Коло

Чарапв са ђоном као у Средњвм ввку

Кад на позорници гледамо неког *лумца како ое шета у добро ватегну1Том трикоу без ципела, питамо се да аш је могуће да су људи у раном средн.ем веку заиста ходали улицама обувени само у ове танке трикое без ципеИа и како нх ниоу одмах подерали. Они ваиста нису имали обуће, али су на табанима својих дугачких трикоа имали конове. Кроз блато су ишли у нанулама. Да би се уштеделе ципеле и чар&пе у рату, послератна мода донела нам је нешто слично овим средњовековним трикоима: чарапе са ђоном. Нове чарапе исплетене су од грубог конца, достижу до изнад колека, а пенџегирапе су дебелом нресоваиом кожом. Гако су се уједно добиле и цепеле и чарапе. У задље време ове чарапе почеле су да се праае од меког белог фил-

ца, да би се коначно претвориле у врсту чизама којима су номодарке умеле да даду кокетан изглед. Двеста педесет дана пред огледалом Данас се праве статистике о свему. Тако један шведски статистичар уложио је труда и времена да испита колико времена проведе жена крај огледала. При испитивању већег броја Ввиних кћерНј дошао је до овог закључка: Млада девојка огледа се петнаест минута дневно, удате жене дуже.. отприлике тридесет минута дневно. Кад жена достигне седамдесет година живота, ови мннути укупно износе шест хиљвг да сати, односно 250 дана.

ШТАНГЛЕ ОД ПАСУЉА Паеуљ (350 г) скувати, воду оцедити, а паеуљ пасирати кроз сито. 100 г шећера добро измутити са два жуманца, па помешати еа насираннм пасуљем, додати и чврст снег од

ада се говори о жени, њеном изгледу или начину облачења увек се додирне реч: мода. Шта је стварно мода?' Тешко 6и било дати одговор на ово обично питање. За некога мода претставља један тренутан каприц или безвредни спољни знак савремености. Али ма какб је схватили, она је од увек постојала, још постоји и трајаћо вечито Ма да се не зна ни одакле је дошла ни куда ће отићи. Зна се само да је основ моде — промена, што доказује да је мода увек била израз једног времена, једне епохе. Данашња жена обучена де тако лако и једноставно да са чуђењем посматра тоалете XVI или XVII века и диви се физичкој снази и издржљивости живаца неке даме из доба рококоа или самој Катарини Медичи са крутим набораним оковратником који спречава и најмање покрете главе. Оно што је данас модерно, сутра је већ старомодно и — смедпно. Стара мода најбоље приказује културно ;етање неког времена. У моди се не изражава самО оно што претставља једно време него и шта би се њом хтело претставити. Како се ствара мода? Творци модз немају .лак посао. Одувек су били изложени критици јер су они творци закона чијим ћудима треба жене да се покоре. Најчешће су извори моде саме слике великих мајстора, јер оно што је данас модерно свакако да је већ било ношено У добу бидермајера или кринолина, наравво, упрошћено или мало измењено. Други богат извор за стварање моде је народна ношња од које су заиста постале све модне новости.. Народни живот, пун разноврсности, сјаја и богатства доказује да вије потребно дубље истраживати и отићи даље од свега што је народно и сво5е, да би се пронашао тај неисцрпни извор потребног материјала за остварење савремених потреба. И сама природа пружа могућност стварања моде. Зар једна вечерња хаљина чији је широки појас ватрено црвене боје & сукња од богато набораног сребрнасгог тила, не даје утисак сунца и сунчевих Бракова на заласку? Или вунена хаљина емеђо боје са разбацаним увелим кестеановим лишћем угасито зелених и бакарких тонова, није створена према узору из природе? Заиста, свако годишње доба, евака природна појава, свако доба дана, било да је то у шуми, у пољу, на морској обали или на врху лланине, може да инспирише творца моде. Као и свуда машта је играла увек главну улогу. Довољно је да цртач опази звевдано небо и месечев ерп па да створи јједну евечану хаљину од угасито плавог материјала посуту многобројним звездицама. Зар не би могло да се од једне народне ношње са јелеком, створи хипер-модерна хаљина за вече? Дуга и широка сукња од крупно плисираног тафта преко ,чијег јо предњег дела пребачена „прега>ча" од лаког прозирног тила исте дужи»е, има за горњи део тесно припијен струк кројен по свим правилима јелека (можда чак и без пораменица) а по укусу и украшен, Или, зар тоалета неке лепотцце из галерије Лудвига I нема сличности еа модерном хаљином од велура украшеном рипкама и наборима? Одакле ће креатор узимати идеје за своЗе Моделе то је индивидуална ствар, али ма Шта желео да створи мора се прво приближити једном од ова три извора и при»агодити своје Дело добу у којем живи. Наше време захтева једноставност и пркродност. Могу ее задржавати извесне аикије старе моде али потребно их је у адногоме упростити јер је данашњој жеви наметнуто више дужности него ика!да. Некада је жена била само једна дотерана лутка која је играла улогу неког скупоценог предмета и служила за украс иекој средини. Данашњој жени су наметвуте друге улоге; и иоред свог заморног физичког рада и многих брига, потребно бе да остане увек ведри и искрени пријатељ, нежна мати, добра другарица. МожДа већина жена жели ту срећу; али има нх много које су упућене на самосталан

два белапца. Изручити масу у подмазану тепсију и пећи на умереној ватри. Испечено тесго премазати мармеладом и завити као ролат или сећи на кбцкице, па две и две спајати пекмезом.

ПИТА СА КИСЕЛИМ КУПУСОМ

Мера: 250 г брашна, 20 г масти, соли, 10 г квасца, мало млека, За надев: мања главица кисела купуса, 1 лук, 20—30 г масти, 1/8 л млека, 1 кашика. .брашна, соли. — Од брашна, маети, квасца и трунчице * соли и млека замесити тесто, кодо треба оставити да стоји један сат. За то време исецкати купус и лук, и испржити их на масти, као за подварак. Посолнти и прелити житком кашом од брашна и млека, у коју се Може старити и труи« чица алеве паприке. Из&аћи купус на крај штедњака Да се мало запече. Надошло тесто развући и њиме обложити подмазану тепсију, а озго теста разредити припремљени купус, који треба да Јв млак. На доброј ватри пећи тесто пола сата. Служити док је топло.

Десно — Капут за првв пролећне дане, са крзном од нутрија. У средини — Пролећни шешир V види береа са кратким велом, украшен машном од рипса. Доле — Свилени костим боје сенфа и браон; сукња у фалтама. Уз то гумирани мантил исте боје који лако пада. (Фото: Б. Ф. А.)

• »4

РАТНИ КОЛАЧИ И РАТНА ТОРТА

Срт^мрпп пН пптне колаче: 200 гр брашна, 1ио гр мц,еш. 1 цело јаје, 100 гр шећера, 1 кашикица бакин прашка, 1 супена кашика млека или воде, а може и сок од лимуна. Сем тога ако је тесто густо може се додати сем ове количине и мало воде. Маса се замеси и осуави се малб теста за штапиће. Тесто се положи у намазани плех и добро се потапка а затшг премаже мармеладом, а од преосталог теста иаправе се штапићи као украс. Пече се на умереној ватри и сече се на копке које се увал>ају у шећер још док су вруће. Сразмера за ратну торТу: 1 шољипа самлевених ораха, 2 чаше воде, 2 чаш§ брашна, 1 чаша кристал шећера, 2 кашике ттекмеза, 1 кашика масти, коре од лимуна, 1% кагаичицу бакиц прашка, мало цимета, и ко има, може додати мало кара.нфилића. Све то заједно измешати и замесити. Плех се подмаже, а тесто се иосие кором од лимуиа. Сече се на коцке.

живот и на тешко пробијање до постављеног циља, без ичије помоћи и подршке. Без сумње да би се једна грациозна дама из доба хаљина са трунира згрознла пред краткоћом сукње једне дапашње жене која је хтела да подражава њену тоалету, скуиивши наборе само иа задњем делу сукње. Па и тај свечанији модел данашњо даме узет је свакако са једне свакодневне хаљине даме из осме деценије XIX века, а за своју свакодневну хаљину послужиће јој онај модел који дозвољава лако кретање и не захтсва велику негу. То доказује да креаторима моде није увек остављен слободап избор и неограничена воља. Многе околности утичу нл његово стварање и дух неког времена палази свог израза у тим дслима.

ИВАНКА ЛЕКО