Коло

(ГОРОМАНОД * ГЧ^ЕРНМАЈЕР/Л

Најрадије би у том тревутку дохва№» неку батину и иамлатио Јушпица Лао пса. Овај је, међутим, већ био на улици.. . ♦ На самом крају Млвиарске улице, У северном делу Берлина, пред једном Жућицом са баштом и дугачким дрвеВим плотом сгао је луксузни аутомоСт. На капији куће виси избледели Ватпис: „Матеја Шмнт, столар" Шофер из аутомобила изишао је и втворио врата луксузних кола. У коаима је седела Мела ван Тонкен. Одмахнула је руком, извадила из ташне веколико марака и пружила их шофе»У: — Попијте кафу, Хипих, тамо на уги вратите се кући. Ја ћу пешке да се вратим... — Да ли чтеба шта да понесем или »редам господину? — Не, не, не треба ништа. У дворишту су два шегрта са зелеВим кецељама иосили дугачке даске. — Добар дан, госпођо Мела! поздраВише је стари познаници. — Здраво, децо. Како сте? Хоћете ли цигарету? Само иазите да стари не види, шегрти не смеју да пуше. Са осмехом до уха прихватили су цигарете и одмах их запалили. Једиом у недељи Мела је редовно посећивала своје сиромашне родитеље, који су је много волели. Волели су је н млаћи у кући. , — Госпођа Мела је сјајна жена, тврдио је најмлађи од н>их, Макс. — Таква жена би и мени била потребна.. Да сам старији оженио бих се с њом, богами. Стари Шмит управо је брисао наоДаре кад је Мела ушла. Ћерка га је срдачно пољубила: — 0, то си ти, Мела? А ја сам мислио моја стара. Како је? Чекај да наместим ђозлукв. Ах. што си нрепланула од сунца као Индијанка! Хвала та на оној карти из Венеције. Мора да је тамо дивно Моја стара и ја ићи ћемо ове године у бању... Дотрчала је и стара. И она је добра жена, само има једну ману- воли свуДа да прича како се к.ена Мела богаТС удала, како је велика уметница. Зато Мела и није јавила телефоном да ће доћи. Цео комшилук би се по мамином позиву искупио да је види и Да јој се диви. Било би питања и ко'ја не би била Мели пријатна Како се живи у глумачком свету? Шта раде глумци и глумице? Да ли је истина да Тамо тако распојасано* живе као што се нрича? А мама је била у седмом небу кад је могла на глас да пита: — Зар опет имаш нову тоалету из Нариза? А шта стаје овај прстен од платине са бриљаНтом? Како је дивва ова сребрна лисица! — Мела, здраво! Ј1епо од тебе што јси дошла. Али шта радиш овде у радионтпш. То није место за тебе. Хајде у кућу. — Одмах, мама. Морам ваљда да се поздравим с оцем. Кад су прелазили преко дворишта у кућу рече Мела мајци: — Мама, ако се Паул јави телефоном да ме тражи, реци му да нисам Фвде... — Шта Је, дете, да се нисте посвакали? — Не, висмо. Само му реци да сам била и да сам мало пре изишла. Жу®вд| на једно место... — Добро, добро, ћерко. Али зашто одма! да идеш? За старог Шмита био је Мелин долазак увек мали празнин. Седели би око округлог стола у соби в пили ка<1>у, а стари Шмит је волео да пије ва-

Фу. Зато му је сада било крнво што Мела одмах одлази. — Но, Мела, то није лепо од тебе. — Морам. тата, да идем. Имам једну поеету ва коју не бих хтела Паул да зна. Знаш какав је он... одмах мисли богзна шта. А ти знаш своју ћерку. До виђеаа. Други пут ћу се више задржати. Изнеиађени родитељи у чуду су гледали за њом Шта се то са љом десило? Још никада није била таква. Стари Шмит замишл>ено климну главом. * На улици Мела ван Тонкен зовну такси који је први наишао. — Кафана „Северни пол", рече и означи улицу. Она је ту кафану површно нознавала и да је неко питао зашто је баш ту заказала Ауерсбаху састанак не би умела да одговори. У ауту је размишљала о ономе што се десило. Ван Тонкен, иако учтив и уљудан, врло се хладно држао. Од Филмског предузећа коме је он стајао на челу добила је писмо са шеговим потписом у коме јој се саопштава да због промена које су наступиле неће играти главну улогу. Али првом ириликом даће јој се одговарајућа улога, Онда је дошао Јуршиц. Она је увек имала непријатан осећај кад би му угледала његово жућкасто, подбуло лице. Опет је говорио о аеним односима према Паулу. — Зашто се не разведете, госнођо Мело, питао је. Она се насмејала. — А зашто да се разведем? Мени је добро у браку, господине докторе, ако нисте знали. А верујем да је и Паулу добро. — Мислите? А да ли сте свом мужу причали како сте се провели на путу из Минхена за Берлин? Или, јесте ли му се жалили како је Ханс Ауерсбах заљубљен у вас? Ја верујем да би Паул ван Тонкен много дао да ви пристанете на развод брака. — Ви се шалите, господине докторе, и ја ваше речи узимам као шалу. Али Јуршиц није попуштао. — Не знам да ли и Паул то сматра за шалу. Вар у погледу Ауерсбаха. Ја лично мислим да он има довољно разлога да се разведе од вас, иако само иаслућује. — Шта има да наслућује? Уосталом, то није ваша ствар. Ја вас никада нисам волела, драги докторе, и могу вам отворено рећи, ако будете рушили мој брак оваквим сумњичењима. грдно ћемо се завадити. — Ја вашем музку ништа нисам причао па ни оно што тачно знам. У то се могу заклети. И нећу ништа да му

причам, јер ми је пријатељ. Али он ће и сам сазнати. И опо на Лиду, у Венедији. Зато је боље да сами повучете консеквенце, милостива гоепођо. — Ах, ви сте смешни. Једну филмеку сцену узимате као озбиљну ствар. — Ја не, али ће је ваш муж узети, ако сазна. Мела је морала да призна да је у том погледу у праву. Такси стаде пред кафаном „Северни пол". ЈаЕИИ часовник је показивао иеколико минута Иосле пет. Келнер у кафани кришом је преко страница илустрованог часописа, који је прелиставао, погледао једнног госта у кафаип. Тај гост је био Хане Ауерсбах. Келнер га. је познао и у чуду се питао шта славни филмски глумац тражи овде. Још више се зачудио кад је у локал ушла елегантна дама. Хаис Ауерсбах је устао и учтиво се са њом поздравио. Дама је поручила чај. — Шта значи ваш телеграм? питао је Ауерсбах чим се поздравио са Мелом. — Јуршин ана све и уцењује ме. Муж ми је постао подозрив и треба да га умиримо. Испричала му је свој разговор са Јуршицем и његово уцењивање. Рекла му је и како се променило држање њеног мужа према њој. Ауерсбах се дубоко замислио: — Па шта сада да радимо? — Ја имам једну идеју, рече Мела, али не знам да ли ћеш је прихватити. Мало је необична, али и наш положај је необнчан. Ханс, ти треба да се вериш. Паул даје сутра вечеру, на коју ћеш бити позван и ти. Треба да се на вечери појавиш са једном дамом коју ћеш претставити као евоју Јјереницу. Тако ћемо бар за , прво време отклонити Паулове сумње и љубомору... Ауерсбах је гледао разрогачених очију. — Мела, јеси ли ти памстна? Где сада да нађем на брзу руку вереницу, кад и сама знаш да је немам! — Нађи је како знаш, само до сутра је мораш имати. Ти знаш да је у питању моја срећа и мој брак и твоја каријера. — Зар не би било бол>е да ти отворено говориш са својим мужем? Између нас нема ништа, а он није неки неинтелигентан човек који иеће разумети ,. — Не, не, ја га боље познајем него ти. Он је од љубоморе глув и слеп. II нама прети највећа опаеност, ма да ништа. нисмо криви ... — Али покушај ипак да говорпш са њим ... II сама мораш да признаш да је твој предлог нсизводљив ...

У бесаној ноћи Кад се вече спусти и мир завлада, У тихој ноћи моја душа страда, Јер мисао лута преко дугих пута, Тражећ' мисо исту код мог милог друга. Кад ти моја мисо кроз свемир долети, Отвори јој душу к'о да ти је мати, Па нек' вида ране што растанак створи, Нек те моја мисао смиреног остави.

Београд.

БРАНИСЈ1АВА С. КОВАЧЕВИЋ

— Ипак је бољи од твога и ја те, Хансе, ааклињем да га ирихватиш. Другог излаза нема. Кад је Мела отишла, Ауерсбах се дубоко замислио. Шта да ради? Могао би стварио да иађе, међу својим многобројним иознаницама,, девојку која ће иристати; али да ли ће она умети да ћути? И како дуго ће ћутати? У сваком случају неизвесност, Тада му паде на намет његов јутрошњн доживљај с Моником Милер. Њен свежи, ведри младалачки лик појавио му се ноново пред очима. Само, сме ли да јој каже сву истину? Или да је лаже, да јој говорн о л>убави да би спасао другу жену?

VI

— И замисли, мама, у ходнику ми је нољубио руку. — Ко то? — Како ко? Ханс Ауеребах. Ја већ пола сата причам о њему, а ти . . Сад ниташ ко! Моникина мама стигла је још пре четврт ч^са кући. али још није могла да остави капут и шешир, толико се Моника распричала, — И зпаш, мама, био је мало и безобразан .. док нисам сазиала да је то Ханс Ауерсбах. Само, морам признати. био је углавном пристојан. Из друге собе се јавио отац, Амадеус Милер, који је пушио лулу: — Све младе девојке су гуске. Зар мислиш да те се он уошнте сећа? Сад се наљутила мајка. —•. Ти, Амадеусе, увек говорига тако паметно као да си свој сопствеин чукун-деда. Пустп да омладина живи и ужива. Ви мушкарци сте сви једнаки. Мислите да чините неку милост нама женама. Боље би било да си спремио ручак. Амадеус Милер ућута. Аргумеити његове жене били су увек за њега носледња реч, Одједном зазпони телефон. — Да, овде госпођа Милер. Желите да говорите са мојом ћерком? А ко је тамо? А, господин Ауерсбах ... Лице госиође Милер расплину се у сладуњав осмејак. — Добар дан, господпн Ауеребах, добар дан. Да, моја ћерка ми је све испричала. То је било јако лепо од вас, господине Ауерсбах, што сте је повезли. Момент. ево сад ћу да је -зовнем. Монн! Моника погледа значајно своју мајку и поносно дохвати слушалнпу — Овде Моника: Добар даи. господине Ауерсбах. Како сте? добро. хвала на пнтаљу? Шта? Не, не, морам ла питам прво своје родитеље. Поклопила је слушалицу и обратила се мајци: — Мама, господин Ауерсбах има иешто важно да ми сас шти и замолио ме је да данас са њим заједно вечерам. Може ли да дође по мене? Ма.ма климиу главом. — Добро, господине Ауерсбах, може. За пола часа. До виђења! Кад је спустила слушалицу, скочила је, загрлила мајку и почела ла је љуби: — Мама, мама, доћи ће да ме изведе! Обући ћу ону плаву хаљину, тако ми дивно пристаје ..

— Добар дан, ја сам Ханс Ауерсбах, претставио се Ауерсбах Моникнннм родитељима.. Мајци је чак пољубио руку, иако се ова бранила. Погледао је Монику и био очито задовољан. — Дозволићете да вам ћерку изведем? (Наставиће се).

Е