Коло

17

Деето. — Нема сумње да се многи од нас хвапе пријатељима како су људи које ништа на овом свету не може узбудити, нити их штогод узрујава. Међутим, има много ситница, сванодневних у животу, које ретко кога остављају равнодушним. Замиспите само како се може осећати ова дама која је тек пошпа од куће и на самом излазу попустила јој је „жица" на свиленој чарапи! Да пи и у овом спучају може неко да буде равнодушан?

Лсво. — Покушапи сте ненолико пута, али уззлуд... Телефон је стално заузет ... Згр можете у тим тренуцима да останете равнодушни, нарочито ако треба некоме хитно да тепефонирате? (Снимпи: А. Симић)

Лево. — Већ десет минута стојите пред вратима лифта. А неко је горе заборавио да затвори врата кабине. Ако кажете да вас то не нервира, онда сте, нема сумње, неискрени.

Горп. — С нестрпљењем очекујете „шестицу". Ж;<рите се. Апи каква несрећа! Кола су препуна, аутоматски се затварају врата, и- за вас нема никаквог изгледа да уђете. На вашој станици кондуктеру и не пада на ум да их отвара. Немојте рећи да ћете се тада опако помирити са судбином.

Лево. — Узалуд се трудите и узрујавате... Ваш упаљач никако да „окине". Зар ово може некога на озтави сасвим равнодушним?