Коло

бали острва; на другу, састављену од 10 до 12 хиљада пингвина, вероватно највећу што уопште постоји, наишло се на стеновитој хридини, високој преко две стотине метара, која с мора затвара улаз у повеће кратерско језеро што се може спазити тек. кад се успен,е на ту висину. (Острво је вулканског порекла и облика је троугластог. Иа источној обали налази се некадаш-

н>и вулкански кратер, данашње округло језеро од 1200 метара пречника и око 60 метара дубине, са високим стрмим обалама које се уздижу усправно до велике висине, тако да језеро има изглед огромиог бунара). Цело пространо земљиште, на коме живи колоннја, потпуно је лишено сваке вегетације. Оно је од пингвина тако утапкано. као да је нревучено асфалтом. Свакога. дана пингвини силазе са високе хрндине на морску обалу; они то чине један за другим, јер је утапкана стаза врло узана. Кад сиђу на обалу, они најпре избаде своју стражу до самог мора, а како изгледа, стражари имају да посматрају само за њих приметне знаке по којпма ће распознати да поред обале има рпба. Сви пингвини обрате поглед на стралеаре и чекају н.ихов знак; кад тај знак буде дат, цео чопор трапаво притрчава обали и заплива у море, у риболов... Нингвин је на суву врло неспретан, трапав и тром, али је, зато, у мору необично окретан и плива невероватном брзином, удаљујући се и по вшне километара од морске обале. Ловцн китова, који имају прилике да их сретну по мору и да их дуже посматрају, тврде да пингвпни пливају брже од фоке и да лове и најбржу рибу. То долази отуда што пингвпн снажно весла крилима; то му је, уосталом. ,једина корист коју има од крила, јер су ова немоћна за летење. Ситније вргте нингвина могу на суву још и да трче, али је то немогуће крупнијим врстама. Кад се, засићени рибом, врате на обалу, пингвинп се упуте оиет истом стрмом, утапканом стазом, горе на високу хридину. Пошто том истом стазом, и то из дана у дан, лролазе вековима, стаза је углачана као да је обложена бетоном и за друге врста створења била би исувичпе клпзава,' Пингвини се њоме, један за другим, у иотиљак, љуљајући се тромо и лагано пењу на хридину, и то пењање траје по неколико сати. На висоравни те хридине женке носе 1аја, али то не чине на гњездима, већ ма где, на месту па коме се буду затекле. А пошто је земЛ)Иште благо нагнуто мору јаја се често иочну котрљати низбрдо, па ако

По причању професора београд©ног универзитета и нашег познатог научника и истраживача г. др Михаила Штррвића, који је Ш5 године учествовао у једној научној екепедицији која је имала да врши иепитивања у близини јужне поларне облаети — доносимо за читаоце КОЛА изванредно аанимл>ив одломак о јединим живим створовима на свету који немају иепријател>а.

пннгвин неће на то ни пажњу обратити и продужиће да ради оно што је дотле радио. Па од чега то долази да, док много већи и јачи створови на, сваком кораку презају за свој живот, проводећи свој век и нанадајући н бранећи се од ненријатеља, овај божји створ, кога ни сама природа није обдарила оним што треба за самоодбрану, ие преза ни од чега, нити има бар каквог инстннктивног страха од некога или нечега? Одговор је прост: тамо где пиигвин живи, не живе никакви створови којима би он служио за хралу, а онај који би му мотао бити најоиаснији непријатељ, човек, још није нашао начина да га нрактнчно искоришћава. Пингвина нема у севермој хемиссрери земљине кугле (осим на неком ретком осамљеном острвду), јер би их у тој области опасни непријатељи (курјаци, лисице, бели медведи) убрзо затрли, пошто не могу да лете, а на земљи су веома троми. Њихова постојбина су оса.мљена острва јужне хемисФере, где нема таквих ненријатеља и где се оии могу несметамо равмиожавати. Једно од главних пингвинских обитавалишта је на сред неизмерног океана забачено острво св. Павла, на негдашњем путу бродова једрењака што су нролазили Индиски Океан идући од Предгорја Добре Наде за Аустралију, и обратно. Узевши учешћа, 1935 године, у једној научној експедицији која је имала, да врши испитивања у близнни јужне ноларне области, професор г. Михаило Петровић, имао је прилику да посматра непрегледне колоније пингвина на томе острву. На томе острву (чија површина и.зноси свега седам квадратних километара) које посматра.но издалека, чини утисак тамне, неприступне камените масе, уз коју је тешко и чамцем пристати, живе пингвини... Међутим, кад брод приђе острву и кад пристане, немогућно је отети се изненађењу: пред очима се укаже пријатно зеленнло и

данашње време када је цео сиет вапаљен и подељен на противничке габоре, који се међу собом бо!>е на живот и на смрт, од нарочите је залимВјивости чињеница о којој је овде реч... Изгледало би да на. овом свету нема живог створа који не би имао својих непријатеља и чији живот не би био нспрекидна борба не само за исхрану и самоодржање, већ и за спасавање од непријатеља који га вребају, опет ради свог властитог опстанка. Једпа животињска Фела храни ое другима; ове су у вечитој борби за опстанак и живот им се и саетоји, поред тражења сретстава за исхрану и за друге оргалсже потребе, још и у нелрекидном страху и склан,ању од других фела које им раде о животу. За.р има божјег створа на кугли земаљокој који се не боји ничега и никога, коме нико ие ради о глави и који не зна за опасност и страх? Међутим, такво створење постоји, и то не баш тако на лиском стулњу лествице животињског света. То је безавлени пиигвкн јудше земљипе хемисФере, који на.с у зоолошким вртовима толико забавља својом умиљатошћу и својим смешиим, трапавим покретима. 1Со је имао прилике да га види на сдо<>оди, у његовој правој природној востојбинн, могао се уверити да то створење одиста не ана за страх, ниги од чега преоа, зааире и бежи. Може му без икаЈше опрезности ирплазити ма Каква животиња., па" и сам човек;

питомина, па се местимице виде чак и висока дрвета, али искривљена и новијена јаким ветровима. Земаљска фауна је врло једнолика и састоји се готово искл>учиво од морских птица, којих на. обалама има у непрегледним масама. А ту су, на првом месту, разне врете нингвина; ови ту живе у огромним колонијама од који^ поједине достижу по десетину хиљада нтица.

Пингвини се на острву несметано и све више расплођавају, иемајући ту никаквог непријатеља, узизимајући једну врсту птица грабљивица које им само краду јаја и од којих се женке пингвина очајно бране. Они ту живе у непрегледним чопорима, растурени ио разним крајевима острва. На једну такву велику колонију наишао је професор г. Петровић, на западној о-