Коло

1?ашндар \1ога кош«№

НЕДЕЉА 2 МАЈ Ч уо госн комшија дслГ ' трамвају („шестичи") овакав разго' — ВО р: . — Чупа сам, госпа Ружо, да зуби вашег госн Мике нису уопште његови? — Којешта, госпа Мицо. Ви сте у забпуди. Баш јуче смо исппатипи зубном лекару поспедњу рату. ПОНЕДЕЉАК 3 МАЈ Синоћ чита госн /%., комшија неке нови^ не па одједном рее че: — Овде пише да |е неки научник пронашао неку воцицу која продужу!е живот до преко сто година... — Није могуће? — Јесте... И ја бих сместа купио ту водицу само да сам неожењен...

УТОРАК 4 МАЈ

—г Па, пепо.. сет година ...

Био комшија синоћ у некој кафани ца купи вино. Ка[ђеџија га дочекао нељубазно: — Извините, вино продајемо само старим муштеријама. Мени је већ шесде-

СРЕДА 5 МАЈ Оном нашем суседу суппенту, отишпа пре неки дан жена у породипиште. И јуче му јавипи да журно оде гамо. Његова су.пруга се породипа. Док је суппент чекао на вратима изишао пекар. Он га усппахирен питао: — Како је госн докторе? — У реду. ■— Је п' мушко? — Не!

Послв уранка

Је си ли био на уранку? Јок, брате, то ми је једини дан

кад могу да се испавам!

— Женско? — Не. Суппент се забезекнуо: — За име Божје, госн докторе, па шта је онда... ? — Две девојчице. ЧЕТВРТАК 6 МАЈ Јуче, одмах по ручку, упаде госн комшија из спаваће собе у трпезарију и рече задовољно госпа комшики: — Жено, ја мапочас убих четири муве, тамо у соби, и то две женке и два мужјака! — Та, иди, молимте, матори... Отнуд знаш ко су били мужјаци а које женке... — Зато, брате, што су две биле на писаћем стопу а две на огпедалу... ПЕТАК7 МАЈ Опет нешто о гоЈпа комшиници и госн комшији. У друштву, на нашем комшиском уобичајеном посепу, рекла госпа комшиница с уздахом, свом мужу: — Пре си ми, драги мој, сваку жељу лрачитао из очију ... А, сад!... — Тако је, драга жено... Тако је негда било, али сад ми је пекар забранио да читам пактиру која узбуђује... СУБОТА 8 МАЈ Онај наш сусед професор оставио цуван, на опште изненађење цепог комшипука пошто је био невероватно страсан пушач. Госпа комшика узела да пита госпа професорку: — Богами, значи, ваш господин муж има да захвапи само чврстој вољи кад је могао да остави дуван после толиких година? — Па и јесте... Моја је воља увек била чврста... М-ћ

РУЖА БЕЗ ТРЊА Јвдном холандском цвећару пошло је ва руком да оствари сан толиких одгајивача цвећа. Тај цвећар успео је да одгаји једну ружу која је била без трња. Он је дошао на помисао да одгади једну овакву ружу тек кад се пре неколико година убо на један ружин трн, после чега је добио тровање крви и једва остао жив, без руке коју су му морали отсећи. Овај холандски цвећар верује да ће му успети да ову ружу без трња калемљењем распространи тако да ће за неколико година она расти у свим цвећњацима одгајивача цвећа. КОЛИКИ МОГУ ДА БУДУ ТАЛАСИ? У свим стручним књигама забележено Је да највећи морски таласи могу да достигну висину од дванаест метара. То би била највећа проеечна висина једног таласа. У исто време те исте стручне књиге бележе да у изузетним приликама та*аси могу да буду високи и по петнаест,. ■ па чак и осамнаест метара. * Међутим, та тврђења нису тачна. Направљена је права анкета да би се утврдило колика висина може Да буде једнога таласа, па се дошло до закључка да таласи могу да буду знатно већи. Тако је утврђено да је 7 фебруара 1939 год. један Јапански брод забележио у Пацифику сусрет са таласом који је био висок тридесет и четири метра. Тај случај није усам.љен. Током зиме 1861 године. са светионика на острвима Сорлинг. виђек 1 *е талас висок тридесет метара. Тај талас окуп/ао је морс^сом пе-

ном звоно коде се налазило на врху еветионика. На једној од најпознатијих кула светиља на Пацифику, чија се огледала за бацање светло сти налазе на висини од четрдесет метара изнад морског нивоа, забележено је у светионичкој књизи да су таласи неколико пута успели да поломе сва та огледала. Што се тиче дужине таласа забележено Је. да дужина једног великог таласа може да изнесе и сто педесет па чак и триста метара. У Атлантику су чак забележени гигантски таласи који су били дугачки и оса-м стотина метара. Тај огроман талас кретао се брзином од 77 чворова на сат. ШЕЋЕР ЈЕ ОДАВНО ПОЗНАТ У Индији се већ у најстарије доба знало за шећер. Ието тако зна се да је шећерна трска била. добро позната и у Сирији и у Миб&ру. У дванаестом веку Сицилијаици су почели да гаје шећерну трску на свозде острву. Са Сицилије шећерна трска пренесена је на Мадеру. а " затим на Канарска острва. Године 1506 нренесена. је шећерна трСка на острво Св. Доминик и њена је култура потпуно успела. Шећер се^ у прво време, могао. добити само у апотеци као лек и био је веома скуп. Међутим, када је цочела да ее-„пшри употреба кафе и чоколаде, потрршња шећера почела је све више да расте. Потрошња шећера у целом свету износила је 1695 године милион килограма, а 1830 године већ је достигла ,80 милиона килограма.

Добијање шећера од шећерне репе пронашли су Немци, у Берлину, 1747 године. Међутим, у прво време шећер добијен од шећерне репе био је врло мало цењен. Тек касније његова унотреба почиње нагло да се шири и сада се производи у толикој количини, да задовољава све потребе у европским земљама. СКЕЛЕТ СТАР ТРИ ХИЉАДЕ ГОДИНА Недалеко од Копенхагена приликом једног ископавања, поред осталог пронађени су и костури људи за које се утврдило да су стари око три хиљаде година, дакле да потичу још из бронзаног доба. Костур једног човека висине 187 сантиметара морао је припадати човеку који јв умро у тридесетим годинама. Покрај једног костура нађена је и једна бронзана игла изванредно фине израде. КАКО РИБЕ СВЕТЛЕ Обично се сматра да рибе које имају органе Да ноћу еветле живе само у тропским морима. Међутим, утврђено је да такве рибе живе и у морима која запљускују јјапанске обале. Један од јапанских етручњака, др Ханеда, утврдио је да постоје у јапанским водама две врсте риба које имају органе за осветлење. Само док „светлеће рибе" у. тропским крајевима своје органе за осветлење имају споља, дотле јапанске „светлеће рибе" те органе имају у евозој унутрапгњости. Бактерије које производе светлеће 'супстанце налазе се у мехурићима, који су смешт.ени' У задњем делу уста. Бели зидови тих мехурића служе као рефлектори, а предња мало задебљала страна као сочиво. У мрачногводи ове рибе служе се сноповима светлости. које бацају из тих мехурића. На тај Начин трм светлошћу 6светљавају себи пут кроз дубине до којих иначе &е допире светлост, а затим, на мањим дубииама том светлошћу засењују своје жртве.

МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ Жабе крекећу затворених уста. Глас, крекетање, долази из једне кесе која се налази на гуши. зЈс Обично се сматра да комарци лсиве само од тога што сишу људску или животињску крв. Међутим, то нрхје тачно, 'јер је утврђено да комараца има и у потпуно ненасељеним крајевима. Комарац постаје крвопија тек кад се нађе у близини људи, а иначе се храни соком од дрвећа. у водама Индокине живи једна врета риба која до хране долази на доста чудноват начин. Ова риба,. када изнад водене површине опази какву м.ухцицу. избаци помоћу нарочитих мишића у устима млаз воде. Водом захваћена мушица пада у реку и риба овако долази до хране. з|с Вршени су оцити да би се утврдила брзина ласгиног лета. Нађено је да ласта може да лети брзином од 176 километара на сат. зЈс Један научник измерио је једну велику иаучину. Конци те паучине били су дугачки 6.396 метара, док је цела паучина тежила свега шездесет и четири милиграма. ★ Руковање је обичај који је остао из ередњег века. Два витеза када би се срела, да би показали да један према ДРУгоме имају само добре намере, скидали би евоје тешке рукавице и једаи другом пружали голу неиаоружану руку. Овај знак мирољубијзости иретворио се доцније у свакидашњи поздрав. Микроскопским испитивањем мумија могло је Да се утврди шта су стари народи' јели и пили. Поред осталога нађено је да су п.или и пиво које је било знатно 1 јаче од пива које се данас пи|е. Главни уредник-Мића Димитридевић * За фотографије Алексаидар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев * Уредниџиво Поенкареова ул. бр. 31 Телефон 25-610 ^ Власник и издавач: Српско издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић * Администрација Дечанска 31, Београд, Тел. 24-001—10; штампа „Штампарија. БеограД" А. Д. Дечаиска 31. Тромесечна претплата 58.— дин.

о