Коло

6

1ЛЈ

0

у^&шежо пампом. БескраЈна ши/ рина. Као беле, оиве и црне тачке виде се говеда у бескрајВој равници зелених пашњака „алфалфе". Још даље коњи у чопори^а; као облаци на небу беле се на зелером хоризонту стада оваца. Нигде под!Согом ни дрвета, ни грма, ни куће. ЈСамо бескрајне ограде од жице, које 'деле пампу у поједине поседе, и ту и (гамо по нека ветрењача која клапарајући црпе воду за појило ... И човек би се у тој бескрајној пу!стоши осећао потпуно усамљен да се у даљини, на хоризонту, не види тамђа сенка „естанције" са својом шумидом, баштом, кућицама и господарСким зградама. Тамо је „естанција" са својим замком, у коме сопственик про|води највише неколико недеља годишље. И поред ње, успут, неколико разваљених зидова од земље — остаЈака арендаторских кућа. Аргентина је земљи великопоседника. Од времена диктатора Розаса (1877 Године) давале су владе својим миљеВицима, заслужним партиским члано»има, генералпма и државнпцима ог®омне комплексе вемљишта, који нису били мањи од неке кнежевине, у иаграду, или су им земљу продавали Ео смешио ниским ценама. Зато је данас цела земља, сем шЈјединих без»редних државних „добара" или малобројних средњесељачких поседа, у рукама великопоседника ил& „земљишвих друштава". Поседи од 100 и 200 хектара, дакле величине једног спахијског имања у Немачкој, овде се ра^унају као ситни посед. Имање се овде рачуна у квадратним легвама, а то : је 25 квадратних километара површиве. „Естанције" од 50, 75 па и 100 квадратних легва нису никаква реткост. И сви ти огромни поседи служе само и искључиво за сточарство и то (Сточарство најекстензивније врсте. Ни домаћи земљопоседник, „естанцијеро", »и домаћи пољолрпвредни радник, ^гаучо", немају ии најмање воље ни бмисла за земљорадњу у нашем смислу. Пошто се богати земљорадник нерадо растаје од своје земље и поред велике цене коју за њу може да добиВе, развио се овде систем своје врсте јобрађивања земље „под аренду" т.зв. ;„медианеро". Поседник даје земљу, јстоку, пољопривредни алат и семе а1>ендатору, а овај уаима у обраду тоВшко земље колико може да обради !вам са својом породицом. Принос зем^ишта деле на пола. Дакле, земља се ради у наполицу. Међутим, такви уговори се склапају само на кратко вреМе, највише за три до пет година, често чак и на једну годину. Кад тај Ј>ок проће, мора закупац, у правом Смислу те речи, да напусти свој кров в да се сели даље. Великопоседнику, уосталом, и није у интересу да му се вемља стално обрађује. Њему је у ин(гересу само да је мелиоризира, поправи Да би добио бољу испашу за своју Стоку. Зато се у уговор о закупу о!бично ставља клаузула: да је закупац Обавезан да последље године свог закупа вемљу васеје алфалфа-травом, Зедном врстом детелине која је одличВа храна за стоку. Према томе ни вакупац нема великог ннтереса да се гдегод стално наСели. Ои подигне евој „ранчо", своју Задву уџерицу од глине с кровом од ггаласастог лима који при селидби со<бом носи гдегод било у нову пустош. 8ато он и не сади дрвеће, не гаји воће ни поврће, сем најмаље мере која му је самоме потребна. Он је, једном речи, осуђен на вечито лутање, ако му случајно не пође за руком да уштеди толико пара да постане прави арендатор, са сопственом стоком и сопственим инвентаром и најзад прави сопственик земље који ради рођену груду. То је један свирели систем, који додуше испувања своју сврху да повисује вредност земљишту, пошто је ли-

вада засејана алфалфом двоструко скунља од обичне, али је неподесан 8а европске земљораднике, који су научени на друге односе. Свакп од њих тежи да буде свој на своме, а ништа у Аргентини није теже да се постигне него то. Тешкоће леже колико у високим ценама за земљу толико и у несигурности поседа. Три пута постоје да Аргентинац постане поседник земље. То су: куповина с приватне стране, узимање државне земље или куповина од ког друштва за колонизацију. Државне земље налазе се само на крајњем северу земље, у Мисионима и Чаку, као и на југу у Рио Негро, Неукену, Чубуту и Санта Круцу. Међутим, сви ти крајеви неподесни су за колонизацију. На северу је исувише топло, а југ је подесан само за гајење оваца. Најтеже је, мећутим, да се добије тапија на земљу. Влада, додуше, даје земљу јевтино, али без тапије. Тако човек може да седи на земљи десет, петнаест па и више година, да јој својим радом утростручи и учетворостручи вредност па да се наједном појави човек с претензијама на његову земљу, који је своје право добио богзна на који начин и са које стране. И тада ту не помажу ни све интервенције дипломатских претставника, јер је процес приватно-правни. А, међутим, у Аргентини има земље још за многе мплионе земљорадника. Земља стоке и пшенице Ниједна земља не може се лакше сажети у један појам него Аргентина. Аргентина је земља пшенице и стоке. Можда у будућности неће бити тако, јер још пре два века није у Аргентинн било уопште сточарства налик на данашње, а пре седамдесет годпна она је увозила жито, док је данас највећи извозник шпенице на свету. Жито и'стока! Иако је већ деценијама шпеница најважнијн извозни артикл, Аргентина је била и остала претежно сточарска земља. Целокупна њена пољопривредна структура оријентисана је у праоцу сточарства. Велике „естанције" заузимају највеће п најбоље делове земље. Њиховим сопственицима стоји на вољу, под којим и каквим ће условима да дају земљу у закуп или у сврху колонизације. Од њих зависи у ком правцу ће се аргентинска пољопривреда да развија. У њиховом поседу је површина земље већа од Немачке, Внглеске, Француске и Италије заједно и све потомство од оних осам крава и једнога бпка које су Шпанци 1553 године увезли. Само данас не терају полудивљи „гаучоси" огромна стада говеда на далека путовања за испашом н водом по бескрајној степи, памли, него се стока држи у малим стадима у „портресосима", салашима, где се о сважом грлу води рачуна. Али, домаћем елементу који живи од сточарства, како господару тако и слузи, остало је прирођено витешко држање номада, који без великог физичког труда живи од природног сувишка својих стада. Без неге и ђубрења обнавља плодоносна земља своје сокове. На пољима, под ведрим небом, без заклона лети и зими живи стока. Чак и труд око мужења и спремања бутера. је за многе сопственике превелик. Уосталом зарада је и онако велика и сопственитс сматра да му је довољно што варади продајом стоке, крава као и бикова, зв, клање. То је слика аргентинског сточарства. Таква неће бити сутра, јер се већ свуда примећују знаци интензивирања сточарства. Њу спроводе у првом реду „кабање", оне естанције које гаје одабране расе стоке за клање, које драге стоку у модерним стајама, као и естанције на којима даЈЈековпднији, енергичнији сопствепици, већином странци, гаје и млекарство са свим његовим узгредпим гранама. Али У ве-

ћини естанција још ни данас не можете да добијете шољу млека. Подневно сунце немилосрдно пали 8емљу. Од спарине трепери ваздух на хоризонту. На уморним коњима труде се „капатаци" и „пеони", који су од раног јутра на путу да дотерају огромно стадо до естанције. Т'у је једино хладовина у мору сунца и врућине. Густи гај еукалиптуса и багрема даје одлично заштиту од топлоте од 40 степени. Ту је и кућа мајордомуса, улравника естанције и неколико господарских зграда. Ту леже, везани ланцем за дрвеће и огромни бикови племените пасмине одређени за расплод. Њих пуштају кравама само ноћу. Остала стока стоји на пољу апатичиа и уморна око појила у које велика ветрењача непрекидно црпе воду. Некада у овој земљи није уопште било дрвећа. Кад су Шпанци овамо дошли, то је била само бескрајна равница обрасла травом. Ни доцнијих столећа није дрвеће сађено. Само око естанција засађено је нешто еукалиптуса и параиса. Тек сада су почеле мо* дерније естапције да систематски саде дрвеће у групама ради хладовине и заштите од ветра за стоку. Место грмља и дрвећа донела је цевилизација једну другу ствар. То је ограда од бодљикаве жице. Некада слободна пампа данас је сва испресецана бодљикавом жицом. И то је постала права манија. Тако су данас поједине провинције ограђене једна од друге бодљикавом жицом, жељезничка друштва дужна су да поред пруга поставе ограду од бодљикаве жице, жицом је ограђен сваки посед. Милиони и милиони динара уложени су у те ограде од жице. Јер метар жице стаје један песо, а по вваничним подацима увезено је у Аргентину у току последњих тридесет година милион и по тона жице. Но то ограђивање има и своју добру страну. Тек тиме је омогућено рационално искоришћавање испаше, товљење стоке по вољи и тачно познавање стада. Неколико ограђених салаша „портресоса" надзирава један надзорник, „капатац". Свакога дана он мора да обиђе ограду, да поправи где жица попусти, од контролише да ли је ветревача у исправном стању, да ли има довољно воде у појилу, да ли на испашу може да се пусти још које грло стоке, да ли се на пашњаку ширп коров који су новокупљена говеда можда унела на пашњак на својим колитима. Како изгледа велика естанција? Сопственик проводи већи део године у великој вароши. Креоли су лењи и лекргични. Зато је земља која би могла да изгледа као башта још увек један велики пашњак. Тек на по некој естанцији засађено је нешто бресака или бостана. Али то неће моћи дуже да траје. Треба се сетити само да се некада на тим естанцијама месо стоке бацало, продавала се само кожа. Данас се, међутим, месо извози у огромним количинама, као што ће се сутра извозити бутер и кондензирано млеко. Међу „гаучосимз" Већ неколико недеља није пала кан кнше. Земља је сува као камен. На стубовима ограда седе као у одређеном отстојаљу велики јастребови. И они су покривени прашином, као да су папудерисани. Иза коњаника диже се облак прашине. Али то нпје ништа прсма огрсмном облаку који се диже на хоризон^у. Тамо путује чопор стоке у „епсенаду". На енсенади се дели стока куп-

љена на северу за разне еетанције. Ту се стока очисти, окупа и пелцује. Енсенада је велики тор, ограђен ви-( еоком оградом. Иза првог оделења, не-: ке врсте нредворја, налази се друго које се сужава у виду левка и најзад завршава узаним ходником кроз који може да прође само једно грло стоке. Помоћу врата која се затварају одозго може да се издвоји свако грло и да. с& упути у оделење у које се жели без муке и напрезања. Огромно стадо приближило се, у об-: лаку прашине, вратима енсенаде. Мукло рикање стоке личи иа потмулу грмљавину из даљине. Пеон-предводник вуче по земљи на ужету лату, празну лимену кутију, која. громко клапара. Замахнутим бичевима и громогласном виком пеони са стране држе чопор у реду. Тор је пун. Море рогатих глава пемирпо се комеша у њему. Ваздух трепери од мукле рике. Ваздух је толико пун прашине да се све види нејасно и неодређено. Пеони су заузели своја места на огради, на најужем делу ходника. С дивљачком виком, индијанским узвицима, који се ие могу описати, пеони су бичевима навалили на стадо. И поред енсенаде ђаволски је поеао натерати чопор у оделења. Гласови су промукли од вике, људи нокривени дебелом прашином. Најзад се један део чопора одвојио и ушао и левкасто оделење. Два пеона на коњима задржавају стоку која хоће силом да се врати. Што мање стоке остаје у тору, то је неукротивија. На крају остају најдивљија грла која увек нађу пута и начина да измакну гониоцима. „Сиге, вака! Сиге, вака!" Грло јв лромукло од вике, уста и плућа пуна; нрашине. Није најпрнјатније осећаљв затећи се на коњу у маси говеда 0громан бик пркосно се гура преда' мном међу кравама. Његов бесни и подмукли поглед не слути на добро. Наједном се окреће и хоће да се пробије назад. Мали окрет с коњем и овај пуним грудима удара бика У бок. Ударац тешким бичем и бик увиђа, да му је покушај пропао. Обичај је п неписани закон још из ввемена кад пампа није била исггресецана оградама да свако грло стоке мора ^а буде жигосано. Кад се грло продаје, удари се^дареко првога жига други обрнуто, а поред љега жиг новога сопственика. Жигосање стоке је права свечаност. Ево, рецимо, стигао је чопор тек купљеннх жоња. Коњи су стерани у тор и један за другим у узани ходник. Испред и иза првога спуштају се врата од решетке. Озго са плота може лако да му се намести уздица на сапи. Гвоздепи жиг је усијан на малом огњишту. Коњ стоји мирно. Пеон удара жиг на стегно. Као да га је ујела змија пропиље се полудивљи кољ и ударајући жестоко копитама по огради у огромном ококу покушава да искочи нз ограде. Дрхти од узбуђења, али усијапо гвожђе већ га је ујело. Врата пред њим се отварају. Као ветар одјурила је унезверена животиња у поље. На реду је други. За нарочито неукротиве животиње, у првом реду за дивље бикове, употребљавају се нарочита дрвена клешта у која се ухвате животиње тако да ие могу ни да мрдну. Та се направа унотребљава и кад се кравама секу роговн. Било је касно кад сам се опростио од гауча. Ваздух пун прашине већ су пробијали златни зраци сунца на заласку .