Коло

т спшпа као проблам

шаљивим листовима, откада поотоје, најчешћи су вицеви о таштама. Сви видеви се своде на један: нико не трпи таште! А зашто? Је ли ташта заиста такво чудовиште? Код цивилизованих народа већ одавно однос између зета и таште спада у најтеже породичне проблеме. Годинама се ташта труди да уда своју ћерку. Али када већ дође до тога, она је нерадо даје. Иако је имала довољно времена да се припреми за то да ће ћерка отићи од н>е, љој се ипак чипи да ова промена долази исувише изненада. Она не може тако брзо да се одрекне власти коју је имала годинама над ћерком, а да то код и,е не произведе известан поремећај душевне равнотеже. Одмах од ночетка брака њене кћери, она почиње да се боји да муж према њеном детету неће бити довољно пажљнв, уплиће се у живот младог брачног пара и производи им у животу масу незгода. То долази делом из уображења а делом из љубоморе. Ташта не може да замисли да брига неког другог човежа може потпуно да замени њену бригу и зато много штошта приговара новом заштитнику њене кћери. Њен став није свесно непријатељство. Кад она одлази својој кћери да види да ли је ова задовољна, аој самој није јасно да она уистину одлази с том намером да се уплете у ' ствари које се заиста ње не тичу и да покаже како је боље било док је она уирављала животом своје кћери. Ово се не одноеи на све таште. Неке се одлично снађу у својој новој улози и ностају добри пријатељи својих зетова. Оне успевају да разумеју да се данашњи човек мора да бори с толико непријатности, те да није потребно стварати му нове. Положај младог мужа заиста није лак. Он не пристаје да се подвргне . једној новој страној сили, јер жели да љегова жена само њему припада, јПошто снатра да је он једини господар у кући и у сваком оном који хоће то аегово господарство да умањи, он види свога непријатеља. Он не жели новог женског тутора који ће га учити шта треба да ради, већ хоће сам да одрећЈче. Чак кад и мушкарац нема ни намере ни наклоност да буде „домаћин-тиранин", он бар хоће да зна да је његов положај такав, да би могао, кад би само хтео, то да буде. И још један важан моменат који се одноои на ово. Мушкарац не воли да му се убија вера у савршенство његове жене, зато што сматра да је изабрао најлепшу међу најлепшим и најбољу међу најбољим. Његова ташта, [међутим, иотсећа по многим карактер'ним оеобинама на љегову жену, али, [како јој недостаје драж младости, н>е№и недостаци више надају у очи. И то шоже да поколеба младога мужа у леше особине његове жене. Присуство нер&ога ко га потсећа на његову жену, а Гсамо њено горе и ружније издање, рвари његове илузије. Он би хтео да |еерује да је његова жена нешго што па свету не постоји у другом пример|ку, и зато му смета тај други примеј.рак који показује све неповољне осо; бине оног типа жене који се њему .допада. Проблем таште и зетова постојао је већ раније у културним епохама. И примитивни народи знају за њега. Код пеких урођеника зет се ташти склања с пута, а неки афрички црнци беже од своје таште. Зет чак не сме ни да погледа своју ташту, а још мање да с њом говори. Ако је где сретне, он има да се направи да је не познаје и да што брже побегне од ње и да се сакрије. И код Зулукафера обичај захтева да се зет клони своје таште и да избегава њено друштво. Он никада не ула8и у колибу у којој се она налази, а ако се случајно сретну, они се склан.ају једно од другог. Ако не могу да се еакрију иза каквог џбуна, они ставе макакав заклон испред свог лица. , Ако се оусрет не да избећи, зет и ташта никада не разговарају иепооредно. Они се не гледају у лице и воде разговор преко неког трећег, који се налази између њих. Ако овог посред-

КОЛАЧ СА КРОМПИРИМА Четврт кг барених етруганих кромпира, 250 г брашна, 150—200 г шећера, 1 јаје, стругана кора од целог лимуна, на врх вожа цимета (замене) 1М> пакетић ,,пецина", 40 г масла или маети. Маст пенасто измутити, па додати јаје и шећер и све ваједно још мутити. У пенасту масу додати најпре мирисне зачине, затим брашно, просејано са прашком за пециво, и најзад стругани кромпир. Масу изручити у подмазан калуп и у врелој пећници пећи колач пола сата, да порумени. Лош врућ колач посути ванил-шећером. Може се пунити ма рмеладом или каквим кремом. ПУСЛИЦЕ ОД ВЕШТАЧКОГ МЕДА 250 г вештачког меда емлачити, па додати 250 г брашна, проеејаног са једним пакетићем „пецина« (прашка за пециво), једно јаје и ситног цимета. Од ове маее кафеном кашиком вадити пуслице и ређати из у подмазану и брашном попрашену тепсију, на доста великој раздаљини једну од друге. Испећи да буду загасито жуте. Вадити их из тепсије док су још топле или бар млаке. — Вештачки мед: % л чистог млека, 250 г шећера, мало коре од лимуна или „ваиилина" кувати на ватри мешајући. Кад почне да ври, кувати још пола сата, да се сируп згусне толико да, када се охл&ди, буде густ као прави мед. КОЛАЧ ОД МАРМЕЛАДЕ БЕЗ ШЕЂЕРА Педееет грама масла или чисте масти мутити 10 минута, додати 1 јаје, па м.утити још 10 минута. Тада умешати 250 г мармеладе и зачина каквих се има, пимета, стругане коре од лимуна, и сецканих ораха. Брашно (375 г) просејати са једним пакетићем ,,пецина" и сипати у масу заједно са осмином литра охлађене кафе. Изручити тесто у подмазан калуп или тепсију и пећи га добар сат. Испечен колач треба да постоји неколико дана. Тада га расећи на половину и пунити мармеладом. СЛАТКА САВИЈАЧА ОД КРОМПИРТЕСТА 500 г брашна просејати у велику чинију. На средини трга брашна заметнути 40 г квасца, са мало млека и кафеном кашижом шећера. Кад квасац надође додати

још 100 г шећера, 50 г масти, 2 јајета, *ало соли и добру осмииу млаког млека. • Тесто добро измесити као свако Кисело 1 ' тесто. па додати 250 г барених струганих кромпира. Тесто развући, помоћу перцета нремазати растопл^еном машћу и завити га као савијачу. Кад на,дође, метнути га да се пече у врелој пећници. Испечено тесто премазати растопљеном маптћу илн млеком и богато га посути ситним шеће-' ром. Оамо се по себи разуме да се ова еа» ј вијача може пунити млевеним орасима ш кашом од печених јабука, мармеладом по- ј мешаном са орасима и сличним надевимаи ! Једна беба моли... Шта све не треба да се ради . Материнска љубав усредсређена Џ на то да чини све како би детету би« ло што боље. Али, многа мајка пе зна! у томе да се снађе. И не слутећи, она! 1 мучи своје дете иогрешиим поступањем и нретераиим стрепњама. Један дечји лекар, великог искуства, у имб малишана, упућује мајкама оваквеј савете: „Не додируј- ме впше пута него штф је то потребно". „Немој мп давати стару цуцлу сам<ј да бпх преотао да плачем". „Не показуј ме свима рођацима, те« ткама, стринама и течама". „Не дииси ме из постеље само зато' да би ме прпгрлила на своје грудн или да би се на поду играла са мном"< „Ако одгурном боцу с млеком, не« мој ме примрравати да је поново уз-< мем, јер ја зпам боље него ти када саи гладаи". „Не водп ме собом увече; ја нема^ толико година да бих жудео за прово-: дом као ти". „Немој да ме љубпш сваки час, јер мн мозкеш дати кијавицу и друге бо« лестп". „Најзад, немој одмах да мп мериш температуру када, преморен од игра« ња, желим у поотељн да се одморим"*

Ђлегантап капут за топлије дане од ангора штофа, боје песка. (Фото: В. Ф. А.)

Преподневна хаљина, чији се горњи део закопчава на три реда дугмета. Кратких рукава је, а сукња је широка са великим порубом шотишкаро.

Шешир са шалом, мат жуте боје.

ннка нема, они само издалека довнкују једно другоме оно што имају да кажу једио другом. Код нао се обично све звршава на ужнвању у вицевима о таштама из пера хумориота. Таштама које се ипаж љуте на ове вицеве на њихов рачун можемо рећи за утеху да би као припаднице неког дивљег нлемена трпеле још много више.