Коло

Зато је Хими одмахнуо гпавом кад сам га запитао зар не би могао да св мало одмори. И стварно сам се забринуо за дечака. Нема сумње, туберкулозан је. Требало би нешто да се џредузме за љега. Размишљао сам не би л& се дало шта учинити. Но, увек се појављује то глупо питање девиза. Са неколико јена не би му било поможено. Требало би неколико сготина да му се стварно помогне. А онда, још и питаље да ли би прихватио моју помоћ. Јапанди су невероватно горд народ. За оваки случај отишао са,м да говорим с аеговом оестром. Она ме је умиривала, да ће и онако распуст ... Има много „Химија" у царству сунца. Генерал Араки ми је једном приликом рекао, да има пуно поверење у нови нараштај, само са студентима није потпуно задовољан. Немирни су и још увев имају у главама радикалне идеје. Генерал Араки је несумњиво у праву, али се исто тако не може много очекивати од гладних, и изнурених од рада и од учења, студената. Кад су немачки студенти пуговали кроз Јапан чудили су се Јапанци њиховом здрављу и изгледу, а највише томе што је један једини од њих носио наочари. У Јапану тешко је наћи студента који не носи наочари. Томе су, по мом мишљењу, крива делимично и кинеска слова која кваре очи. Та слова су направљена да св четкицом крупна цртају, а не да ситно штампају тако да се једва читају. То је уопште проблем који још није решен, али од кога много трпи народ*но здравЈђе. Исто тако су јапанске куће идеалне за пролеће, лето и јесен, за живот у уском додиру с природом. Али, зими се у њима зебе и квари се здравље. Јапанци старога кова нроводили су неку врсту зимског сна у хладно доба године, бар у унутрашњости земље, у севернијим крајевима. Дела породица лежала је већим делом поред огњишта под заједничким покривачем и тако се грејала. Но темпо модерног живота, у који је Јапан доспео и који сада мора да издржи, ако хоће да живи, не допушта више никакво „зимско спавање", не дозвољава ни за време топлог годишњег доба одмор и уживање у при-: роди, у лепоти и прављењу стнхова. За људе у јапанским великим варошима нема више природе. Живот у великим варошима нигде ни у једној земљи није леп за људе с ограниченим сретствима, али у Јапану је нарочито тежак. Ни овде људи нису могли потпуно да се прилагоде модерним животним и радним условима. Јапанска кућа је дивна у слободној природи, према којој је отворена на све стране. У великој вароши то није могућпо. Ипак се у великим јапанским варошима, у Токију, Осаки или Јокохами, нружају у недоглед редови јапан-

Вратили смо се из Кине у Токио. Опет смо отсели у „Нономији* и, разуме се, Хими је истрчала да нас повдрави и пренесе наше ствари из кола. „Нономија" је отмен токиски хотел који издаје апартмане. Могло би се рећи да скоро сваки странац, који до15е у јапанску престоницу на дуже време, отседне прво у „Нономији". „Нономија" је сасвим американски уреЗзена, с љупким малим меблираним становима, с кухињом и купатилом. А у канцеларији седи мала Јапанка, роћена У Калифорнији, која говори ентлески као да јој је матерњи језик и жоја се пожртвовано стара за све. Њ'ен брат је млади Хими који није мање услужан од своје сестре. Он јв још ученик и помаже само увече, у апартманима. Млади Хими пао ми је ■јУ очи колико по свом одличном знан>у енглеског језика, толико и по свом скромном, фином држању и — рђавом изгледу. Овога пута био је још блеђи него пре и било ми је тешко да гле'дам како вуче тешке кофере. Јапански ученици и студенти већим делом се пробијају кроз живот врло оскудним сретствима и зато запослеи студент није ништа необично. Разумв Ве да је посао много тежи него код ђас или у Америци. Пре свега, јапански студент мора у школи или на университету неупоредиво више да ради. Не треба сметнути с ума да он треба да усвоји једну њему сасвим страну науку, поред тога на страном 'језику. Сем тога, Јапанац није богзна како обдарен. Све што постигне, ои постизава беспримерном трудољубивошћу и неупоредивом упорношћу. Навала на више школе је велика и избор строг. Само ко то издржи и обећава иарочити успех, може да се нада да ће постићи свој циљ. А могућност за®аде за живот и школовање граничи се скоро с надчовечанским могућностима. Па ипак, многи то морају, а међу њима и Хими. Рекао ми је то једном, кад смо се лифтом возили у наш стан. Отац му је умро у Калифорнији. Поред тога има и малих сестара. Он *г. одрасла сестра морају да издржава'ју породицу. А просто је смешно колико мало зарађује. На.шао се у неприлици кад сам га запитао колико. — Не смем пред једним Ввропејцем Да кажем колика ми је плата. Тако је иалена... И стварно је невероватно мала. Мислим, тако око осам јена месечно. Али у јапанском домаћииству је сваки јен велики. Има академски образованих људи у Токију, који са 80 јена морају да издржавају породицу. То је отприлике 40 марака (800 динара). А Јапан ни из далека није више она јевтина земља као некада. Много штошта је псто тако скупо као и код нас, а скупоћа је сваким даном све већа.

Госттођица Хими се осмехује...

ЈШШска кШа }е песпички оквир породичног живота. Унутрашњост куће отворена је са свих страна, јер су Ја• панци велпки љубитељи ваздуха, сунЦа и природе уопште. Стотине хиљада вишњевих дрвета Vкрашавају улице Токиа. У доба цвета• ња, када пада велики јапански празник „Вишњевог цвета", варош је сва у цвећу као да је покривена снегом. Ове вишње, међутим, не носе плода. (Снимци из књиге: Колин Ро<з „Н° ва Азија-".)

г ПИШЕ - СТОЈАИ ИИТРОВИР^

ских кућа густо збијених једна уз другу. Дирљиво је и болно погледати, како људи покушавају барем бамбусовом оградом пред прозором да себи дочарају слику једног врта. Но, између бамбуеа и зида има једва толико места да се смести неколико јадиих, закржљалнх биљака, које бране приступ те и оно мало ваздуха и сунца не може да уђе. Већина кућа нема ни тога. Према улици је дућан или радионииа, иза ње су просторије за спавања или становање, без ваздуха, без светлости. Зар је онда чудо, што се туберкулоза шири запрепашћујућом брзином и стање здравља забрињава у великој мери водеће људе у земљи. Ипак, чиии се све што се може, нарочито за омладину. Народне школе су одличне, деца су у њима и физички одлично обезбеђена. Право је задо-

вољство гледати јапанску омладину, дечаке и девојчице на вежбалиштима и игралиштима, која се налазе поред сваке школе, кад се играју или вежбају. У мањим и осредњим местима услови су и на вишим школама добри, иако се и ту, као што је речено, од студената много тражи. Но они имају ипак времена и за физичко васпитање. Ја сам видео у неким школама одличне спортске приредбе, нарочито у јапанском хрвању, мачевању и џуду. Уопгате Јапан је данас сав у знаку физичког васпитања. Може се рећи да, благодарећи. националној дисциплини и патриотској преданости, нема данас у Јапану социјалног питања у револуционарном смислу, као што је то било пре неколико година. Али коначио решење иостићи ће се само кад великом препороду Меиџи-епохе буде следовао други акт, да би се земља и народ пот* пуно и коначно прилагодили модерној техници и модерном темпу живота, које су прихватили. А дотле трпв велики делови јапанског народа беа речи, без речи многи пропадају. Кад смо по трећи пут дошли у Јапан, било је то зими на повратку иа Индије, и стигли пред „Нономију", није нам Хими изишао у сусрет.'Његова сестра, пошто нас је срдачно поздравила, рекла је: — Ви сте ипак имали право. Трвбало је за мог брата да се штогод учини. Он је збиља имао туберкулозу. — А како му је сада? — Умро је, одговорила је мис Химш и осмехнула се оним осмејком Јапанаца, који Европљанина толико збуњује, па чак и плаши. Јер, он не зна да је тај осмех само једна маска кој» треба да помогне у забуни и да прикрнје колико је бескрајно тежак ■ безграннчно тужан, баш сам живот.

<41 десет година брака Јованка ни ^ једанпут није преварила с-вога V мужа. И зато је толико била узбуђена кад се истргла из Милорадових руку. На улици јој се чинило да јој сви добацују; — Видите, ова женица малочас је преварила свог поштеног мужа. Можда се она не би тодико узрдјала да је Николу Николића преварила с једним од његових пријатеља. Кућни пријатељ није странац. Али не, оиа је одолевала удварањима свих опих који су љихову кућу годинама посећивали. Једини кога је слушала био је један сасвим непознат човек кога је она, пре неколико дана сасвим случајно упознала дов је чекала трамвај. Он јој је пришао. Упутио јој је баналан комплименат. Њена је грешка била у томе што му се насмешила, па је он ватрено и упорно наставио даље. Ни сама не знајући како, она је примила његов позив и пошла с њим на чаШу пива. Од чаше пива удварање је ишло даље и она Је прешла праг његовог стана. Сад се внше није могло даље. Ишла је журним корацима улицом и размишљала о свему. Решила је да никада више не пређе праг тог иепознатог човека. Да ие буде ничија више, па ни Николина. Грешка је била велика и надала се да ће имати снаге да одржи обећаље. Сем тога казниће себе. Погледала је у часовник; било је шест и по. Имала је још времена да сврши неки посао због кога је изишла. Главна јој је брига била да издржи Николин поглед и да прикрије узбуђење. А затим, све ће му призпати.

Док је стављала кључ у браву освтила је да је он већ код куће, јер јв само једанпут морала да окрене кључ. Срце јој је лупало. Она је учинила и последњи велики напор и отворила врата. Никола је седео у салону окружен хрпом новина. Биле су ту сигурно све новине дневне штампе, растурене по фотељама и поду. Видевши своју зкену, Никола је подигао руке небу. Лице му је поцрвенило а из уста се отео крик, прави крив љубоморног и подивљалог мужа. Јованки су колена клецала и свв Је пребледела. — Ти већ знаш? — Како не бих знао кад све иовиие о томе пишу. Купио сам по неколико примерака од сваких да бих се урери® да то није штампарска грешка. Добшш смо на лозу! Наш је број изашао! Добили смо пола милиона динара. Разумеш ли. Пола милиона!... И зграбио је Јованку и играо с љом по соби као суманут. После вечере разговарали су дуго и дуго о томе шта ће све да купе. Чешри стотиие хиљада однеће у банку, а остало ће да искористе за себе. Кад је идућег дана Нпкола поподне полазио у кашшларију, Јовапка га јв нежно пољубида и додала: — Пошто имаш такву срећу сврати код нашег колектбра после кагшеларнје и узми један лоз. Јованка .је већ имала сковану намеру која јој ее од јуче добро учврстила у глави. Пало јој је на памет да случај.. игра често пресудну удогу у И, још исте вечери отитпла лоша ...