Коло

Саша је оборио главу и признао да је некада венчан у Нишу с том Купиком, хом леиом црнком, у коју се био лудо заљубио. Али, убрзо се затнм покајао због те своје несмотрености. Живот с Купином био је несносан.

пишемиспордтг панир ^

Саша Петровић волео' је жене, али је више волео своју слободу. Због тога су све његове љубави биле кратког века. Кад би се његови пркјатељи чудили како се он ослоба1>а од својих љубавница он им је увек одговарао уз тајанствен осмех: — Имам ја своју мајсторију.

Показала му је једпо писмо датирано из Ниша н овако састављено: „Госпођице, дознала сам да сте ви љубавница Саше Петровића. Ја сам његова жена, законита, зато вас позивам, док још није касно, да прекинете сваку везу с љим. Купина Петровић".

Хтео Зо да Зе натгусти. 'Она' му ]е" претнла смрћу ако затражи развод. Нанослетку је прнстала да се повуче у Ипш, ако јој он обезбеди издржаваше. — До сада — закључио је Саша —• остављала ме је на миру.-Али сад баш изгледа решена да нас стави на муке. Све можеш очекивати од ње. Баш ме је много жао, мила моја, што сам тв нзложио. толикој оцасности. Најнаметније би било да се разиђемо... — Нцкада! — одговорила је Нада ватрено и одлучно. И инје хтела ни за длаку да попусти. Кад се вратио кућн, Саша, нодражавајући женски рукопис написао је још једно нисмо, јер је и оно нрво било од п>ега. Купина'ии,је постојала. То је била његова мајсторија, сасвим нзмишљена личност помоћу које се ослобаћао свих својих љубавница. Кад случајно нека од њих ие би капитулирала носле два ннсма, у којима их је Куиина позивала да се одрекну њеног му;ка, замишљена супруга нисала је треће нисмо, којим их је обавештавала да долази н остављала им да бирају: нож, револвер или витриол. Пред трећим ииемом нн једна није издржала. Саша је са. Надом био тек код другог нисма. Пошто га је затворио сиремао се да га експедује, преко неког нријатеља нз Ниша којн је баш тих даиа боравио код њега у Београду, али је баш тада зазвонио телефон. Један грубн глас упитао је: — Јесге ли ви господии Саша Петровић? — Јесам господипе... А, ко је гамо... ? — Ја сам капетан у пензијн Димнтријевић,.. Надеждии отад. Је ли то тачно да се ви снремате да нанустите моју кћер? — Р.ерујте ми, господине капетапе, — промуцао је Саша — само изваиредне прилике... Стари каиетан га је нрекинуо: — Пећу ништа да знам. Ако се не ожените мојом ћерком убнћу вас! и, слушалица је тресиула. Зацањен том изненадном иитервеннијом, уместо да попшље друго Купннино иисмо, Саша је полетео Нади. — Ти ми ниси рекла да имаш оца? — А, јеси ли ти рекао да си ожењен? Могу још то да додам да ме је мој. отац, стари п затуцани човек и

бојник, хтео да задави ка'д 'Је сазнао да сам ти љубавпица. Једва сам га умирила кад сам му рекла да ће се све загладити венчањем... А, с њим се није шалити... — Значи — узвикнуо је очајнн Саша — имам да бирам између двоженства и смрти! — Можда би се све дало удесити! — предложила је Нада. — Како? — упитао је Саша живо. — ћа тако да тата оде у Ниш да разговара с том Куиином. Пред љим ће она ударити у танке жнце.. . Уосталом ако она запне он ће већ лако с н>ом, како је пуст... Овога пута Саша се избезумио. Нијв се свакако плашио за Купину. Али ако иастрани каиетан оде у Ниш да је потражи, па сазна да се с њим теРала шега, ко зна шта би све учинио. Ухваћен у све четири Саша је сад могао да избегне драму, само аг.о узме Наду. После неколико дана, за које је време као бајаги иреко заједничких нријатеља покушавао да се споразуме са женом, јавио је Нади да је Кунииа пристала на развод. — Само гледај да твој отад не креће за Нпш! — препоручио је Нади. . И кацетан није креиуо, Чак му св тако мало журило да упозна свог будућег зета, да се иије појавио ни на свадби своје кћери, која је прошла у најсавршеиијој питимности, на јутрењу тихе топчидерске цркве. — Бар овога пута могао је да доће — новерио је он Нади, и-злазећи на цркве. — То му је било. немогућно! — А, зашто? Нада је мирно изјавила:' — Зато што се баш данас венчава с Купииом! И како је Саша гледао запрепашћепо, Нада је прснула У громогласан смех: — Ето, тако је то, драги мој, кад човек хоће друге да вуче за пос. Одмах сам ја видела да је та твоја Купииа пека: измишљотииа. 'Гако сам а ја нзмислила свога капетана, Онај што ти је телефонирао био је муж моје вешерке. — Значи, ти немаш оца? — вабезевиуто је нитао Саша. — Никад га писам ни нмала... Као 1111 ТН Кугшну!...

зато је гајење кактуса врло инторесљнтно као на пример, са/купљање старих ма ( рака или старог новца. Шта мислите, да ли су се и стари • Римљани, који су имали дивне ВЈРТове, бавили гајењем кажтуса. Не. Стари Римљаии нису се бавили гајењем какгуса нити су могли да со баве тим нослом, пошто- је домовина какгуса Америка (Мекеико) која јв откривена ток 1192 годаие.

Није, мећутим, хтео да им објасни каква је то мајсторија. Прошлог септембра раскинуо је с једцом ватреном, сладострасном мачванком, која се била заклела да ће се, док је жива, везати за њега. —- Од ове се никада нећеш отарасити! говорили су му његови пријатељи. — Ликвидпраћу је до краја године! одговарао је он. И, занста, на опште запренашћење, всћ почетком повембра, без нкакве ларме лепа мачваика вратила му је слободу. И ои је то одмах искориетно. Убрзо после раскида, ушавши случајно у једно надлештво, пала му је у очи једна плава дактнлографкиња, која га је својом љункошћу и несташлуком одмах очарала. Одлучио је да она буде наследница ватреие мачвапке. И није одуговлачпо. Као случајпо Саша је сутрадан ручао у једном малом ресторану у близинн, где је девојка ручавала; као елучајно заподенуо је с њом разговор н као случајно имао је при себи карту за позориште, хсоју је Нада Димптријевић — тако се звала лепа дактплографкиња — пристала да искористи. Као елучајпо ишли су после на вечеру, и... сад и ја морам, као случајно, на овом месту своје приче да, из прнстојности, напишем тачкнце. Прошла су три месеца. Нада је напустила машину. Саша је ради ње паместио кокетан мали стапчић, где ју је често. посећивао, јер ннје становао с њом, нлашећи се да се не веже потнуио. « Најзад је одзвонио и Наднн час. После три дана, кад јој је отишао, наЈпао је сву узрујану. Довикнула му је још с прага: — Ти ми ниси рекао да си ожењен! Саша је почео да се буни, али некако млитаво. — Поричеш, узвикнула је Нада. Ево доказа!

1) Гајење кактуса је омиљено запимање љубитеља цвећа, нарочито о-них по варошпма који немају своје баште. Р'актуса има мпого хиљ?да врста и

■2) Лавови у природи живе у пустињским пределима, на ивици тро^нских крајева. Према томе, они су становпнци жарког, појаса. Међутим, у зоолошким баштама опи живе у свим крајевима света, а највише у северном делу земље. Шта мислите, воле ли ти лавовн врућину и могу ли да је подносе? Не. У току времеиа, лавови по зоолошкпм башгама као и остале тропоке и сунтронске жнвоттве навикле

су се на нашу клим.у тако да више нв подносе врућину свог завичаја. Ако тиквог лава нреселимо у његову стару отаџбину он ће сградати од врућипв н најзад ће угинути. То је утврђено опитом. А и у нашим зоолошким баштама, лавови за време великих летњих врућнна траже хлјгдовину. Зииу, међутнм, подносе доста лако. Такав је случај и с лавовима београдског Зоолошког врта.