Коло

17/

Горе — Сцепа из хумаристичке рсвије „Мипут после десет" од М. Дима-а. Лево — Избегличка дсца на часу учења.

Доле —■ Завршпп сцсна из трећег чина комедије „Сцпце, море и жеие" од М. Милошевића. (Снимци: А. Симпћ)

Милосрђе многих београђана према иезбринутој избеглнчкој сирочади познато је. Оно је омогућило овим малишанима не само иуну негу и правилан развој, већ им је омогућило и да н&ставе да уче школу. Поједини београђани који су примилн у своје окриЛ)в по десеторо и двадесеторо деце, узелн су чак и потребне учитеље и наставнике с којима деца раде из дана у дан најприљежиије.

нп кућу овог иначе изванредно усиелог ведрог театра. Ј * У Српском народиом позбришту прж -ј казана је У петак 5 о. м. премијера домаће комедије у три чина, „Супце, море' и жеие" од Момчила Милошевића .ј Главна карактеристика овог комада је то што у њему играју само жепе. Ко-1 мад се развија на мору, међу женама које су дошле тамо да се разоиоде.ј. Аутор овог жома^а, који је и режпју, : узео у своје руке, дао је ванредне психолошке типове који се оцртавају у, агпвим дијалозима и расматрањима.' Свака жена је. свет за себе, с различп-]. тим агељама и иогледима на свет. Ту, је удовица (Невенка. Мнкулић), распу -Ј" штеиица (Иевенка Урбанова), госпођа' са псетанцетом (Дивна Радић), госпоћа са цветом {Иреиа Јовановић), Ана (Олга Спиридоновић) и госиођица (Ми-| ра Тодоровић-Мавид). Све су улоге до-ј бро протумачеие. Борба жеиа око једаог мушкарца, кога је свака другачиј* замишљала, завршава се у корист иај Ј лепше, најмлађе и иајбоље. Кроз целу комедију провејава ведрина, тако да оставља врло пријатан утисак. Декор је нзрађен по нацртима Ми-' ленка Шербаиа, а костими по иаЦрти-1 ма Милице Јоваиовић-Бабић. Ј

Наша слика приказује једну малу груиицу избегличке љупке деце на часу, са својим старим учитељем кога је јодан племенитн београђанин, прпмајући дечицу у свој дом, нарочито зато 3 : зео да их редовио иоучава.

У ведром престоничком позоришту „Дентрала за хумор" већ три пуне недеље, свако вече, приказује се с много 5 ; спеха хумористична ревија „Минут иосле десет" од М—Дима-а, у којој, на један духовит начин писац приказује 11ерипетије;Жике Јагодинца (Аца Цветковић) кога је затекао на улици минут после полициског часа, с коферчетом иуним-мрса и балончетом пуним препеченице, и приморао га да потраж.и уточиште у непозиатој кући, случајно у стану удовице госиа Живке (Жанка Стокић), где се затим Јагодинац сналази и прима улогу коју су му наметиули удовица (због свог угледа и вбог језика комшилука) и њена најлрцсиија комнганнца (Софија Цока Перп;ћ Нешић), да у току иоћи под туђим кр.овом узбуии и придобије све станаре. Занимљиво је да је ово први случај, после дугог ииза година, у нашем поворишиом животу; да ова духовита, актуелна и пуна нама тако блиских елемената (узетих из свакидашн.ице) већ пуие три недеље из дана у дан иу.-..