Коло

Српсио коло Нвк се вије, К'о тробојка Србадије .. Будите нам ведри чили Ви Српчићи наши мили!

у стаљу да владам и побунити се. Слеии краљ сред толиких оштровидих л»уди. заиста срамота! Као и његов мииистар уметиости. који је мислио да једиио ои не види палату. крал» сакри ту свирепу св-оју ману на се и сам иоче дивити зачараном замку и хвалити нсимара. А кад су дошли V престоиу дворану, рече странац: — Погледајте. ваше величанство, овај дивнн свод! Сав је од кристала нопрскаиог златом: право чудо тананости и лепоте! Изгледа човеку као да је под самим небеским сводом. иако је уствари заклои»ен од сваке нопогоде. И сви почеше да се диве велеииим сводовима. Али у том тренутку догоди се иешто страшно. Изнад глава посетилаиа иастаде олуја. грмну гром. а киша се сручи као из кабла. Настаде неописива збрка. V којој лукави странап и љегови л»уди побегоше и отиснуше се реком на броду којим су и дошли. не заборавивши благо ко|е су од крал»а узели. Покисао до голе коже. крал, увиде да је био жртва једиог веппог варалице и закле се да у будуће неће бити тако лако»ераи. Хвалио ее Снешко Једно лепо вече, Месецу и звезди Па овако рече:

,.Воле ме сва деиа Живота ми мога, Воле ме бескрајпо. Као ие знам кога"

Гомила је буљила очи. али није могла пишта да види. На ипак, нико се иије усуђивао да нризиа свбм суседу да ништа ие опажа, плашећи се да га отада иочну сматрати за слепца. И тако се сви почеше одушевљавати величанствеиим радовима. Краљ се био заклео да ће обићи замак тек кад буде готов, али се сваки даи распитивао за радове, а његови дворани давали су му таква обавештења да он нареди свом миниетру уметности да поднесе извештај о свему што је видео. Мииистар се упути на место где се дворац зидао очекујући да види већ скоро довршену палату. јер се приближавао крај месецу. Отуда можете схвагити запренашћење његово кад је видео утаикано четвороугаоно земљиште без трага иеке зграде. 11а ииак. странац је био толико у иослу да је изгледало као да ће сиасти с ногу. док су се радпици вредво мували иа све стране. Сви нрисутни дивили су се чудесној грађевини, Јер нико није хтео да изгледа као да слабије види од другога, иано су сви у себи признавали да ништа не виде.

Био Једном један краљ кога је цео народ волео због његове правичности и доброг срца, због његове веселе природе и велике храбрости. Али тај моћни краљ имао је Једну ману: био је врло лаковеран и његови дворани могли су да му причају Најневероватније ириче не бојећи се да ће бити ухваћени у лажи. Једног дана одлучи крал, да сазида всличанствен замак у близини своје престоиице. Изабрао је место на надини изнад велике реке модрих валова. Са свих страна света стигоше архитекти и краљ им нареди да снреме планове, обећавајући велику награду ономе чији план буде најленпш. Али. ма колико да су се сви трудили, наЈвеличапственији план предложио јс неки непознати човек који Је тих дана дошао с дадеког Истока. Он Је обећавао да ће сазидати иалату чији ће зидови бити лакши од паучине, провиднији од најчистиЈег кристала. дворац с каквим се неће моћи ниЈедан други краљ да похвали, па чак ни кинески цар моји Је имао куле од порцелапа. Странац обећа да ће замак бити готов

А тада му мудри Месец гласно каза: „Ти си само деци Привремена маза.

До виђења (Олроштај Снешиа Белића)

Јер чим вихор дуие II кад тебе свали, Биће. веруЈ. и краЈ ТоЈ љубавној шали". М. Р. Станојевић Четири стрелца

Јутрос, тужним тоном, деци телефоном јавља Белић Сиешко: — Болестан сам тешко. Секиде и бате, јављам вам да знате, болест узрок има: при нрају Ј*е зима. Све ми тањи криди, јер сунчеви зраци толико »х гризу. Пролеће је бл-изу. Што је сунце јаче, више ми се плаче, јер месо и кости моје Бог да нрости. Бол ми душу слама, што се внше с вама играти не могу. Даћу душу Богу. Ал' се тешим тиме, што ће друге зиме вредне руке ваше да се снега маше, па ће да се море, док ме опет створе. Тек ће тада да се смире, кад ме повампире. Да ће бити тако. то зна од вгтс овако. Ја сам тога мнења. Дакле: „До виђења!" А. Л.

Четири стрслца гађају стрелом V мету, али је само јсдап погодио. Који?

Миниетар нијс знао шта да мисли. „Можда сам обневидео? иомисли он. Тачно Је да ие видим иишта, али ови људи као да нешто гледају. У сваком случају морам да ћутим, Јер ће мислити да нисам дорастао свом послу: министар мора бити оштровидниЈи од народа, а пошто сви овде нешто виде, не смем признати да ми Је вид слабији него у осталих". И зато министар уметности похвали радове. неимара и његове раднике. Како Је странац стално тражио новаца да би дело привео краЈу, министар му опет поела много блага и кад се врати у палату ниЈе имао довољно речи да опише краљу чаробну иалату. Најзад дође очекивани дан. Страиац с Истока обЈави краљу да су радови готови и позва га да види палату. То величанствеио дело скупо Је стаЈало —■ рече он. — али ваше величанство ће увидети да сви трошкови нису ништа у иоређењу с величаиственошћу дела. Краљ сазва дворане. официре и државне управитеље, као и посланике страних земаља. иа се V тоЈ имиозантноЈ пратњи упути новом замку. Странац га Је ченао на улазу или бар на месту где би требало да буду почасна врата. — Ево палате! из далека су викали дворани и министри. — Каква лепота! Какав раскош! Краљ се освртао на све стране и. разуме се, ниЈе ништа видео. „Дакле. мени 1е збиља попустио вид м , ломисли он. Али он није иишта рекао. Тада га поздрави странан и рече: — Будите добродошли. господару« У в^ЈлепшоЈ палати на свету. коЈа Је достојна тако моћног и славног краља као што сте ви. Краљ пође са своЈом пратњом за странием коЈи поче да му показује величаиствена предворЈа. мермерне стубове украшене златом. пространа дворишта с вратима од чистог кристала, безброЈне дворане, од коЈих Је Једна била блиставиЈа од друге. украшене мермерним и златним етатуама. Дворапи су се непрестано одушевљава ли толиком лепотом коЈу нису видели. А ираљ иомисли: „Значи. мени се збиља д»годила и*« рећа: иагубио сам вид и, ако -^и аа то народ дојвио , могао Ои иомислмга да внсам

за месец дана пошто има своЈе зидаре, веште људе са Истока коЈи су са њим дошли. Краљ иареди да се са зидањем одмах почне и наложи своЈим доглавницима да неимару даду злата и сребра колико год тражи. И на месту коЈе Је било одређено за зидање замка скупише се чудни људи црнпураста лица и необичне одеће. Радове је надзиравао сам странац. нремеравао земљиште и трчкарао као човек у великом нослу. Али многобројна гомила коЈа Је сваки дан била искупљена ниЈе могла да види никакву промену на том месту. иако су зидари радили с великом преданошћу. Споља се ниЈе видео никакав зид. пикаква јама, иако је странац стално наређивао: — Ископајге дубље темеље !ОваЈ зид ннје довољно висок. Ова врата мораЈу бити шира. Овде ставите карарски мермер. Тамо ће стаЈати Једна статуа.

Зеч е питање

тићу сав род псећн, и тиме ћу славу стећи. I Четврти се ирену већ, када узе важво реч: — Иако сам нарав блага, велика је моја снага. Имам шане страшне, смеле, па кад јурием на џукеле, отићи ће све до врага, чак бестрага.

у^~>а се реше за два дана, клетих М паса, тих душмаиа, саетао се ^ зечји сој, чнтав рој. Проговара зека први: — Ја сам нун херојске крви, самим собом ја се дичим, својом снагом лаву слнчим. Предлаасем да, путем боја решимо се псећег соја.

Колико мајстора раде овај посао

Проговара други зека: — Свему браћо има лека. Ја сам тигар, пантер, бнк, имам страшан, дивљи рик; жел.а ми је нешто смела, уништићу све псе села. Проговара зека тре(ћи: — Ја сам јунак непто већи, .помла-

Кад ал', ето, пас залаја, стаде писка, стаде граја. А зечнћи, храбре душе, од страха се просто гуше, па су сви, за часак тили, на све стране одмаглили. А питање зечје, ено, оста ипак нерешено. Зида се кућа Мајстори гшде, па си Се у подне повукли да у хладу ричају, а своје алатке оставмли Кодико разних мајстора раде судећи по остављепмм алиткама. ш