Коло

о&лси Н 1ИЖ1Л

»Та|то мајто...« Ево једне игре с песмом. Али, може и без ње. Јер, песма је кратка и једнолика, више зато да да покретима ритам, него ради саме песме. Али, тек, ако хоћемо да је изведемо онако каква је треба да певамо: „Тајто мајто Материно злато Јадан ти си, ћорав ти ои Када га не видиш". И то је цела песма. Али, не и игра. Играчи који су седећи поређани у круг, држе се сви за руке, и то сваки десном руком хвата леву руку десног играча изанад саме шаке, да би се могли у игри служити само левом руком, — и уритму песме час приближују, чал удаљују своје руке и руке суиграда, од себе. Тако, када Душко, држећи с десне стране Јоваику за руку, а с леве Нада њега, приближи своје две шаке, Нада и Јованка морају у томе случају да рашире руке То је разумљиво. Али, исто тако, идућег трепутка, када Душко по ритму песме рашири руке, самим тим Надипе и Јованкине руке се сиоје. Или обратно Када се Надиие и Јованкине руке споје, самим тим рашире се руке Душкове. Како год код п>их, тако и код другнх. Односно када парни спајају шаке, неиарни растављају, и обратно... Јован стоји у средини круга. Прстен Јв кришом дошао до Петра. То не мора да. зна, и не сме, Јовап. Напротив треба настојати да се Јован -заговори, и не примети одакло је пошао нрстен (дугме, новчић). Тако најзад, може да заиочне игра. У рнтму песме почии.у нграчи да састављају и шире руке, а ирстен прелази и-з шпке у шаку свој иут, да би се понекад враћао или задржавао по дуже времепа код једног играча. Јован посматра лица играча, не би ли оно одало или испитује састављање шака, не би ли ту открио какав траг... Учини му се да је сада прстеи баш код Милке. Хитро скаче до и.е и хвата је за шаку:

— Ево га! Отвори руку! — Али, игра се не прекида. С ггесмом следују и даље исти покрети, иако је Јован забавл.ен око Милке и уверен да је открио прстен. Али, шта? Милкина је рука пра-зна!... Јован не сустаје. Бр-зо поскочп до Душка. Отвара његову шаку. Али, гле! Само је изигравао докретима шаке, као да је примио прстен. У ствари и оиа је пра-зна. Али Јован зна да је проналажење малог и сјајпог предмета тешка ствар Зато он и даље облеће, загледа у очи. Виче: „сво га!" не би ли виком унео пометњу. Отвара шаке у којима мисли да се налази прстен... Али, и они у кругу зиају шта Раде. Јован је био на добром путу да открије прстен. Али, би га онај играч код

кога св налазио у даном момонту, и према коме би се упутио, враћао натраг и опет би шака била празна... Да би најзад и Јована послужила срећа... — Ево га! — задихано ће уморно Јован, док се друштво, седећи, увесељава његовим мукама: Отвара Миркову шаку: — Ево га! — радосно узвикну. Најзад и он ће моћи да седне, а Мирко има да устане и да као и он проналази прстен. Док, Мирко устаје, а Јован седа на његово место, и самим играчима незнаио је како оде из руке у руку прстен, тако да када се игра одмах даље наставља, без неког знака, већ сама од себе — само онај код кога се налази прстен, зна шта је са њим... За остале је то непознато. Како лп је тек то велика тајна за Мирка?! „Тајто мајто ..." расположено друштво наставља са игром. Мирко покушава да из среднне круга ухвати кретање прстена. Брзипом. хитрином, галамом треба збунити круг. Када је Мирко иронашао прстеи у Надиној руци, он је сео, а она наставила игру ... И тако све редом ... Б. К.

невдоте

НАРОДНИ ИЗРАЗ Некада познати наш природњак А. Поповић изводио је своје ученике много пута на екскурзије да. би учили на

лицу места. Обраћао им је нарочито пажњу на то да сваком приликом скупљају народне и.зразе и бележе. На једној такој екскурзији уз Дунав говорио им је: — Ова се Сиљва, зове латински ..., а немачки .... Ми је зовемо ..., али то пеће бити народна реч. Ено једнога сељака, па ћемо га упитати како се та биљка зове, а ви одмах запишите што ће вам он рећи. Сељак погледа биљку, извади лушу, пљуцну па даде биљци такав назив који заиста не заслужује да буде записан ни у једној књизи. Професор

се збунн, обрте се од сељака и речв ученицима: — Па ово име не морате баш забележити! КА — МИЛИ И ОД МИЛЕ Песник др Лаза Костнћ био једно иоиодпе у ,посети код чувене тадашње лепотице госпођнце Миле, којој св дуже времена удварао. Враћајући се од ње сусрео је свог иријатеља професора Глишу Барусковића, који се упутио у гостионицу „Камила*. — Куда, куда? — запита га Лаза.

т-

ОЛРПЕКД ПЕРСНСКНХ ТЕ1ШХД

скопљеКонднна 26 Шу1$ Лолтке.

ПАЖЊА!

Све што Вам је за продају. најбољу ћете цену поотићи у новоЈ трговини аптиквитета. Откун златног накита, персиских тепиха. криетала. сервиза. уметничких слика и свих других ствари од вредности ЊЕГОШЕВА УЛИЦА БРОЈ 4 НА ЦВЕТНОМ ТРГУ Телефон 23-668 30554. 3—3

Читајте

ВЕЛИКИ ИЗВОР ДЕЧИЈИХ ИГРАЧАКА ПО МАКСИМИРАНИИ ПЕНА\;А СИМИЋ И МИЛОШЕВИЋ БЕОГРАД _ КР. АЛЕКСАНДРА 279 преко пута Гајпне кафане) 30550, 4—4

НОВАКОВИЋЕВА СИНТАКСА У некадашњој Теразпској нолугимназији у Београду предавао је сриски језик стари професор Мнја Стојковић. Синтаксу је диктирао својим учени« цима, пошто не беше уџбеника.Из годпне у годину, скраћивао је материјал док коначно није свео целу синтаксу на два писана табака. Уто Стојан Новаковић, тада млад професор а већ на гласу, и-здаде уџбеник „Срнску синтаксу". Директор Теразиске полугимназије, у уверењу да ће обрадовати старог професора, пожури да му однесе нову књигу: — Ево вам нове књиге, господинв Мијо! Сада се нећете морати више мучити са диктирањем ученицима. Уверен сам да је Иоваковић написао добар уџбеник? — Шта, Новаковић паписао синтаксу? Е, то је баш којешта!? Он је био мој ученик. Откуда би он умео да ианише синтаксу? — Па зар сте га тако добро учили да он не може да напише ваљану ствар? — потсмехну се један од професора. — Знам ја шега! — продужп Мија да се љути и не осећајући жаоку у тој примедби. — Мој ћак да напише синтаксу, па да ја предајем по њој! Уиапред знам да та књига не вал,а и нећу да је видим. Диктнраћу ја својим ученицима и даље, како сам то и раније чинио.

— Ја? Идем Камили! — одговори Барусковић. — А ја идем од Мнле! — весело ће на то Костић.

коло

Откад је позната стенографија Недавно је у Бечу пред судом одржан иитересантан нроцес, у којем су наследници оспоравали вредност једног тестамента који је био стенограФисан. Тим поводом се међу адвокатима развила врло дуга днскусија и том нрилнком су се сазнале врло иптересантне стварн. Дознало се, тако, да стенографцја није никакав модеран изум него да је постојала још пре две хнљадс година. Прнродно је да она није била упрошћена нити тако савршена као данас, алн је сигурно доказано да. су познавали стари Грци и Вимљани и да се чак служили њоме. Цицерон је причао о неким путницима којн су све своје утиске бележнлн некнм знацима.' Да би дознао за ту вештину, Цицерон је послао једиог свог роба да је научи. Овај роб, по имеНу Тирон, човек врло интелигентан, не само да је научио, него је и иоболлпао ондашње знан.е стенографије. Захвални Цицероп је ослободио ронства Тирона и узео га себи за секретара под именом Марко Тулио Тирон. Начин Тиронов је после полагано улазио у употребу и стенографија је дуго носила његово име као назив. Када је 63 године Катон одржао једаи жесток говор противу Катилинпиих саучесника, тај говор је био одмах стенографисан. Јулије Цезар, који је много и добро говорио имао је у својој служби тројнцу стенографа који су га свугде пратили када би се кренуо у рат и бележили све његове наредбе и заповести.

ЗЛАТАН НАКИТ

и све зпатне предмете, дијаманте крупније, брипијанте све вепичине, све врсте тепиха и ћипима, кристал, порцулан, фото-апарате, хармонике и све боље античке ствари купује и највише ппаћа

»Нова Комерција« МАСАРИКОВА БРОЈ 4 (палата Официрске задруге)

ТЕЛЕФОН 28-035 30583, 1—2

ново.

ДОМАЋИЦЕ!

НОВО !

У ОСКУДИЦИ ЈАЈА УПОТРЕБИТЕ „К О К И Н" УСПЕЛУ ЗАМЕНИЦУ ЗА ЈАЈА, ПОТРАЖИТЕ ГА ЈОШ ДАНАС КОД ВАШЕГ КОЛОНИЈАЛА. ПАЗИТЕ Н А ИМЕ „КОКИН". ГЛАВНО ЗАСТУПСТВО ИМА: АГЕНТУРА »ЗЛАТИБОР« РАТКО С. БРАДОЊИЋ БЕОГРАД — БЕОГРАДСКА УЛИЦА БРОЈ 3/1 (Спавија) - ТЕЛ. 26-728 30561, 2—2

ЗЛАТАН

И СВЕ ЗЛАТНЕ ПРЕДМЕТЕ, БРИЛИЈАНТЕ И КРУПНИЈЕ ДИЈАМАНТЕ КУПУЈЕ И НАЈВИШВ ПЛАТ1А

»Ш А Ј К А« КНЕЗА ПАВЛА БР. 50

30504, 1—2

И ПРОПЕЊИВАЊЕ НАКИТА И ДРАГОГ КАМЕЊА ВРШИ БЕСПЛАТНО ДУГОГОДИШЊИ СТРУЧЊАК У ТРГОВИНИ СТАРОГ НАКИТА, КРАЉА МИЛАНА УЛ. БР. 41а (до Спавије) ПОРЕД ПРОЦЕНЕ ВРШИМО И ОТКУП НАКИТА ПО НАЈПОВОЉНИЈОЈ ЦЕНИ 30552. 4—4