Коло

ПИШегРАТНИ ИЗВЕШТАЧ Т?р- КУРТ ПА^УСП

неколџко мазги и 10—12 санки. То су на овом терену и у ово годншше доба једина, слаба саобраћајна сретства за иаше храбре, тешко онтерећене нешаке. Ту моторна возила не помажу Колона маршује у правиу из кога ми долазимо Напад је најбоља одбрана! Машина прескаче дрвеће. живе ограде, упада у долине и диже се изнад планинеких обронака. На махове се осећам лак као перо, на махове тежак као-олово. Знам да нешто нисам чврсто везан да бих.излетео из авиона. Испод нас две тамне линије: железничка пруга. Летимо право над њом. — Воз! Пруга је разорена! довикује ми наредник. Рушимо се. Машина се трза. Свега пеколико метара прохујимо изнад вова. Војници нам машу. Из теретних вагона стрче цеви пушака. Плави дим избија из њих. До ђавола, па они се Соре! Сада видимо и партизане у бусији . Леже лево и десно од пруге и пуцају. Сто му громова, сад опет немамо више метака у пантлици! Урла-

„Наредниче, бандити!" довикнуо сам Команданту „Штуке" с којим се већ ћола часа налазим у авиону у трагаЕ>У за комунистичким бандама које рролазе Восном пљачкајући мирно (Становништво и напалајући и-з заседе |немачке трупе које заводе ред и појејдина борна кола. „Видим!", одговара он на слушалипу ђ осећам истовремено како се машиВа диже у стрмом завоју да би се треВутак доцније, као кобац. стрмоглавиИа и засула митраљеском ватром напа>даче. И пре но што сам се окренуо, Рве цеви митраљеза сипају ватру на Зедну дугачку зграду, која се налази усамљена и скривена. у јелпој долиИи јужно од X. у брдима Ено беже! Има их педесет-шездесет! Како само .траже заклоне, зликовци! Рррруммм... већ смо их прелетели. Осврћем се. |Друм и преко једног замрзнутог дотока мост. Док машина као нож сече ваздух видим неколико банлита који дааже склониште под мостом. „Мост!" Наредник нема времена да 'одговори, али видим да ме је разумео. Праменови плавог дима као од пигарете из загрејаних иеви митраљева промичу поред моје кабине. Само Ееколико секунда трајао је напад, али !је био убиствен. Кољи се процињу, љуДи падају... Тако нападамо неколико пута, све рок нам се реденици нису испразниДи..Наредник пита: ^ '— Има ли још муниције? ј Има. ' —■ Пуцајте до краја! Митраљеа прашти. Проклетство, што нисмо узели бом'бе. Назад по љих! Враћамо се иајвећом брзином. Авион скоро сече врхове дрвећа и крвове кућа. Стада овара која пасу испод снежног појаса изМеђу кршевитих стена прште на све .стране као од папада курјака. Опет смо над X. Беле кућице нижу Ве у снегу надалеко с обе стране реке. Варошица је већ неколико дана Опкољена од комунистичких банди. 'Слаби немачки одред- већ дуже времена нема везе са спољним светом. Рајњеници се пребацују авионпма. Ено касарко! На крову се види велшса за-

— Пред пама гори јсдно село! јавља пилот, високи и витки Шваба из Штутгарта са гвозденим крстом прве класе на грудима. Велики, сиви стубови дима пролећу мпмо пас. Доле на земљп куће покривепе сламом у пламену. Лнче на лонце с врелом сламом. Снег се око н.их топи у великом отстојан.у, и врзмају се неки људи у цивилу с нушкама. Поред самога села у пламену пеко велико здање. — Фабрика барута! довнкује ми паредник. Оданде нам машу и дају знакове. Неки леже, неки стоје с иушкама на готовс и показују у правцу села. Фолксдојчери, људи реда, против бан-

Атерирамо. Рапорт. ЛојтИаит нарећује: — Бензина и одмах бомбе иа кућу! Три апарата узлећу. Наша машина обрушава прва. Падамо тако стрмо да гледам облаке као човек који лежи у трави и гледа у небо. Притисиут сам уз седиште као камен. Свега двеста метара изнад куће бомбе испадају. Зсмља, Шума и брег наједном се опет усправљају. Страшан тресак: пун погодак!!! Друга два апарата урлају за нама. Њихове бомбе иадају тачно на исто место, у разорено гнездо! — Добро је било, лафе! Штуке се љуљају. Оиет се враћа-

Става са кукастим крстом. На прозО' Јшма војници одушевљено машу. — На друму једпа колода! саопшта-

јући наша машина руши се на непријатеља. На небу се појављује још једна Штука. Она ће се позабавити с том

Ба ми наредпик. Осврћем се. Стварно, господом, мд крећемо даље. дита. 18