Коло

2

*ОСЗШУМСЗАЧ!Ш> РАЗВЕЛА СЕ ОД МУЖА — СТРАСНОГ ШАХИСТЕ Супруга Једног од најпознатијих будимпештаноких адвоката поднела Је суду ту®бу у којој |в тражила развод брака од свог мужа. Као разлог за та^ корак, она вавела. да 1е њен муж пре четири године ваучио да игра шаха Од тога дана нестало Је брачне слоге у њиховој кући. Адвокат Је аанемарио свој посао. а ватим и саму жену. По читаве недел>е остављао Је саму код куће. Јер. како Је тврдио. никако вије могао да напусти започете партије таха. Суд Је уважио оптужбу и развео брак на *птету супруга — шахисте. ВОДА ТРОШИ УГАЉ Капља коЈа пада из Једне слабо ватвоЗрене славине проузрокује годишње губље&е 150 кубних метара воде ва чије снабдевање водоводна пентрала утроши 80 кг угља. Ото рђаво ватворених славина утроше 8 тона угља. Али њих има много вигае *ако да капљу по капљу вода утрошп Можда много више угља од ватре, Јер увек угаљ служи аа производњу било које силе: електрике. гаса. паре. неопходне при преношењу употреби и греЈању воде. ЖИВОТИНзЕ РАЗУМЕЈУ ШАЛУ Има животиња коЈе су већ по природи Добродушне, а има и таквих које су злобве, неке су чак и невеселе, а неке опет и духовите. Тешко можемо да замислимо да ленштина може да буде весела, или да би млади бик пусЈгио ца га бопкају, а да не би плануо. Али неке врсте мајмуна и већина папагаја, а и многе друге птице, као ва пр. сврака, велики су шаљивци. Тачно је то да Је неки папагај научио Да звижди као и његов господар; с таквим ввиждањем дозивао Је господар свог пса. А када би папагаЈ звиждао, дотрчао бж у

Н<аол>овиа страна: Свети Ратник — фреска у МаиасиЈи. <Фото: Б. Ф. А.)

собу пас, мислећи да га господар зове. И кадгод би папагају ово успело, увек би се смејао, а пас би се осрамоћен и љут враћао у двориште. На једном броду имали су врло несташног мајмуна и најрадије би се вртео по кухињи. л Једанпут, кад је кувар изишао за неколико тренутака на палубу, мајмун је отворио водовод и пустио воду. Кад се вратио кувар, разбеснео се видевши ову поплаву, а мајмун се ваљао по поду од смеха и весеља. Други мајмун у Једном зоолошком врту везао Је репове двома млађим мајмунима. Неописиво је било весеље, посматрати мајмунчиће како се муче да се отргну. УГИНУО НАЈСТАРИЈИ КОЊ НА СВЕТУ У селу Халк, у ДанскоЈ, налазио се у штали неког сељака Један коњ који Је доживео необичну старост. Тај коњ угинуо Је недавно несрећним случајем. и то баш када је напунио 60 година. Последњих грдина овај коњ био Је слеп. Међугим. иако слеп. побегао Је из штале. Нешто доцније неки сељаци нашли су га уплетеног у ограду од бодљикаве жице. Повреде на коњу биле су тако тешке да Је угинуо и поред свог настоЈања ветеринара. ПРОДАО 185 ЛАЖНИХ СТРАДИВАРИЈЕВИХ ВИОЛИНА У МађарскоЈ вароши Валмаз-УЈварош Један циганин у току неколико година продао Је 185 лажних Отрадиваријевих виолива. Циганин Је на таЈ начин стекао читаво имање, пошто Је сваку лажну виолину продавао по пени које се плаћају за праве Страдиваријеве виолине. Он Је тако вешто имитирао старе виолине да и најбољи стручњаци нису могли да констатуЈу да ли су оне праве или фалсификат. ПОГАЧА СТАРА 4.500 ГОДИНА У саркофагу жене Једног фараона коЈа Је живела пре 4.500 година Је нађен комад хлеба стављен тамо као храиа аа пут ва други свет. Ова најстарија погача на земљи 1е била однесена у берлински Египатски музеј и чува се под именом „мумијил хлеб"*

БОГАТАШ ОСТАВИО СВОЈЕ ИМАЊЕ ЗА БОРБУ ПРОТИВ МУВА Пре извесног времена у Севиљи, у Шпанији, умро Је Један банкар, веома богат човек. Иако Је иза своје смрти оставио жену и шесторо деце, банкар се није њих сетио, већ Је тестаментом све своје имање оставио Једном удружењу које Је имало ва циљ да се бори против мува. Ову свају одлуку банкар Је мотивисао тиме, што су га целога живота највише мучили деца и муве. НАЈПРЕЦИЗНИЈА ФОТОЕЛЕКТРИЧНА ЋЕЛИЈА Фотоелектричне ћелије су изванредно осетљиви апарати према светлости, а последњи модели престављају у правом смислу чуда модерне технике и прецизне механике. Фотоелектрична ћелија коју Је конструисао немачки професор др Клуг, може да примети светлост Једне обичне свеће на даљини од 10 километара. Због своје изванредне осетљивости овај тип фоотелектричне ћелије нашао Је значајну примену у поморству, затим у железничком саобраћају. Фотоелектричне ћелије претвара.|у светлосну енергију, ма колико она била мала, у електричну енергију; она се, затим, појачава специјалним мултипликаторима. Захваљујући тој особини ови апарати су добили скоро универзалну примену у наЈразличитијим гранама данашње технике. Помоћу њих се контролише рад разних машина, чувају трезори и читава оделења, отварају и затварају врата на великим магацинима, утврђењима, пали и гаси електрично осветљење. стављају у покрет сигнали на неким железничким пругама, контролише брзина аутомобила на отвореном друму итд, ЧЕТИРИ МИЛИОНА ДИНАРА ДОНЕО ПАС ГОСПОДАРУ ^етири милнона динара донео Је пассвоме господару, Једном сиромашном приватном чиновнику из ВаленпиЈе т Шпанији. Пре него што Је почело извлачење лозова ва велику националну лутриЈу; оваЈ чи-

новник повео Је собом свог пса до Једног колектора. Колектор је морао да постави лозове по поду. а пас Је затим почео да њушка по лозовима. Лоз који зе пас лнзнуо чиновник Је купио. И баш таЈ лоз извукао је једну од премиЈа у висини од четири милиона динара. ПРОРОЧАНСТВА ЈЕДНЕ ПИРАМИДЕ Неки научници су пронашли да Хеопсова пирамида има свој сопствени језик: навовимо га геометриским. Према положају камења и знакова у врху пирамиде може се прочитати будућност до 2001 године и пророчанства старих египаћана утиснута у пирамиди говоре већ пре хиљаду година да ће 1933 светска економска криза достићи своЈ врхунац. Између осталог су научници још 1937 гоДине прочитали да ће два датума бити од велике важности по човечанство: 27 новембар 1939 и 31 децембар 1947. Прво пророчанство је са закашњењем од неколико недеља претсказало почетак немачко-пољеког рата који Је избио 1 септембра 1939. Шта ће нам донети друго претсказање о 1947? НЕМОРАЛНО ЈЕ РАЗГОВАРАТИ СА МУШКАРЦЕМ На полуоотрву Кореји и данданао је У пувој важности отара друштвена норма ггрема којој је девојтш забрањено разговарати са мушкарцем. Свака девојка кола проговори ма и Једну реч са неким страним мушкарцем излаже со опасноети да; буде презрена од пелог друштва, па и од својих најближих. Девојкама ]'е у овој земљи дозвољено да разговарају само са мушкарцпма са којима их везују родбинске" везе. Главни уредник Миро.слав Стевановић Уредник Мића Димитр«.јевић * За фотографије Алексаодар Симић * Цртач Ђорђе ЛоОачев * Уредништво Поенкареова ул. бр, 31. Телефон 25-010 * Власник И издавач: Српско издавачко предузеће А. Д. Јоваа Тановић ♦ Администрапија Дечанска 31. Београд. Тел. 24-001—10: штампа „ШтампариЈа Београд" А. Д.. Дечанека 31. Тромссечиа претплата 58.— дпн.

ЈНЕДЕЉА 31 ЈАНУАР Срео гос'н комши1а синоћ на степеништу оног нашег субеда судију управног суда који се нецавно срећно и по трећи пут оженио, па га лита: — Па, како Је... Како у браку? — Богами добро.Жестоно! — узВратио судија. — Е? — Јесте... Постао сам апсопутни господар у кући. — Е баш ме радује .. Исти је слуМај и самном. И моја је жена пре неки даи отпутовапа...

ЛОНЕДЕЉАК 1 ФЕБРУАР Прича нам госн к. комшија да је чуо \ ^ &тг""" овакав рззговор у | I "О јг/ј^ ЈедноЈ апотеци на =*■ Теразијама, и то из| СШ међу фармацајта и ' једног муштерије: ^ — Ово сретство, •осподине, убија све бациле кијавице, и то за невероватно кратко време! — хвапи апотекар гвој Препарат. — Кажете убија баципе, и то одмах! — Такорећи одмах! — Е, то ме не задовољава... Хтео "бих да ми дате неко сретство које постепено убија те бациле кијавице и то уз највеће муке, толико ме је ова моЈа кијавица издавила...

СРЕДА 3 ФЕБРУАР

Веровали или не али, чуо наш комшија у сусетству, овакав разговор: — Како то да немаш орман за књиге а имаш толику бибпиотеку? — Шта могу кад нико неће да ми позајми орман!

ЧЕТВРТАК4 ФЕБРУАР

Ономад, на заједничкој седељци комшилука, онај наш А* у-|ј|. :импатични суплент |А уздише: — Верујте ми, имам једну Једину ^> /\ \ жељу, а то је: да до- \ ј { живим да исплатим све своје дугове... — Верујем! — упаде госн номшија. — Ко не би вопео вечито да живи. ПЕТАК 5 ФЕБРУАР.

Дао госн комшија свог синчића, још пре годину дана, једном нашем познагом учитељу музике, да га учи виопину. И мапи комшија прионуо па по цео боговетни дан свира пи свира, односно струже ли струже преко оних жица. И, смучило се то госн комшији па отишао код музичара и лепо га питао: — Колико тражите госн професоре да одучите мог сина од свирања?

СУБОТА 6 ФЕБРУАР

Онај наш стари сусед пензионер, вајка се синоћ: — Е, па жено, у оној мојој соби сувише је хладно... Само је 12 степени , изнад нупе.^ 1 — Гле — ренпа његова лепша половина. — А, шта би ти хтео. Зар ти није довољно толико степени за једну тако малу собицу као што је твоја! М-ћ

УТОРАК 2 ФЕБРУАР Причао сам вам да се једна наша сусетка недавно верипа. Кад јуче лом, а дотле све било пепо. Посвађала се с вереником. Госн комшија, који мора да је у свакој чорби мирођија, умешао се и питао вереницу: — Шта је логобу... Што сте се посвађали? — Па, ето, нашао је мој вереник на бтопу.једно љубавно писмо неотворено, ноје је ту лежало баш кад је дошао По мене да идемо у позориште.

Кад је сликар гурман

— Па је пи га отворио и прочитао? — навалио с питањима госн комшија, — Није! — Па како онда да се наљути?

— Боже, госн комшија, како не разумете... Па то је писмо било од њега... а он је тако неки лако увредљив човек.

•— Бр. 1 и 3 су аутопортрети уметпика. Први је радио пре ове мртве природе а други после.