Коло

8

'штисјОу

С^-ЗРОМАН ОЛ Ч Г ^ЕРНМАЈЕРА

(13) Грофица, тобоже немарно, извади своју пудријеру и поче да се пудра. Глас јој није био сигуран. — Не, не, то је била само претпојставка. — Каква претпоставка? По среди Је крупна ствар: покушај убиства с предумишљајем. Ако господин ван Тонкен сазна да ви претпостављате, да је он умешан у ту ствар, може да вао позове на законску одговорност. — Којешта! Он то неће учинити. — Зашто? •— Па ваљда има разлога! Иследник је осетио да је на правом ТРагу. — Ја не познајем лично господина ван Тонкена, алн колико сам чуо о »ему, он неће дозволити да се о њему прича, Или можда ви за своје претПоставке имате довољно оправдања? Да ли између Ханса Ауерсбаха и госнодина ван Тонкена постоји какав веспоразум личне природе? Или чак вепријатељство? Грофица је била у свом елемешу. — Да, говори се, да је Ауерсбах раворио ван Тонкенов брак. — Ах, тако, рече полицајац. Онда је ствар пршшчно јасна. Опростите, молим вас, што сам вас узнемирио. .— Молим, молим, рече грофица. Њен циљ био је постигнут. * Мела ван Тонжен је питала неколико пута за свог мужа. Али, ни у бироу ни код куће нису знали где се налави. Чак ни његова лична секретарица иишта ннје знала. Знала је само то Да је шоферу и слуги дао вољно и да се сам извезао некуд колима. У бризи, Мела се јавила' мајци. Госпођа Шмит иије делпла страховања своје кћери. — Не брини ништа. Он се осећа крив и то је све. Познајем ја добро мушкарце. Пусти га само нека се издува. Вратиће се... Мела је села да вечера, кад је зађвонило звонце. — То је мој муж, рекла је и пошла Врема вратима. Али то није био ван Тонкен, него онај млади амбициозни полпциски чиВовник. — Хтео бих да говорим с господином ван Тонкеном. — Жалим, господин није код куће, Одговорио је лакеј. — Ја сам из нолиције. Пријавите ме госпођи. Мела се уплапшла. Помислила је на вајгоре. — Желим да говорим са господином ван Тонкеном, гослођо. — 0 чему се ради... ? — Сигурно сте чули да је филмски глумац Ханс Ауерсбах тешко рањен. Мела пребледе као крпа, — Не, не, ништа нисам чула... Комесару је пало уочи да су јој руке задрхтале. — Па... па шта је с н>им? — Ништа опасно, само, у вароши се говори којешта... — Па какве везе има с тим ван Тонкен? Наједном јој синуше најцрње мисли. Пред очима јој се смрачи, дах Јој вастаде. Полицајац је стигао у прави час да Је придржи. — Забога, приберите се, госпођо... Не, не, то није могуће. Њен муж нема везе са том ствари. Зар Ауерсбах каже да га Је моЈ муж раиио? — Не, милостива госпођо, нвје о то* ме реч. Ја бих само желео да знам да ли Је измећу господина ван Тонкена и господина Ауерсбаха постојао неки спор? — Да, постојала Је мала несугласипа за коју сам ја жрива. Да ли Је Ауерсбах о томе што говорно?

— Не, није. Инспектору Је било јасно да Је пошао погрешним путем. Требало је најпре да сас^уша самог Ауерсбаха. Тада би одмах био начисто да ли Је по среди несрећан случај или злочин. На пречац се опростио и изишао. Стари лакеј испратио га је, забринуто климајући главом. Пола часа доцније вратио се ван Тонкеи кући. — Да ли Је моја жена код куће? биле су му прве ужурбане речи. Слуга потврди: — Јесте, милостива госпођа Је код куће. Малопре Је разговарала с једним господином из нолиције. Ван Тонкен Је нојурио у собу своје жене. У плачу она му се обиснула о врат. — Павле, шта си то учинно? И зашто? — 0 чему говориш, Мела? Не рааумем те! — Па изазвао си Ауерсбаха на двобој и ранио га! Ван Тонкен је већ заустио да каже да то није истина, али га Мела претече. — Павле, зиам све. Колико си ти крив, толико са.м и ја крива. Остаћу иоред тебе, ма шта се десило... Ван Тонкен је нежно загрли. — Мела, Ауерсбах и Ја дали смо часну реч да нншта нећемо говорити. Једно само могу да, ти кажем: никакав злочин нисам извршио... ПризнаЈем да сам и тебн и њему учинио неправду... да сам се према вама огрешио... Профееор Шредер није приликом операцнје могао да пронађе куршум. — Ушите раиу, рекао је свом асистеиту и направите нови рентгеиски снимак. Изгледа да се куршум померио за време преноса... Ауерсбах је лежао отворених очију, покривен до врата белим чаршавом, на операционом столу. Чуо Је звекет инструмената и професорове речи. Све остало чинило му се као да чује и види у сну. "У том тренутку мислио је па Монику. — Зовите мог слугу, рекао Је тихим гласом. Флоријан се запрепастио кад су га телефоном позвали у санаторијум. Он је био уверен да шегов господар спава у соби у коју се био затворно. Још се више запрепастио кад га је угледао рањена на болесничкоЈ постељи. У чуду је само махао главом.

Ауерсбах Је после неуспеле операције осећао велике болове. Глава му Је горела и на слепоочницама се појавиле грашке зноја. На лицу му се појавио грозничав осмејак. Флоријан се забринуто нагнуо над болесником. — Ја сам, господине, ваш ФлориЈан. Шта се десило, забога? — Пст, рече сестра која је брисала Ауерсбаху зноЈ с чела. — Немојте да узнемируЈете болесника. Видите да Је у грозници. — Да ли је опасно? Волест? Сестра немо метну прст на уста. Ауерсбах је отворио очи: — Мони! Мони! промуцао* Је с тешком муком. Професор Шредер пришао је поново болесниковоЈ постељи и забринуто опипао пулс. — Ко је та дама коју помиње, запитао Је ФлориЈана. Флоријан му исприча све што је знао. — Зовите Је одмах овамо.

Моннка Је по подне навратила у балетску школу државне опере. На злураде погледе својих колегиница није се ни најмање обазирала. Приметила их је, али није марила за њих. Самоуверено Је закуцала на вратима наставнице. Она ЈоЈ срдачно пружи руку. — Могу ли опет да заузмем своје место, седме у реду? питала је Моника отворено. — У свако доба, Мони. рече наставвица одмах. Она је само на око била строга, У великој сали на првом спрату била.Је проба. Валерине, оскудно одевене^-изводиле су своје вежбе. — Децо, станите мало, рекла је госпођа Малковски. — Наша Моника се враћа, направите ЈоЈ места. И да се владате пристојно према њој. Вежбаће у групи В за Аиду... Чим Је наставница изишла, девојке одмах опколише Монику.' — Моника, драго нам Је што си се вратила. Шта се то десило? Да ли Је већ опериеан? Моника Је гледала у чуду своЈе колегинице. — Ко? 0 чему ви то говорите? — Па о Хансу Ауерсбаху! Зар ти ништа не знаш? — Ханс Ауерсбах? Оперисан? Зар Је болестан? — Није, него је рањен. Монику као да Је ударио гром. Ханс Ауерсбах рањен! Можда Је већ и мртав. Па то Је страшно!

Драгом течи у даљини Посвекено Властимиру А. Ђурићу ваздух. воднику 1 кчасе у заробљевиштву — Сталаг V С бр, 64211 Од над нам оде у даљину, многи су прошпи дани, А ми, Твоји најмилији, остадосмо сами. Твоја спика пред нама непрестано бди, Ах, драги течо, над ћеш већ једном к' нама доћи. У кући је све тужно и хпадно. Твоја стара мајка нема мира ни по ноћи, Стапно се Богу мопи и шапатом из мрака Пита Свевишњег, дап' ћеш, сине, једном кући доћи. И друга слава ево прође, а дому своме Ти не дође. 0, кад ће време једном доћи, да се вратиш? Највећа срећа и радост биће наша, кад чујемо Твој звонки глас А у Твоме оку заблистаће суза среће, кад око себе видиш све нас.

Април, 1943 годиис Ваљсао

Зорица Љ. Марјаповић, из Ваљева, унепица IV разреда основне школе

Отрчала Је одмах на телефон. Из № ће се нико ниЈе одазивао. Узела Је одмах такси и поЈурила својој кући. Ту је већ чекао Флоријан. — Мама, он је рањен, узвикпула Је чим Је отворила врата. Флоријане, забога, шта се десило? Да ли вас Је он послао? — Да, слага ФлориЈан. Рекао Је да Одмах дођете код њега у санаториум. Само брзо... Мони га зграби за рукав и повуче низ степенице. — ФлориЈане, брзо, само брзо! * Криминални инспектор који је водио истрагу употребио Је сву своју вештину да продре до Ауерсбаха, алн га лекари нису пуштали. Ауерсбах Јв имао велику температуру. Инспекто« ру Је тада запела за око Моника. Ко Је та девојка која непрекидно, и дан>у и ноћу седи поред раљеникове по* стеље? Најзад, трећега дана, успео је да уђе у болесникову собу. Лекара иије било н сестра га је на његово енергично тражење пустила у собу. — Ја сам из полициЈе, господине Ауерсбах, и имам неприЈатну дужност да извидим шта се то с вама десило. — Мала непријатност, као што видите, рекао Је Ауерсбах тихо са суморним осмеЈком на лицу. — Чистио сам своЈ стари пиштољ и заборавпо да Је у њему био заглављен један метак. Шкљоцнуо сам и — несрећа се брзо створила. — Где се то десило? — У шумици у Кладову. Хтео сам тамо да испробам пештољ. — А ко вас Је пренео у санаториум? Ваш ауто је нађен тамо напољу. — Случајно се нашао у Кладову мој добар приЈатељ ван Тонкен са својим колима. Он ми је спасао живот, јер бнх нначе свакако страдао услед губшка крви. — Ван Тонкен Је ваш нријатељ? — Да, шта Је у томе чудно? Он је моЈ шеф и пријатељ. Мецена, како кажемо ми уметници. Инспектор Је био у недоумици. Ако Ауерсбах не учини пријаву, ствар се полиције ништа не тиче. — Ко сте ви, запитао је професор Килман који је наишао. — Знате да сада није време за посете? Ауерсбах узе ипспектора у заштиту. — То Је м.оЈ добар друг и приЈатељ-, господине професоре. Инспектор је искористио прилику да се изгуби. Његова претерана ревиоет ниЈе уродила плодом. Ирофесор је Још једном пажљиво лрегледао болесника. — Треба да се наместите више. реКао је, и сваког часа да мерите температуру и да лежите на миру. 11икакве посете не дозвољавам... — Осим моје веренице, господине професоре, јер иначе никада нећу да оздравим. — Добро, вереница може да дође, али не сме много да прича. Пред вече, међутим, болеснпка је опет ухватила грозница. — Не свиђа ми се никако његово стање, рекао је професор свом асистенту. Моника је чула његове речи и срце Јој се стигло. — Професоре, он је Још млад, нред њим Је живот, спасите га... — Ми ћемо учиинти своје, али ни ми нисмо свемогући. Будите храбри... * После пробдевене ноћи у санатсриуму Моника се вратила кући и одмах легла. Пробудила је маЈка. — Моии, устани, тражи те Један господин са госпођом... (Наставиће се)