Коло

Фуџи-јама, вулкан који је симбол Јапана. Као сан диже се његов врх покривен сиегом. 'Јапански сељак је највреднији на свеГг/. До врха брегова умео је да доведе воду да би натопио њнме своја минијатурна пиринчана поља. Пиринач је главиа храна јапанског народа, али га никад нсма у довољној количит, јер је Јапан препасељеи.

Научник светскога гласа, Колип Рос, човек који Је за тридесет година пропутовао свих пет континената, боравио је прошле недеље у Београду м одржао ванредно занимљиво предавање о „Светско-политичкој борби за Африку". Његова дела: „Између УОА и Пола", „Судбоносни тренутак Америке", „Пробуђена сфинга" (Егинат), „С камером и децом кроз Африку", „Пут на Исток" (Кроз Совјетску Унију), „Море одлука" (Пацифик), „Данас у Индији", »Недовршени континент" (Аустралија) позната су широм света и донела су му углед писца светскога гласа. »Коло" ће објавити за српску читалачку публику одломке из његових дела која уживају светску популарност и на тај начин упознати је са овим еминентпим немачким научником и писцем. У данашњем броЈу објављујемо Један одломак нз његовог дела »Иова Азија". Сан Франциско — Јокохама Л а ли је случај да Јокохама, светСш ско пристаниште, на јапанској ** страни Падифика личи Сан Франђиску на америчкој страни? Обе вароШи жмају изванредно иовољан положај чудесно заклоњеног залива, обе су ђаједнички претрпеле трагедију јед1ног земљотреса који их је до темеља 'био разрушио. И обе су, упркос траЈичном удесу, саграђене поново и веће и лепше. Па и поред тога, путнику с оне стра!ве океана који све то не зна, кад по^ле четрнаестодневног путоваља стигВе из једне варошп у другу, пре ће Лаети у очи разлике него сличности између ова два града. Разлог томе је јасан као на длану. Једно је Америка, друго Азија. Тамо богом благословена земља с божанственом клпмом, веизмерно богатство, овде — сиромаштво и оскудица. За Калифорнију је потрес био необична катастрофа која $е једном дешава, за Јапан је земљоЦрес обична, свакодневна појава. Ту се потрес прима као снег и киша, олуја или непогода... Ако човек ове две основне разлике *ма стално пред очима, онда неће пасти у грешку да посматра Јапан очиМа Европејда или чак Американца. Да Си се судило исправно потребно је да ее суди сопственим мерилом те земље. . Јокохама је млада варош, за Јапан Иешто необично. Кад је амерички комодор Пири у лето 1853 године бацио сидра у тихим водама залива Урага,

ПИШЕ КОЛИН РОС:

Јокохама, која се иалааила у близиии, била је рибарско сеоце са неких 150 породица. Једним правим американским темпом развила се ту милионска варош и светско пристанпште, баш као што се на другој страни Пацифика, на Златним вратима, развио Сан Франциско. Онда је дошла катастрофа која је обе вароши уништила. Морало се почети из почетка, и данас се може видети шта су Американци а шта Јапанци подигли из рушевина. На први поглед упоређење испада далеко више у корист Америке. Сан Франциеко је одувек био дивна варош, али никада није био лешии, може се скоро рећи величанственији, чаробнији него данас. Два огромна моста савршене лепоте, један преко Злагних врата, други преко залива, држе варош, која се диже на зеленим обронцима, као драги камен У круни. Мостови је издижу високо као руке једиог џина, а варош, као жена коју држи на рукама човвк који је воли, гледа гордо и победоносно на Пацифик. Јокохама напротив даје сиромашан и скроман утисак. Коликогод су Јананци себи дали труда, коликогод су, по њиховом схватању, уложили велика сретства да поново подигну Јокохаму, у поређењу са Америком све је то скоро ништа. Додуше, кад сам био у Сан Франциску, сунце је дивно сјало, у марту је било тако топло да су се љу-

ди купали у мору. У Јокохами је, иако је био април, изјутра било снега на крововима и читаве дане непрекидно падала је киша. Али и то спада у разлике између обеју обала Пацифика. Из истог разлога је јасно што је у Саи Франциску и поред свег разарања које је проузроковао потрес могао врло брзо да се обнови живот, док се у Јокохами још месеце после потреса није знало, и то с правом, да ли се уопште сме приступити обнови вароши или да се варош гради на неком другом месту. После последњег земљотреса, 1 септембра 1923 године, Јокохаме буквалио више није било. Оно што је од велиже, вароши у цвету, од милион ипо становника остало, није било друго него гомила задимљених рушевина. Ја сам тамо стигао у марту 1924, дакле ва пола године после катастрофе. Доклегод је око досезало нигде није било ништа до пепела и рушевина, на брзу руку рашчишћених. Ни у сну нисам могао да помислим да ће људи икада имати храбрости да граде поноио на месту где су доживели такав ужас. Двеста хиљада људских живота прогутао је овај земљотрес. Све је то изгинуло под рушевинама или, што је још горе, живо изгорело у пожару који је беснео три дана и од кога није било спаса. Јер, чак и канали и само море горели су од бензина који се излио из разорених резервоара. Карактеристично :е, како су Јапанци поново изградили Јокохаму и да су је уопште поново изградили. Кад човек отворенЉ очију проће кроз новосаграђену варош која се опет приближава милионској цифри становништва, разумеће много штошта у јапанском асивоту и начину мишљења. Нова Јокохама има дивно пристаниште са одличним лучким кејом, огромне бетонске магацине и све друго што ту спада. Пристаниште мора да буде и ту се није смело штедети. Репрезентације ионако мора да буде. Префектура и остале јавне зграде изгледају као да потреса уопште није било и да не може да га буде. Јокохама је једно од првих уговорннх пристаништа у Јапану, у које су

странци имали пр^ступа. Године 1859 отворена је званично за саобраћај с иностранством. Странци су ту добили свој нарочити део вароши, сетлман, где су, иако одвојени од осталог становништва, уживали права пуне ексч територијалности. То право је, истина, 1899 године, укинуто, али је „сетлман" и после великог потреса поново успоч стављен. Овде, у најлепшем делу вароши, у мору паркова, налазе се не само конзулати, него и претставништва великих страних фирми. Но, међу тим дивним, репрезентативним здањпма још има празних градилишта обрас« лих травом, која леже нуста као и одч мах после потреса. То целом „сетлману" даје чудновато мртав тон, скоро. нестваран изглед, али употпуњује оп« шту слику Јокохаме. Времена када су, странци играли велику улогу у Јапану очигледно су прошла заувек. Њи« ма је, додуше, остављено њихово ста* ро, лепо место, али онако више из учч тивости, и предусретљивости, а можда: и због извесног дивљења. Странцн уопште насељавају још увек боље делова вароши, а маса јапанског становништва живи у новој Јокохами исто о-: нако скучено, и скромно као и У ста-< рој. Јер, Јапан је сиромашна земља, поготово- у поређењу оа бескрајно богатом Америком, Јапан мора свој успон до величине н моћи да извојујв сопственим самопрегором и самоодрицањем. Сан Франциско може себи да доаволи луксуз, да непрекндним шграјковима отезкава страну трговину и саоч браћај, Јокохама се бори за сваку тону робе. У Сан Франциску нико н нв мисли да може да се земљотрес ионови, и имају вероватно право. У Јоко« хами постојани слаби ударци потсећају становништво на несигурно тло под ногама. А по предвиђањима сеизмолошке опсерваторије у Токију, после катастрофе из 1923 године, може се за 50—70 година да очекује нова, можда и тежа. Али Јапанци знају да имају; неколико десетака година мирног в^реч мена за рад. То време треба да се искористи крајњим напрезањем снага. Можда то. исто важи и за целокунну полнтику'Јапана у Азији.