Коло

Ир&мшр/и У СЛУЖБИ МОДЕ

ако је рат, иако се у евету-мора штедети, мода се мења.. Она доноси за сваку сезону новитете као и до сада. Осим тога и помодарке желе да се њихове хаљине знатно разликују по кроју и изгледу од прошлогодишњих. Могло би се рећи да је сада женама много више стало да им сваки део тоалете буде модно ремек дело, просто зато што се сад до свега много теже долази. Није довољно имати новада и укуса, већ треба знати снаћи се баш сада кад. немамо на расположењу материје и сировине као некада. Рат је погодио моду. Онемогућио је размену робе између многих земаља. Али је мода довитљива и жилава. и не губи храбрости да доскочи овим тешкоћама. У Немачкој су јој нарочито хег мичари с успехом прискочили у помоћ. Стада оваца од којих ое до сада добијала мека и лепа вуна .за најлепше модерне штофове, замењују сада: дрвб, слама и кромпир. После много покушаја и испитивања хемичари су нашли начин како да без правих сировина производе лепе тканине које ће моћи да замене досадашње. Праву вуну, свилу и памук, замењуЗе „цел-воле", која се добија од дрвета, кромпира и сламе. Место свињске, јеленске и телеће коже употребљавају се разне пресоваие материје које на пр-

Спортски костим: сукња од цт>ног штофа а јакна светле боје у пругама.

Ћладалачка пролетња хаљина од два дела. Сукња се закопчава на горњи део у струку на кајшу. Спортски делују два велика џепа. Шешир и рукавице су од исте материзе.

ви поглед изгдедају истоветне са онима које треба да их замене. Ципеле са пресованим ђоиовима су исто тако елегантне и лепе као и цредратне са кожним ђоном. Вар у изгледу је мала разлика. Торбице су прављене од „материје сличне кожи" и по својој форми и изради елегантне су и доста практичне. Нови штофови од „цел-вола" израђени су у сасвим новим и веома лепим ткањима необнчно привлачних боја. Буклеи, ангора, Фишгрет, велури, дијагонали, жерсеји, штофови са глатком или рапавом површином, све се то налази у новим колекцијама иако су већином израђени од најмање педесет процената „цел-вола". Дрвене ципеле су се усавршиле у форми а ухо навикло на њихово клопарање.по асфалту. А још поготову лети „текуће чарапе" које се једноставно намажу на ноге могу у свако доба заменити- свилене. И торбице од дрвета су у великој моди. Оне су израђене од мноштва ситних дрвених перли у разним бојама и треба веровати трговцима који тврде да су много истрајније од нових торбица израђених од иресоване коже.

ЈЋуољење руку,

ОД СГАРИХ ИН-

ДУСА ДО ДАНАС

Ако бисмо хтели да истражујемо откада у људском друштву датира обичај љубљења руку, морали бисмо се вратити у давна времена неких азиских народа. Љубљење руку има своје иорекло у чисто верским обредима. Стари Индуси, например, поздрављали су излазак супца, месеца или звезда, на Тај начин што су клечећи пред својим становима на комаду асуре, у верском заносу приносили руку устима и љубили је. И код Грка постојао је обичај. љубљења руку. Кадгод је неки Грк хтео да умилостиви . разг.не1зљеног б.ога, или је од њега хтео да измоли неку нарочиту услугу и милост, изражавао је своју молбу богу, љубљењ^м своје ;сопствене руке. Од Грка примили су Овај обичај и Римљани. У прво.време у римској републици Њубљење руку било : је дужпост само РОбова. Племићи и слоббдни грађани указивали су поштовдње или иријатељство само загрљајем. Али, дошло је време, када је-т Риму, сваки онај који је пролазио поред кипа неког бога, а при том није љубио своју руку, сматран за ј.авног грешника. и ббгохулника. Доциије су /због оваквих преступа установљене чак и строге казне. Међу владарима средњег века љубљење руку било је неоиходпо изискивање поштовања. Поданици, пре него што би владару пољубили руку, морали су најпре клекнути или пољубити руб његове хаљине. Појавом хришћанства овај обичај преноси се и на црквене великодостојнике као доказ њихове светости и достојанства. На обичај љубљења руку наишао је и Фердинанд. Кортез приликом својих војничких похода 1510 године, на мексичком.тлу. Тамошње старешине домородаца поздравиле су га на тај начин што би врховима прстију дотакле земљу, а затим их дуго љубили. Током времена овај обичај потпуно је изгубио своје првобитно значење, које је некад било много озбиљније и мнбго дубље него што је данас. Људи су времедом овај обичај свакојако прилагођавали и давали му различита значења, тако да је на крају љубљењб руку постало једна безначајна и обична друштвена Форма и навика — навика која се, као што знамо, данас све »ише избегава и одбадујв;

Два спортска модела пролетњих костима. Један је браон-беле боје, а другл пепита са црним кепом. (Фото: б . ■:>. А.)

БОНБОНЕ ОД ПАСУЉА Окувати добро четврт кг. пасуља, без ичега раскуван пропасирати и додати четврт кг. шећера, пенасто умутити заједно са 2—3 паклице ванилииа; додати затим коре истругане од лимуна и поморанџе и правити куглице. ако је случајно сувише ретко додати мало брашна; куглице умотати у осмину кг. струганих ораја, 100 гр. какао и осмину кг. шећера и метнути у капсле од хартије, служити уместо бонбона. ШТРУДЛА СА КИСЕЛИМ КУПУСОМ Од 250 г брашна, 15 г квасца, 1/8 л млека, 30 г масти. једног јајета и соли замесити кисело тесто. Кад тесао надође развући га у виду четвороугаоника, , помоћу перцета премазати га растопљеном машћу и посути преосталим подварком; ставити на тесто и огуљену кобасицу. иа га завити као штрудлу. Одозго премазати штрудлу растопљеном машћу и испећи је да буде лепо румена. Уместо кобасице у пггрудлу се може, поред подварка, ставити млевено месо приређено као надев за питу са месом. Са неком чорбол|, ова штрудла добар је и сит ручак. МЕДЕНЕ ЗВЕЗДИЦЕ Узети колико брашна толико меда (на пример 250 г брашна, 250 г меда) и замесити тесто. Ако је тесто сувише масно, додати мало воде или млека, као и неки мириени зачин. стругаНе коре од лимуна или „ванилина". Развући тесто и вадити звездице Ређати их у слабо подмазану тепсију и пећи на слабо.ј ватри. Једно јаје и мало масла даће тесту бољи укус. МАЛИ КУВАРСКИ САВЕТИ Мрвице од кромнира уместо хлебних мрвица. За разна кувана теста припремити овакве мрвице: преостали иструган обарени кромпир ретко посути у тепсију обложену чистом белом харт*ијом; тепсију метнути у млаку пећницу да се. мрвице добро осуше. Чувати у лименот кутији на сувом месту, Кад устреба. мрвице се зачас румено испрже у масти. Кнедле од кромпира неће се распасти, ако у њихма нема јаја; за теето се узме половина брашна, половина гриза и свака се кнедла увал-.а у брашно пре него што се спусти у кључалу воду да се кува. Уместо уљем салата се може зачинити овим умаком: Мали јопт топаЛ обарен кропир се изгњечи са мало шгсти и из-

меша као -в:аша, па у то сипа разблажено сирће, мало слачице и, ако се волп. трунчица алеве паприке. Тим умаком прелије се салата. Мање масти треба за колаче кад се на 500 г брашна узме 125 г баренИх кромпира. Ово важи за све врсте колпча било да се тесто мути у чииији, замеси на дасци или прави с квасцем, кисело тесто. * РЕЦЕПТ ЗА САПУН Преостале комадиће сапуна за прањ© чувајте и када накупите 500 грама. пстружите тај сапун и нали.јте га са 5 л воде. Додајте и две средње истругане свеће или одговарајућу количину комадића од свеће, 250 гр. натрона (масне или камзне соде) и 1 цео иакет неког прашка за прање, „Персил"-а или њему сличиог. и 125 гр. глицерина. Заклопите и кувајте 3 сата, с времена на време промешајте. П.осле тога изручите сапун у сандук или какав подбсан су'д, обложен влалсном исцеђеном крпом. Кад ее маса стегне изручите сапун и танком жицом исеците га на комаде, веће или мање. Од наведене количине треба да добијете отприлике 3,200 кг. сапуна.

Мислн о женама

— Један је филозоф. рекао: „Позна* вао са.м једну жену која се никад није смејала да ие би имала боре. У мрла, је несрећница у тридесетој годиии. — Жене? Није довољно да их учш ните срећним, треба да их п волите. — Кад жене почињу много да мисле на своју лепоту оида људи иалазе да с-у све маље лепе. — Жене су обично. врло сиромашне у мржњи али зато богате у освети. — Жена без каприца ' личи ; на мо»: нотопу и : пуету долнну.' — ЈКене које људи црезиру обично Бреде више од оних за којима жуде. — Никада огледало прво, не открије трагове старости на лицу једие жене: ту улогу обично одигра њена најбол,а пријателшца. • — На-јопаснијИ'Нападач је ја се уморила од своје