Коло
15
ЗА ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ
СрПСЕО КОЛО Нек ое вије, К'о тробојка Србадије... Будите нам ведри чили Ви Српчићи наши мшхи!
//}ема на свету физички јачега на, ЈЈ Ј рода но што су Јапанци. Онда, кад су оно 1900 год. европске' велике државе са Сев. Америком и Јапаном завојевале на Кину, и пустиле војску па кинеску престоницу Пекинг, доказали су јапански војници да су за 50 од сто бољи но амерички, и ако је американска пешадија по издржљивости била на другоме месту међу међународним војничким таборима. На шта је и у чему је узрок да мали људи „Великога Јапапа" онако лако претекну одрасле и снажне војнике америчких пукова? Чак и сами атлети, кош тек што су пуштени из школе у Вест-Понту, завидљиво су гледали на издржљивост малених јапанских жутова, ма да су сами физички одличпо развијени. Свој систем физичког васпитавања Јапанци називају именом „Џиу-џицу". Овај назив значи буквално, у правом смислу одвајаље, цепаље, кидање или дробљеље мускула, мишића или рибића у телу. А Да се разуме шта значи „Џиу-џицу", треба у овом погледу упознати јанапску историју. Одавно, вековима, па чак и у легендарно доба постојао ,1е у Јапану један ред пиже властеле, сасвим сличаи са племством у феудалној Европи.
систем физичког васлитањд јапанаца
могли су се женити женскињем из виших редова, а исто тако могло се самурајско женскиње удавати за мушкарце из виших редова, али су и мушкарци и женскиње из тих редова губили права својега реда склапањем брака са самурајима. — Назив или чин самураја био је наследан. Сваки син самурајски имао је, ако само иијје из својега реда или касте искључен из неког, разлога, право својега реда и иостајао војником. Телесно слаби људи самурајског реда, а таквих је било сразмерно мало, имали су права својега реда, али се нису женили! Полазећи на војну самураји нису од оружја носили ништа више осим својих сабаља, а ишли су у оделу, у које су били одевени. Војници редови бринули су се за пртљаг, као на Западу пажи у средњим вековима. Разноврсни послови и бриге, које немају никакве непосредне везе с војном. ни са припремом за рат или за војна вежбања. сматрани су као послови који не доликују самурајима. То за њих пије било пристојно. Но за то су самураји проводили највише времена вежбањем у гимнастици и атлетици, пошто га нису имали проводити у каквом другом раду. У првоме реду самураји су се вежбали у борењу, мачевању сабљама, или дугим и кратким бамбусовим штаповима. Осим тога проводио је јапански племић, самурај дневно највише времена у трчању и снакању. Овакав начин живота, пун физичког рада помогао је, у вези са биљном, а при том умереном храном, те су се самураји истицали као људи необичне снаге. Али аа физичко развиће јапанских војника,
малих узрастом, потребан је био још Један неизоставан услов. Неки разборит Јапанац опази Једаппут да се притискаљем и стезањем овога или онога рибића, мускула, и живца може за час укочити и онеснособити један део тела, на пр. рука. Он је тако исто нашао и уверио се да се може ивицом отворене, или очврсле шаке. под извесним углом, једним ударцем преломити па пола бамбусов штап. А кад човек може изазвати укоченост и обамрлост својих живаца и мускула, зашто не би то могао учинити и код другога човека? И кад већ извежбача ивица длана може преломити оштрам ударцем бамбусов штап, зашто се не би могао нослужити таквим ударцем, да преломи РУку опаснога противника или нанадача? Тако је порекло „Џиу-џицу". Кад би се могле проверити помепуте досетке довитљивог Јапанца, било би запимљиво сазнати на који је начин творац „Џиу-џицу« ирви пут пропашао ову своју мајсторпду, како је дошао до ње? — Може бити да је почео своје нроучавање од зглавка у лакту, од онога места које деца добро знају: пегуиз и1паг13. Испптујући то, он се могао запитати, да ли у људском телу има још и других рибића и живаца, који би се могли тако лако ударцем или стезањем онеспособити за рад, умртвити? — Може бити да Је он тим путем нашао начии како се може изазвати у руци врло велики бол.
Где је сестрица?
Зашто пас не воли мачку
Тај ред људи звао се „самураји". Они су били убојна, ратна снага државе. Сваки самурај пасао .1е по две сабље и то му је била најскупља и најдража имовина. Прост народ нпде био V праву носити какво оружје, осим тољага, штапова и камења. Ред самураја био је, разуме се, сасвим засебан. Но мушкарци самурадског реда
У пећину, међ' пастире, Посла Господ свога сина, За пастира свом пароду Јер то беше спас једина. Чистом душом оуном вере Повео је своје стадо, Водио га путем Правде И за њега вољно страдо. Трновитим путем прође, То су тешки били дани! На том путу морао је Од свих зала свет да брани. Ал' за добро свога стада Све тешкоће он понесе« За спасење душа наших Иа Голготу крст ионесе. Он у нама и сад живи, Убише му само тело! Али наша света вера Његово је славпо дело. И тај празпик сад славимо: Дан ВАСКРСА СПАСИОЦА, Који за нас живот даде Слушајући глас свог она. СТЕВАН Н. ВУКЧЕВИЋ
1 / давна времена имала је једна IЛ,„ принцеза мачку и пса. Једанпут је хтела да испита која је од ове две животиње више води. — Ко ће да ми покаже лепше своју љубав, тај ће код мене остати, а другога ћу да отпустим. Дајем вам три дана времена. — Тако је рекла принцеза псу и мачки. \ Пас је отишао. Почео је да лови и за три дана уловио је много птица и звериља. Док је ловио у шуми он се у борби сав искрвавио јер је био рањен од многих животиња. Поред тога је још ноћу чувао принцезин дворац; једне ноћи је чак отерао крадљивце који су хтели да продру-и покраду принце8ин стан. За све то Бтреме мачка је лежала крај принцезиних ногу, умиљавала јој се и пије се макла пи корака даље од ње за сва три дана. Увече је изводила разне смешне покрете, тако да се принцеза слатко насмејала. Уздизала је и повијала леђа, накострешпла се, превртала се преко главе и скакутала врло смешно док се играла с клупчетом копца. Кад су прошла трц даиа, дошао је је пас код принцезе и донео јој сав Биоскоп код куће
Оцу у заробљеништву Пеш. мајору Чаславу С. Спасићу, Бр.: 1020 — Офлаг VI Ц, Дани брзо на,м лете, Друга година скоро ће проћи, Срца нам, пуна су сете, Да ли ћеш нам скоро доћи? Ти ћеш нам еигурно доћи, Бог вратиће те нама, Све ово мора проћи, И деца ти више неће бити сама. Шта ли нам сада радиш? Како је теби тамо? Знамо и ти на нас мислиш, Као ми на тебе еамо? Дани брзо нам лете. Друга година скоро ће проћи, Срца нам пуна су сете, Да ли ћеш нам скоро доћи?
Априла 1943 г.
Радослав Ч. Спасић, ученик Ш р. гимн. Крушевап
ОваЈ дечко трчи тражећи своју сеетрицу иако Је оиа ту, сасвим близу љега. Можете ли му иомоћи да је пронађе?
уловљени плен. Принцеза га је истерала зато што је био прљав и крвав. Изгрдила га је што са звериња, коју је донео, цури крв на скупоцене сагове и ћилимове. И тако. је мачка постала њена љубимица. И још је принцеза похвалила кад је лизала са ћилима крв и при томе се наслађивала. Од тога времена пси не воле мачке. За мачке се још каже да су неискрене, али често су и људи такви.
Висерна кишна капљица мала с облака белог на земљу пала. И тужно рекла: „Лоше еам ереће. шта ћу ја овде — нико ме неће".
—
Ч/ Птица. јој једна рече у лету: „Капљице, ти еи корисна свету. Усеву сваком треба и вода; Да тебе нема, нема ни плода".
М. ВАСКИН
ТТотКСЦ
Потоку малом причала зора о океану и триста мора. И поток рече: „Њима се дивим, они су силни. Зашто ја живим?"
^0^
Потоку зора додаде мило: „Да није- тебе њих не би било. Поток по поток спа.1а се, слива, тако да најзад океан бива".
М. ВАСКИН
РЕШЕЊЕ Р^БУСА Дуг је з»
Дуг(а) је (ко)за О дру(м) Г друг.
Р Е Б У С
Наместите руке као што вам слика приказује, а затим поставите светлост тако Да вам сенка од руку пада на зид. Добићете Слику лабуда. Ако желите да лабуд оживи, мораћете мало мицати и једном и другом руком.