Коло

10

НЕ ЖЕНА — НЕГО МУШКАРАЦ |

је и&мислио ллуф?

уф је дуго био искључен из моде а сад се оиет носи. Извађен је из модне архиве и опет скрива руке елегантних жена. - Ко би рекао да прво створеље које је носидо муф није била жена! Први муф за који историја зна, види се на једној слиди италијанског слшсара Беноца Гоцолија из Пизе. У средини једие групе људи и жена стоји један младић на овој слици у ношњи из петнаестог века и држи на рукама један велики сомотски муф. Али то није једино интересантно на овој слици. Још значајније је да се сцена догађа у неком крају на југу, у лето. Значи да овај муф није чувао руке младића од хладноће, већ је био просто украс н>егове тоалете. Али овај први муф као да није био лепо примљен од помодара који су били савременицп овога младића, јер тек после читавог једног века, и то из Немачже, муф полази да освоји свет. Разумллво је зашто муф није имао раније успеха. Хаљине жена у средњем веку имале су прорезе за руке. Ти прорези били су оперважени крзном или каквом скупоценом материјом. Кроз њих су се, кад је било хладно, завлачиле руке испод хаљине и умотавале се у штоф саме хаљипе, кога је увек у предњем делу хаљине, нарочито у ту сврху, било на претек. У доба Катарине Медичи, крајем шеснаестог века, појавио се правн муф. К г Ш о у свему изгледа, Катарина га је донела из Италије, где је доспео из Немачке. Како је француоки двор давао тон Француској, а Француска већ тада целом свету, убрзо је муф почео да се носи и у Немачкој, Внглсекој и Холандијн. Али свуда су га овог иута носиле зкене. Оне су се надметале у томе чији ће муф бити ленши и скуноценији. Већ тада су се носили муфови од хермелина и самура, а били су украшени скупоценим материјама и брокатом. Ускоро су, међутим, и мушкарци почелн да носе муфове и мушкарац на двору без муфа није се дао замислити, као што се не би дао замислити елегантан човек на прелому деветнаестог и двадесетог века без „шапо-клака". На двору Луја XV седели су племићи и за карташким столом са муфом у рукама. Кад се каже да су даме из тога времена у својим муфовима тајно уводнле своје љубавнике у стан, то је мало претеран виц. Било је, заиста, огромних муфова, али су се они појавили тек у доцније доба. Повод за ту анегдоту дао је један мали модни каприц тога времена; даме су радо носиле своје болоџ>ске псе у муфу. Пас је стварао у уиутрашњости муфа пријатну топлоту, а

осим тога и служио је најпрактичиијим циљевима. Ништа није било лакше него пружити псу парченце шећера и уз то додати у руци скривено писамце или дирнути и стиснути руку сопственице м,уфа. Отмена господа „парадирала" су са муфовима од пантерског крзна, а даме, које ниеу хтеле да заостану за мушкарцима, почеле су да носе муфове са дугачким тракама, са украсима од дамаста и сомота, са бисерјем и драгим камењем, са разноврсним крзном обојеним у зелено, плаво, жуто, ружичасто и све боје које се дају замислити. На почетку владавине Луја XVI муф достиже свој врхунац. То је, уопште доба екстравагантпости: власуље се пеау до невероватних висина, капе постају претерано велике и широке, кринолине се претварају у огромне корпе испод којих се чеето крију љубавници, а уз све то долази и џиновски муф. У један муф улази толико крзна да би се њиме могло оденути читаво црначко село. Нарочито се радо носе крзна са дугачком длаком. Муфови су високи од главе до колена. Они заклањају и руке и. тело и лице. Са француском револуцијом нестало је миого чега, па је нестало и муфа. Алн док се многе ствари нису више повратиле, муф се с времена на време враћао у моду. Мали, велики, скромни и скупоцени, обешени о гајтан или сребрни ланчић око врата, са чипкама .и златним везом, машнама и букетима цвећа, од светле свиле са тилом и нојевим перјем, муфови су се носили све до светског рата. Само је мушки муф потпуно заборављен. Задржали су га били само мушкаци У хладној Русији и кочијаши у другим крајевима света, дакле они којима је доиста био дотребан. Данас, када се после веће паузе, женски муф опет враћа, он опет почиње доста скромно. Данашњи муф је буренце од крзна, На њему није нов чак ни џеп, за који се и раније знало. Нов је само патеитни затварач, за који жене из прошлих векова нису знале. Иначе су даме из прошлих векова могле да ноое муф из данашњег времена а да с н.им не изгледају нимало необично. Мушкарци према женској моди Ако је човек само мало довитљив, може се досетити, да су моду кратких сукњи, лансирали произвођачи чарапа, који су успели за извесно време да надвладају фабриканте текстила. Ре-

кламу сребрних лисица, које су и после смрти опасне — бар за велеградеке монденке — није ннко други измислно него жена, која је имала неку грешку на врату, па је било потребно да је некако камуфлира. А шта ће да се каже о „генијалности" поеледњих дамскнх шешира које је мода диктирала, о тим широким ободима или дугим чунковима који ничему не воде, већ се бесцпљно уздижу ка облацима? Какав је разлог постојао да се тако нешто измисли? Једино што можемо да нагађамо је то, да тај „аутор" није никада ишао у биоскоп. Какав би морао да буде то непромишљен човек, да сам себи измисли ову

опасиост коју претставља за посетиоце бноскопа? Љеговом кривицом морају да се натежу вратови, тако да се већ' помишљало на то да се носе „штајфкрагне", какве су се носиле одмах после светског рата. Или можда чак и маншете уместо крагне. У прво време се мислило да је то маншета. Сигурно се сећате још те моде, Како су се мушкарци гушнли. Али ако се има овакав трепинг истезања врата, мушкар*. ци ће се у њему добро осећати. Само данас, када су ее мушкарци вратили меким и ниским крагнама, сигурно проклпњу жене са високпм н шпрорим шешприма које седе у биоскопу испред њих.

хгаје уз велики шал који се умотава око врата,

Цх>пи шешир за поподне, забачен упазад а обод је спуштеп са стране, Украшен је дугим велом.

Црни бере од фџлца украшен са Две свилепе кићаике. 4Фото: Б. Ф. А.)

Капа са украсом у облику витица сиве Оојс.