Коло

Добошар

дазе ритам.

Култура тела мало је млађа но род л»удски. У борби за самоодржањсм човек је одувек везкбама јачао тело припремајући га тако за борбу и победу, ако то буду прилике захтевале. Ако су још и климатске прилике тешке, у крају где је живео и развијао се, онда Је та вежба неопходна и по инстинкздвном нагону много је интензивнија него ли у осталим, повољнијим климатским пределима. .. Један од таквих неповољних климатских иредела сматра се и Багдад. Поред многих религиозних и националних мотииа, клима је Један од најважнијих покретача многих спортских акција. А најважнија спортска атракција Багдада је рвање. Багдад је љегова колевка. Зато рвачки спорт гаје сви: и стари и млади, и Ирачани и Курди, па чак и многи странци који дуже времена бораве у Багдаду.

Наш први утисак био Је мало чудан. Требало Је мало времена да се нриберемо и привикнемо шареној публици, која се окупила да посматра вежбе, а исто тако да ее дивимо снажним џиновима-рвачима који су стајали у средини ове просториЈе, односио. у једној рупи сличној базеиу. То Је био ринг. По страни и високо изнад ринга, па земл»аном постољу, се* део Је Један човек са добОшем начин»сним од земље. Он је прво интонирао „туш", а после се сви сложно поздравили: — Селам алеик'м! Сениор ове групе, стари Хаџи Рамо, ступио Је у средину ринга, подигао руке в

Горе: Публика.

поглед небу изговараЈући неке арапске речи. То је била молитва Алаху да им да снаге и воље за вежбу. Молитва, коју су остали, као неки рефрен, понављали за старцем. А онда Је на краЈу Хаџи Рамо клекнуо пољубио земљу и поново упро очи у небо. По завршетку молитве и без нарочите команде дохватили су дрвене пречке, поређали се у круг и отпочели гимнастичке вежбе уз песму и ритам добошара. Узимали су на моменте и тешке буздовале* бацали их у вис и иевероватном вештином опет хватали, дизали су тешке плоче и играли ланцима тражећи тако рада и веж0е поЈединим мишићима. За тренутак бн се чуо коЈи поклнч коме Је следовао не-

Случај је хтео да смо срели Садика Сандукиа, нагаег познаника из аутобуса, с пута преко Сириске пустиње. Како Је Садик био шампион, то нисмо имали тешкоћа да присуствујемо Једном рвачком трениигу у Багдаду. Са особитим задовољством он нас Је увео у Једну зграду коЈа Је имала кров од асуре и зидове од блата коЈи су били украшени сликама разних рвача. У таквим просториЈама багдадски рвачи састаЈали су се сваки дан. Одбацили би бурнусе или неко друго одело и опасали се прегачама коЈе замењуЈу дресове.

Десно: гешким ма.

Вежве еа буздоеани-

ки стих што су га изговарали остали, лагано играЈући на прстима. Лица посматрача су била отсјај целе мистике овог тренинга, као и лупе добоша. Владао је потпун мир који је крио у ссби једно одушевљење и задовол»ство Да могу прекрштених ногу без предаха посматрати ову јединствену игру, А кад су рвачи завртили своје. бура ©дугаевљења забрујала је малом „двора1гом". Очи присутних блистале су од задовол»ства. Али. тиме Још није био завршен цео поремонијал. Следовала је још масажа, за нас европл»ане готово несхватљива јер је личила пре па неко гњечен»е бд којег су многи стењали. Ледиии је горостас Хаџи Махмут победнички легао иа клупу и позвао тројицу да га масирд-

Ј1ево: Вежбе којг претходе рвачком такмп чењу (Спимци: Б. Цихота)

После спега седи Хаџи Рамо је ступио иа ерсдину ринга. дигао руке и поглед према небу нонављајући молитву Алаху. А на крају поново пољубио Је земл.у.. • БОГОЉУБ ЦН-КОТА