Коло

ЗА ДЕИУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И НОУЧЕ

О

^сери -џух К азд&ак б

Стари Нагасака живео Је усамљен у кући својих предака, близу вароши Осаке. Јсдие вечери. када се враћао кући кроз усамљеиа иоља, иаиђе ои на Једног малог пса, мршавог и прегладнелог. па се сажали. нахрани га и одведе кући. Отада. старап и нас иостадоше нераздвоЈни приЈатељи. Окабо, тако старан назва пса, био је врло умиљат и паметан.

пео од изгорелог млина и стави га у Једну кесицу, говорећи: „Мене сигурно штити какав добри дух, коЈи Је прво био у Окабу. затим у дрвету. па и у млину. Можда се сада налази и у овоме пепелу!" Да би се уверио, узе он гааку пепела из кесице и поспе га по ЈедноЈ осушеноЈ трешњи у врту. И, гле чуда! Трешља одмах олиста. расцвета се и доби плод! Бага у томе часу поред врта прође сам Дајмио,

Једнога дана. приликом шетње кроз поља, Окабо застаде код једног дрвета и поче да гребе земљу. Нагасака, да би задовољио свог малог пријатеља, поче и сам да копа и. на своје велико изненађен>е. у земљи нађе читаву гомилу златника. Ово све беше видео рибар КотеЈ, његов сусед. Котеј Је знао да |е Нагасака добар човек, па му рече: „Ја сам видео како је твој иас нашао злато. Буди добар па ми позајми твог пса за неколико часова, како бих и ја нагаао злато*. Нагасака немаде куд. већ нареди псу да пође са Котејем. Пас Је био већ уморан, па је полако игаао спуштене главе. Но, не нађоше ништа. КотеЈ, коЈи Је био груб човек. поче да виче на пса и да му прети штапом. Пас тада стаде и поче да гре6е земљу, на велику радост КотеЈа. Али, нажалост, у земљи нађоше само Једну мртву мачку. Избезумљен од беса. КотеЈ удари пса тако Јако, да овај остаде на месту мртав. КотеЈ се врати и извести Нагасаку да Је пас побегао некуд у правцу далеких планина. Мислећи да Је по среди лукавство пса, као и да ће се овај доцније вратити. Нагасака поверова. Но време Је пролазило, а Окабо се не враћагае. Нагаеака, сав утучен. пође да сам потражи свог драгог пса. И збиља, после краћег лутања. нађе га, но мртвог. Велики Је био старчев бол, Јер је одиста волео овог свог доброг и верног друга. Да би му указао последњу љубав. укопа га иснод Једног малог бора. крај пута, а његово нме уреже на каменоЈ плочи, којом украси његов гроб. На велико чудо Нагасаке, мали бор се разви брзо у огромно. дивно, стабло. И тако ово меето постаде његово свакидагање излетигате. пошто га опст обузе туга његове раније усамљености. Ла би прекрагио време, Нагасака Једнога дана узе комад дрвета са Окабовог гроба, па од њега изреза мали млин за пирипач. Но. кад поче млети. догоди се чудо: из млина испадаху, место брашна, златници! КотеЈ. који Је из зависти пратио све шта се догађа код старог Нагасаке. дође и замоли га: „Добри Нагасака. позаЈми ми твоЈ млии. да и ја за ссбе самељем неки златник за моЈу празну кесу!« Старац му добродушно даде млин, али. после краћег времена, дотрчи КотеЈ сав бесан. баци млин у ватру. и повика: „Нека твоЈ млин прогута ватра. Јер Је у њему зао дух, који ми 1е учинио то, да, уместо златника. из млина испада само сумпор и камење!" Нагасака покупи пе-

За мапе црта^е

поглавица целе те покрајине. који лично виде чудо што се догодило. Нагасака узабра киту трешања и ионуди Је Дајмиу. Но. тада се догоди и друго чудо: на место узабраних трешања. појавнше се одмах нове! ДаЈмио изрази Нагасаки своЈе велико задовољство. богато га награди и^ унита за име па оде даље. КотеЈ. коЈи Је све ово гледао са своЈом женом Ане-Сан, беснео Је од зависти. Ане-Сан га умири речима: „Искористи прилику кад стари ниЈе код куће, па узми мало тог пепела и када опет наиђе ДаЈмио. учипи и ти исто чудо, па ћеш и ти бити богато награђен". Када Је носле неког времена Дајмио оиет наишао. истрчагае из куће КотеЈ и Ане-Сап и зауставигае га: „Кнеже! твоје понизне слуге желе ти добродогалицу!" — и при том бацише пепео на једну суву кругаку поред пута. Али. овога пута, уместо чуда, догоди се да ветар засу ДаЈмиа и његову свиту пепелом и напуни им очи. Дајмио се веома наљути. па нареди да се ови неваљалци казне батинањем пред целим селом. Њихове муке прекинуте су тек на молбу самог Нагасаке. При поласку. Дајмио опет похвали и награди Нагасаку и упита га. да ли би поШао са њим у његов двор? „Господару". одговори му скромно Нагасака — „Ја сам и сувише стар и желим само Да у миру завргаим своЈе дане у дому мојих отапа". Када 1е ДаЈмио отигаао. врати се стари Нагасака у своју кућииу. Но. какво Је за њега било радосио изиенађење, када на прагу нађе. живог и здравог. свог малог пса Окаба како радосио магае репом...

док би домаћлца нешто ггажила, она би отрчала у сушницу и села на јаја. Било их је шест. Стрнљиво је седела и дању и ноћу и није чак силазила ни да једе у двориште. Плашила се да се гиме не ода. Само је увече оилазила у двориште и обазриво чепркала земљу и вадила црвиће. Једне ноћи чула ,је цвркут „пипи, пипи" и прво жуто пиле промолнло је гллву из јајета Кока је с радошћу помагала да се пиле извуче из љуске јајета. ирво овом па онда осталима. У гњезду је имала шест лепих и живих пилића, а на дну остале само љуске. Кока се већ радовала како ће идућег дана да изведе пилиће у двориште и како ће да их научи да чепрклју у земљи и да кљунају зрна. Али, ноћу се дошуњала у сушницу лисица, аадавила коку. и пгглићи су ост лц без квочке. У истом дворишт.у живела је кучка Гаруша, која је такође хтела да има кучиће који би за њом трч; ли и играли се. И она је имала пре тога четири псетанцета које је крила ,у евојзј кућици. Једиога дана када је отишла у кујну да једе, нестало је њене деце. Тражила је и јурила овуда. њушила је по путевима, док се није досетила да мозкда газдарица ниЈе њену дену бацила ,у рибњак. Пошла је и тамо, али их није нашлл. Очајавала је због тога па је отишла у сушницу и тамо је плакала. он. ;ко како пси могу да плачу Од.јелном је осетила да се испод ње покреће нешто топло и меко. То су били оиих шест нилића. Гаруша их је пустила испод себе, загреј вала их је као сво.ју деиу и није јој било више тако тешко. Гаруша је примила пилиће и водила их је као квочка. У иочетку се пилићи плашили да иду преко степеница и Гаруша је мор, ла свако пиле у устима да пренесе преко стеиеница. Како се газдарица изненадила вад је видеда Гарушу како Води пилиће. Сви укућани су дошли да је виде, али она никога није нуштала бдизу и нису могли да јој одузму пилиће. Пилићи су за њом ишли и по дворишту и ио башти, а када се излеаш-

Пилићи

ила једна кока која је желела да им:а. пилиће. Мислила је како ће јој леио бити када буду трчали за њом и пијукали. Међутим, домаћипа јој је увек одузимала с.ва јаја. кадгод је хтеаа да леЈки. Кока је размишљала како да подвали газдгрици, док се није досетила. У дворишту је била једна стара иапуштена сушница. Тамо је кока долосила јл.ја која је снела и нико ништа није видео, Газдарипа се љутила: — Куда Црна односи јаја? и увек је пратила. Али кока је била лукг.ва, Одводила је у кујну, у кокошиљац у шупу и

Српско коло Нвк ое вије. К'о тробојка Стзбади^е ... Будите нам ведри чили Ви Српчићи наши мили!

вала на сунцу, весело су пијукали око ње. Некада је неко од пилића залу-> тало; колико је Гаруша морала да лајв да би га проиашла! Али њеиа рапост није била дугог века. Кад су пилнћн поодрасли. газдарин,ч их јв продала. " М. Ст. Где ге гушчарка?

Како би гуске могле бити без гугачарке!^ И на нагаоЈ слипи се налази гугачарка, само треба пажљиво да посматрате цртеж са свију страна, на ћете је врло лако паћиХ Татаца — .Саши Што ти већ ие доћем, Мило моје чедо, Потанко ти сада Прича стари дедо. И још много штошта 0 јунаштву старом, Док ми се у крилу Играш седом брадом Ал' кад тата дође Место приче сваке, Купиће ти тада: Колачиће слатке. Па правога зеку Гиздавога рува, Са главицом малом Под два грдна ува. < Инж. Цветко Радовић, зароб. 4196, Офлаг ХШ В

3 е м љ а чаролија О

Једном док с' одмарах, сред некаквог кргаа, Мали Један славуј до ме долепргаа; Својим тихим гласом поче да нзвија: — Чико, Ја знам где Је земЈБа Чаролија!

У тоЈ земљи има језера и река, Али место воде препуне су млека. Тамо цвеће росе капи лимунаде, А планине многе 1есу чоколаде,

У тој земљи цвеће од гаећера ниче, Поља су од меда, к'о из какве приче. Незгода је Једна тамо цигли нема. Кућице се граде од наЈслађег крема. Свака од тих кућа. да би била Јача, Покрива се кровом од медних колача.

Место свећа, лампи, кристал гаећер сиЈа> Ето то Је, чико, земља чаролија! * Кад то славуј рече. нестаде га брже. Шум његових крила из сна тог ме тра г« СЛ. ЈАНИЋ

Р Е Б У С

На слици се добро види како се. с мадо труда може нацртати стрина Лена. ПокушаЈте, иа ћете видети како ће лако ићи.