Коло

(У СПОМЕН ПРОНАЛАЗАНА РЕНТГЕНОВИХ ЗРАКА В. К. РЕНТГЕНА)

Помоћу горње цеви у виду сијалице пронашао је Рентген 1895 године сво)е зраке, којима је дао име „Х -зраци". Тиме је удареп темељ рентгенологији. Доле: индуктој ) помоћу кога јв Рентген пронашао евоје араке. (Онимци: Б. Ф. А.) -

ОРГАШЗДМ

Лекари проучавају једин снимак^

Еајјачи рентгенски апарат на свету који ради са струјом од једног милиона волти напона има болница у Хамбургу.

бургу он је створио једну оаовим нову грану науке, рентгенологију, чије је значење, данао, 20 година после његове смрти, све веће и веће, како по својој научној тако и но својој крактичној вредности. У физикалном кабинету универзитета у Вирцбургу, приликом експеримената са криоталима, приметио је професор Рентген први пут неко „необјашњиво оветлуцање — флуоресцирање". Сместа се дао на посао да ту појаву објасни. И два месеца доцније, после напорног рада, већ је изишло под скромним насловом дело „Нова врста зракова" дело, истина кратко и сажето, али тако по посматрањима и закључцнма савршено, да нпје требало никаквих накнадних додатака и објашњења. У њему се налазе класичне реченице: „Ако се држи рука између апарата и наслона,. видеће се као тамније сенке кости у слабије ооенчаној олици руке.„Од нарочитог је значаја да су суве фотографске плоче осетљиве на те Х-зраже. На тај начин те појаве могу да се Фикоирају на фотографоким плочама. Утврђено је и то да сви Х-зраци не напуштају тело подједнако". Тиме су генијалном далековидношћу проналазача већ упапред предвиђене могућности практичне примене проналаска. И стварно, наука је убрзо признала диагностичку и терапеутску вредност зракова који су добили име „рентгенски", и то нарочито хирургија, унутрашња медицина, дентиотика, а затим природне науке као што је зоологија, ботаника, физика и најзад практична техника. Рентгенови зраци постали су времвном прави благослов за човечанство. Рентгеново дело демантовало је речи песннка: „У срце природе неће никада око човека".

Метак пронађен рентгеновим зрацима у близини срца. Лекар се може сада лако ца одлучи: да ли да изврши операцију или да остави куршум у телу без опасности по здравље рањеног.

^»/дивот чеото нута прави чудношЖТЋ вате шале - Јохан Густав Драј"зен и Ото фон Бисмарк као })аци изишли су из гимназије са маЈгурским сведочапотвпма која су им негирала сваки таленат, знање и познавање историје. Па ипак је први поотао Славни немачки иоторичар, а други је стварао иоторију великог обима. Вилхелм Конрад Рентген, велшш пронаЛазач, није чак, због једне безазлене ћачке шале коју је храбро признао, док су остали његови другови кукавички ћутали, добио ни матурско сведочанство. Због тога није могао да се упише ни у једну немачку вишу школу, па ипак је постао дика немачке вауке и академске наставе, пошто је у Цириху свршио политехнику. Као Јгрофесђр у Гиоену, Минхену и Впрц-

Прелом костизу код детета утврђсн на Рентгеновом апарату

Вилхелм Конрад фон Рентген