Коло

НЕДЕЉА 14 ФЕБРУАР У ери развијеног спорта и још више у ери спортских термина којим се служи подмладак, _ догодипо се ономад синчићу нашег комшије, кад га је проФесор питао на ча•у шта ради, да одговори овако: — Тренирам аритметику! ПОНЕДЕЉАК 15 ФЕБРУАР Да помогне госпа комшиници наш госн комшија сишао јуче изјутра у подрум па запео и исцепао једно десегак чворноватих пањева. Кад се попео у стан сав блажен рекао госпа комшиници: — Дај руку да видиш како ми срце Јако куца! — Мора да си негде пио праву кафу! — одговори госпа комшиница и настави да завија сарме... УТОРАК 16 ФЕБРУАР Прича нам комшија јуче како је нашао, ономад, трештеног пијаног не| ког свог друга из цетињства, иначе негда великог поборника трезвењака. По себи се разуме да га комшија, запрепашћен, питао откуд то да пије, а он му одговорио: — Пио не пио ја сам у души трезвењак! а, пропио сам, право да ти кажем зато што ми спатко некако кад пронађем одистинско вино! СРЕДА 17 ФЕБРУАР Кад је већ реч о пићу, да вам испричам још нешто. Госн комшији за' требао фијакер, а познато је колики су дерикоже наши фијакеристи. И, пришао госн комшија једном па га питао, а овај ни пет ни шест одрапио: — Пет стотина динара!

дар мота ш Сигурно обавештење

Молим вас, господине, знате ли где к Поп Лукина улица? То не знам, али знам где је Проте Матеје.

— Шта-а-а?! — зинуо г. комшија. — Толико... А, знаш пи ти господине, пошто је данас зоб? Комшија пришао другом, па трећем и тако редом, док се намери на једног

који му рече исту цену, апи ноји је бар поштен био па додао: — Скупо јесте, господине, апи кад узмете пошто је данас чиста ракија, онда и није...

ЧЕТВРТАК 18 ФЕБРУАР Надалеко је поз- _ нато да наша пуб- .'^^рдбд 1 лика вопи да задоцни кад иде у по- . вориште. Некако им 1 мило, брате, да гледају позоришни ко-1 мад из средине. Е,' али доскочипа позсришна дирекција па узепа и наредипа да се та публика не пушта у гледалиште све до свршетка чина. И, да видите — помогло то. Али, само донекле. Сад допази пубпика на време, апи пред крај претставе, на читавих десет минута, нагрне да изпази, да се дочепа капута у гардероби. И, тгко су они увек при својој навици: ако не сме да задоцне може раније да изиђу... Тек копико да покваре ред. ПЕТАК 19 ФЕБРУАР Слушам јуче госн комшију издаје наређење деци шта има да раде: — Ти ћеш да о-'' деш код газда Пере, касапина и да му кажеш да сам га поздравио и да га молим да ти да оне цигарете... А, ти, Надо, да одеш код нашег комшије, оног пиљара, чича Јанка, и узми кило и по тепетине... А, Микица нека оде у дуванџиницу код оног чика Впаде, што има велике бркове, и да понесе две флаше да му да два питри мпека... Само да каже да је за мене... И, да видите, деца свршила посао не може боље бити. СУБОТА 20 ФЕБРУАР Наш нови сусед, синоћ, на поселу код госн комшије, рекао једној сусетки: — Ваше су ми очи тако познате, госпођице... Не знам где сам их и на ком месту видео? — На истом месту, брате, где су и сада! — упаде госн комшија и расправи ствар.

М-ћ

*ОСШ у 1*МСЗАЧШУ* ГЛАВА РАСТЕ ДО ДУБОКЕ СТАРОСТИ Да човечија глава стално расте може се сваки човек уверити само ако покуша да стави на главу шешир, који му је пре десет година изврсно стајао. Такав шешир етајаће му на врх главе. Ову чињеницу поггврдили су и научници, који су тачним мспитивањем дошли до следећих резулта*а: Човечија глава расте до 55 године, нарочито ако се човек бави душевним радом. Највећи пораст главе пада између двадесете и четрдесете године, зато што 7 то време већина људи најинтензивније душевно живи. БЕСМИСЛЕНЕ ОПКЛАДЕ Познато Је да двадесет и пет до триДесет цигарета садржи толико никотина иолико је потребно да се човек отрује. Ако се овај броЈ цигарета попуши брзо, Једна за другом, могу настати тешка оболења. То су искусила четири морнара у Једном холандском пристаништу. који су закљу^или бесмислену опкладу да ће попушити ^то цигарета за Један час. Тројица су се иосле тога разболела. а четврти Је своју жепромишљеност платио главом. УТИЦАЈ СВЕТЛОСТИ НА ПРОДУКЦИЈУ КОКОШИЈИХ ЈАЈА Једна велика живинарека фарма објаВила Је недавно резултат свог методичног опита који треба да разјаени утицаЈ светЛости на производњу Јаја. У новембру месецу прошле године изабрано Је за ношење ЈаЈа 860 квочака које су подељене У две групе и брижљиво неговане и храввене под истим условима. Од 1 Јануара обе ове групе квочака осветљаване су дневно по два сата и то срва обичним електричним сијалицама, а друга ултравиолетним врацима. У току Јануара прва група снела Је 1252 Јајета, дзпсле преко 40 комада дневно, што одго-

вара оноликом броЈу ЈаЈа колико би 160 кокошака снело под нормалним приликама. Што се тиче друге групе кокошака она Је снела 2149 јаЈа, дакле отприлике 70 дневно што претставља резултат који до данас Још није постигнут. Вишак приноса који Је на таЈ начин постигнут износи Једанаести део трошка утрошеног за производњу ултравиолетних зракова. ПРОНАЂЕНИ ЦРТЕЖИ ИЗ БРОНЗАНОГ ДОБА У Једној пећини код Енеса, у НорвепхкоЈ, у области Хардангер, откривени су цртежи, који, према научном истраживању, потичу из бронзаног доба. То су шарени цртежи на кречним стенама чије су се боје кроз хиљаде година ванредно одржале. Цртежи приказују повнате символе бронзаног доба и претстављају, према изјави професора Кафена Шевтелига, вероватно Јединствене примерке таквих цртежа из оног доба, који ©у до сад пронађени у Северној Европи. ИСКОПАН СТУБ ЗА ОГЛАСЕ Приликом недавног ископавања у Херкулануму наишло се између осталог и на Један огласни стуб коЈи Је посве сличан данашњим рекламним стубовима у већим европским градовима. Ископани стуб био Је сав облепљен плакатима. за које су стручњаци утврдили да садрже програме Јавних скупштина и прокламације за изборе. Лепило којим су плакати лепљени била Је права арапска гума. ПЛАВОЈКЕ СУ ХЛАДНИЈЕ Наука Је до сада доказала да су црвенокосе даме два пута темпераментније од плавојки. Да би доказали ову разлику научници су подвргли нарочитоЈ процедури шест младих дама по две од сваке категорије. Отављене еу у стаклене ормане и помоћу разних инструмената мерено Је зрачење њихове телесне топлоте. При томе Је дошло до резултата да су плавоЈке стварно најхладније, али ипак да не зраче баш много мање топлоте од смеђих.

И СЛЕПИ МОГУ НАУЧИТИ ПЛИВАЊЕ У Једној италијанскоЈ школи аа слепу децу прошле године уведени су поред осталих и течајеви за пливање. Учитељи су ва време часова за пливање утврдили да се деца осећају много поузданије у води него ван воде. Неки су чак, постали прави мајстори у пливању и скакању. Ипак већина од њих скачу у воду обазриво. Када први страх од воде преброде, развијају се ускоро у поуздане пливаче. За време пливања нису ретки судари и неочекивана роњења, Јер се слепа деца често сударају и пливаЈу један другом усусрет. То доказује да слепци на води не осећају присуство неке особе, као што Је то случаЈ на суву. КАКО ИЗГЛЕДА МИЛИЈАРДА Има много начина да се докаже колико Је милијарда велики броЈ. Од Христова рођења, једва да је прошла милијарда минута. Претпоставимо Једно дете које се роди вдраво и чији пулс биЈе 80 пута на минут. Оно треба да дочека двадесет и четврту годину па да му срце откуца милиЈарду пута. Ако бисмо хтели да засадимо милијарду дрвећа, по 100 на хектар, за то би нам била потребна површина Белгије, Холандије и Швајцареке ваједно. Замислите неког доброг говорника коЈи може да изговори 150 речи на минут. Кад би говорио сваког дана по осам часова, требало би му тридесет и осам година па да изговори милијарду речи! КОЛИКО ЈЕ ДУНАВ СТВАРНО ДУГАЧАК? Још не постоји тачно утврђена монографија Дунава. онаква каква постоји за друге мање реке. Отуда Још ни данас не знамо тачно дужину Дунава и поред многих етудија о њему. Најмања дужина Дунава према неким ауторима требало би да износи 2645 километара, док немачки географ Албрехт Пенк у своме исцрпноме делу о Дунаву, које му је пре педесет го-

дина донело славу, тврди да Је Дунав дугачак 2900 километара, али и он додаје да и та цифра не мора бити тачна. Према закључцима интернационалне Дунавске комисије утврђена је дужина Дунава од његовог ушћа до града Пасау. Још раниЈе је извршено еавесно мерење од извора до Пасау. Према овоме се доказало да је Дунав дугачак 2850,5 километара. МРАВИ — ВАТРОГАСЦИ Ове мраве — ватрогаеце — открио је Један ботаничар посматрајући их у своме биолошко-ботаничком врту, и то сасвим случајно. Једног вечера приметио Је он да се остатак од цигарете брже угаси кад га баци на мравињак, него негде другде. Мрави су посипали упаљену цигарету мрављом киселином и угасили је. После овога он Је уместо цигарете бацио на мравињак парче запаљеног памука на Једном дрвпету, и мрави су одмах приступили гашењу пожара. Чак шта више приметио је како Је Један мрав дохватио другог мрава и епасао га из ватре. Напоелетку је покушао са упаљеном свећом неколико пута и мрави су је угасили, и то много брже но раније. Изгледа да су они били усавршили гашење. Јер су за краће време угасили пламен свеће. НАЈБРЖА РИБА Један одгајивач риба у ФинскоЈ утврдио је после дугих истраживања да Је лосос (лакс) најбржа морска риба. Оиа може да постигне брзину од 40 километара на час и овим темпом може да плива више часова а да се не умори. Међу рибама коЈе живе у слаткој води долази на прво место штука, али она се не може ни упоредити са лосоеом. Јер постиже само 16 километара на час. Главни уредник Мића Димитријевић За фотографије Алексаидар Симић Цртач *Ворђе Лобачев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 * Власник и издавач: Српско издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић Администрација Дечанска 31. Београд. Тел. 24-001—10: штамиа „Штампарија Београд" А. Д.. Дечанека 31. Тромесечна претплата 58.— дин.