Коло
19
Служите се марамицол^ А НЕ ЗНАТЕ ЊЕНУ ИСТОРИЈУ
Брло елегаптан спортски капут пепита бо1е скројен у виду болеро.
Јапанска
апанска љубав за чистоћом позната је и н,ено је порекло у вери. Шиитоистичка религија прописује честа прања. Данас се може тврдити да је чистоћа прешла вернима у крв, јер и најсиромашнији, као и богати придају особиту важност нези тела. У Токију има око ПдО лупатила у која долазе сиромашннји грађани, дакле они који немају код куће купатило, па чак ни онај омиљени дрвенд чабар у коме се купају они најсиромашнији слојеви. Иначе, изгледа да ј»> ».Јгхова кожа мање осетљива од наше, јер код њих Еода треба да има температуру између 420 и 4а п , сваки пут када се преко дана купају — што они чине по неколико пута на дан. Иста вода служа целој породици и пре него што у њу уђе, свако се од глав« де авте насапуни, истрља, иструже четкфм и епере, тако да је купање у ствари само освежење и окрепљење. У јавним кудахи-
КОЛАЧ ОД КРОМПИРА Маст (80 г) и 200 г шећера пенасто умутити, додати еок и кору од једног лииуна и лагано умешати 400 г брашна претходно просејаног еа 2 пакетића „пепина". На крају умешати и 500 г дан раније обарених етруганих кромпира. Према потреби омекшати теето еа мало воде или млека. Половина од тога теста стави се у подмазан калуп, а друга половина се још мало зашећери па и она метне у исти калуп. На доброј ватри пећи колач један еат. Пунити га мармеладом, а одозго посути ситним шећером. ПАЛАЧИНКЕ ОД КРОМПИРА Преене ољуштене кромпире исећи на коцке и обарити у сланој води. Воду оцедити. Изручити кромпире на сито да сва вода из њих откапље, да остану суви. У тигањ загрејати мает и у њега схавити кромиира колико је потребно за с прсга дебелу палачинку; кромпир с-з виљушком изгњечи по дну тигања у ви-
чистоћа лима изврши се прекодан по 500.000 купања. Свако такво купање не кошта више од два и но сена за одрасле, односно два сена за децу, што врло мало износи у нашем новцу. Купаље у породици које је једна врста церемонијала врши се тако, да члановхг улазе један за другим по старешинству у чабар и из њега опет излазе. Прво мушкарци, за њнма жене, деца и најзад послуга. Жене и девојке које су мање заузете дневним пословима од мушкараца, праћакају се у води као велнке рулшчасте рибе и гласно зову сусетке на разговор. Тако се прп купању брбља, разговара о новнм десенима за кпмоно или о младожењама које предлажу наводаџике. Само се по себи разуме да љубав према води чини, да Јапанци већ у детињству уче пливање. На олимпијади Јапанци су доказали да им је пливање национални спорт. На њиховим обалама рибари и сељаци прави су водовемци. ду палачинке. Та палачинка, се на умереној ватри испече по доњој страни, ш горња страна премаже каквим гуетим топлим паприкашем, од меса, печурака, џигерице или слџчног. Кад је палачинка одоздо румено испечена, преви.је се напола и-метне на плитку чинију; румено испечена доља страна палачинке дође одозго, а сочни надев у средини. Ова па« дтачинка оетане цела, иако нема ни !аја ни брашна, захваљујући томе што кромпир садржи велику количину екроба. За надев се може узети паприкаш од јучерашњег дана. Са каквом чорбом, ове палачинке су добро и сито јело. Згодне су за зимски јеловник. кад су јаја ску« па и слабо их има. Ч0Р5А ОД ЈАБУКА Добре накиселе јабуке исеку се на комаде и са кором од лимуна меко скувају у мање воде. Куване јабуке се пропасирају и добивена каша разблажи вином или водом и заслади према укусу и могућности. Метнути чорбу на штедњак н када ври зачииити је са мало брашна размућеног хладном водом или са једним јајетом и маслом. Кад се има, могу се у ову чорбу закувати ноклице од беланаца; (од беланца се направи снег, па кафеном кашиком ваде ноклице, које с® епусте у врелу чорбу колико да се стегну). У ову чорбу може се додати и суво грожђе претходно прокувано у вину. ГУЛАШ ОД ПАСУЉА Пасуљ (500 г) увече потопити. а сутрадан меко скувати у истој води у којој је пррко ноћи сгојао. У 30 г масти пропржити 1—2 главице црна лука, додати алеве паприке, 2—3 кашике брашна, 2 кашике конзерве од парадајза, све заједно још мало пропржити. па сипати унутра пасуЈв и налити нешто воде, да гулаш не буде редак. Посолити и закиселити еирћетом према укусу. Пустити да се јело још мало кува на крају штедњака. —• Само се по себи разуме да се умеето конзерве може узети одговарадућа количина укуваиог сока од парадајза: тада се јело не мора наливати водом. КОХ ОД КИСЕЛА КУПУСА Купуса (750 грама), 11/2 кг кромпира, I. лук, кима. — Купус упола пропржити сај машћу и луком, зачинити кимом. Ољуштене кромпире иетругати, па у подмазану шерпу слагати: прва један део иетруганог кромпира, па купус, а преко њега опет кромнир. Одозго прелити растопл еном машћу или посути коцкицама слапине. Лепо румеио испећи У пећнлци.
Ла ли је човек одувек носио М рубље или је оно ушло у употребу тек у новије доба? Кошуља, например, почела је већ око једанаестог века да ее употребљава н то прво на Оријенту. То не значи да је кошуљу тада носио свако. Она је била одећа само за богаташе, који су могли да илате толико колико је коштала, а сиромаси су и даље ишли без овог угодног али луксузног рубља. У оно време нису се носиле беле кошуље, већ само у боји. Све до петнаестог века кошуља је била одећа само ва дан, а тек доцније се у њој и спавало. У то време много се полагало на то да рубље буде добро н пре свега скупоцено. Марамица има исто тако једну стару и обилату нсторију. Као марамица 8а зној она се појављује у прастаро време те према томе, између мале, скупоценим чипкама извезене марамице и некадашње марамице за зној, леже хиљаде година. Период ручних радова по манастирима био је почетак уметничког израђивања марамица, а у модној епохи, за време Луја XIV и XV, марамица је достигла кулминацију свог развитка, па изгледа и цеие. Све до 16 века кројачи нису били дошли на идеју да у одела ушију џепове. Доклегод су одела била без џепова, марамице су се носиле прпчвршћене на левом рукаву и служнле као украс. Бивша шпанска краљица имала је једну марамицу од г-ђе Ла Валијер која је коштала преко 30.000 франака. Мало се зна и о томе да је креветски чаршав имао некада огромне димензије. Још и данас налазимо постеље које су достигле дужину од 12 а ширину од 10 стопа. Постељно рубље обично је било врло јако парфимисано, јер у недостатку салона, живот жена развијао се великим делом у спаваћој соби. Обнављање целокупног рубља француске краљице вршило се некад сваке треће године. Када је Луј XV удавао своју најстарију ћерку за сина Филипа V, платио је за њено рубље преко милион талира. Мода штирканог рубља није стара ни четири века. Ту новину пронашла је једна Холанђанка, жена неког дворског кочијаша. Ту је моду одмах прихватио двор и све краљице, па и дворске даме почеле су да носе чврсто плетене крагне што се брзо рашчуло по целоме свету и отмен свет почео је да их носи. Са том модом терало се тако далеко, да се она ускоро претворила у праву манију. Многи писци из оног доба пишу да еу салони садржавали сав алат и справе које би биле потребне за глачање и да је тада било пристојно, чак шта више и врло отмено, да даме у присуству господе пеглају, штиркају и глачају своје рубље. Доцније су отворене Спепијалне радн >е, пеглераји, чије су сопственице до-
Сукња љубичасте боје са порупчићџма V струку, уз коју лепо пристаје сивобела карирана сукња. Јакна је боје Песка, (Фото: Б. Ф. А.)
биле име „професорке за хптиркање и глачање". Најпознатија међу њима била је једна Фламанкиња нека Динген ван дер Пласе. Њене луштерије су биле искључиво даме из најотменијих кругова. Ускоро почела је ван дер Пласе да меће у штирак и „вешплав", али су неке отмене помодарке забрањивале, нарочито оне које су сматрале да им та боја не стоји добро. Али је мода би ла ипак јача од свих ауторитета.
Деиго — Практичан турбап од остатака црног штофа и самта отворене боје, који је врло практичан аа зиму.
# Ј