Коло

4"

Поглед на део Жагубице (Овимди: Приватна својина)

Горе — Млава у Жагубици — Хомоље Лево — Бодоноше на врелу Млаве

(Репортажа »Кола« о животу и народним веровањима у хомољскит планинамаГ~~ —- ј -

Полазе и старице. За који час Врело ће остати само, и место веселих гласова и зкагора настаће тишина прекинута каткад каменом што се са обале одрони у во^у. Тамо у сокацима састаће се у капиЈама момци и девојке у пуној романтици мајске вечери, уз мирис цвећа што га је засадила и брижљиво заливала девојачка рука. А после, кад се сасвим спусти ноћ, кад из шумарка допре славујева песма, мироваће Врело успавано шумом потока и смешиће сс у сну девојачко лице ... М. ЗОРАПИЋ

За врхове планине залази хомољско сунце, велико и румено. Жари се глатка површина воде, а стабла бацају дуге, тамне сенке на воду. Мириши расцетало дрвеће и шуми поток што отиче са Врела. Одасвуд пристизку девојке у дивно извезеном руху. са обрамицама на којима висе крчази и бакрачи, закићене ђурђевком, процветалим у башти под топлим мајским сунцем. Из сокака се шири мирис јоргована и пријатно омамљује. Девојке иду у групама по неколико. Једре груди, утегнуте у срмом извезене јелеке, надимају се од здравља, а из здравих грла одјекује песма и звони као метал ... Ори се песма у мирном ваздуху пролећног предвечерја, а шуми слап испод Врела развитлан точком поточаре. Отпочиње сопран, прихвата алт и меша се с њим, па га намах остави да звони као сребро, да му се наново придружи. Пева се широко, од срца ... Долазе и момци, Јер Врело није само извор, него и место за састанке. Ту су и старије жене, са преслицама у рукама, што су још рапије дошле да уз жубор потока и разговор допреду своје кудеље. Звече светло очишћени бакрачи и водом се носи врисак девојчета, што га несташан момак прска док захвата воду са камених степеница на обали. Прве су већ напуниле своје судове па су са момцима поседале унаоколо на клупе. Гледамо ту лепу младост што се безбрижно задиркује и шали, ту на извору валовите Млаве, у сенци висова што су се са свих страна испречили. Отпочињемо разговор ... * Пајпре стпдно, затим све слободније причају нам они о себи, о својим обичајима, о Врелу и Тисници, о Бељаници ... Ту, на Врелу скупља се под звезданим небом летње вечери прело. Уз приче и песме, уз бескрајне разговоре и шапутање одржава се овде стари српски народни обичај. Озго, са Бука, допире планински поветарац и њише гране које личе иа испружене руке ... Срдачно разоварамо са овом планинском децом и разгледамо шаре на њиховом оделу. Девојачки јелеци, сукње и прегаче пуни су орнаментике која говори о загонетној души Хомољаца. Требало је много маште, много дара за комбиповање, укуса у избору боја и много труда везиљи док је од оних многобројпих квадрата и ромбова створила чудну орнаментику. Поред уметпичке вредности има у тим шарама још нешто, што се не може видети на први поглед и о чему нам ни младе жагубичке девојке нису могле ништа рећи. Имају оне једну упутарњу, скривену садржину, своју душу, која се не може одмах осетити, а тајанствена симболика тих облика биће вечита загонетка савременом човеку. Покушали смо да дознамо шта о тим тајанственим знаковима, али нам девојке иису умеле ништа рећи, а старице су нас и овде, као и свуда на нашем путу кроз Хомоље, дочекивале с неповерењем. Изрази ове уметности су симболи и ова шарена религиозна симболика одаје душу и веровање простог хомољског човека, да Је преко ње ступио у везу са вишим мистичним силама. Ове шаре су неми сведоци прастарих веровања и мађијања, али исто тако и изрази осећања, сликовито писмо у коме је народни уметник изразио своја лична осећања. Под иглом вредне везиље дубоки бол и осећање животне радости, усамљености и туге, претварају се у шарену орнаментику, тајанствени језик народне уметности... Гледајући их

на облим телима младих девојака сећамо се Надгробног барјака што га је везла сестра младе пастирке коју је убио хајдук Павле Докић. Бранећи своју девојачку част млада пастирка је малим чобанскита нозкем задала смрт злогласном хајдуку, али је издахнула под његовом крвавом камом. 0а том барјаку је читава лествица осећања, од темперамента, преко освете, до страха пред мистичним силама онога света. Скоро је невероватио да те шаре са црпог барјака имају нечег сличног са орнаментима на девојачком руху, али су и једне и друге пуне неке прастаре религије и митологије . .. *

Девојке и момци спремају се за одлазак. ГГрве групице већ напуштају Врело.

Мотив из Жагубице у Хомољу

ало ко познаје Хомоље. Ко га и зна, зна му само наличде. Међутим. мистерије, хајдуци и крепољински тровачи не претстављају овај крај Србије . .. Хомоље има своју религију, свој култ и своју митологију. Старац Иљенкар. пастир са Бељанице, причао нам је о том чудном веровању: — У тамним ноћима. у ваздуху над гором, води се мучна борба између добрих и злих духова. ЈВорбу прати ук сове... Предзору, кад победе добри дуси. упале се звезде. Месец исплови из облака и обасја земљу, а језиви ук совуљаге умукне. Некад је бој са злим алама нарочито тежак. Месец сасвим прекрију црни облаци, стока се узпемири, а планински нотоци стану. Хомољци опда помажу добрим духовима и пуцањем из пушака разгоне мрачне силе. Једне ноћи добри духови заувек ће савладати зле и онда ће иастати вечити дан ... Речи старог пастира биле су убедљиве. ХБегово уверење Је чврсто и оно сведочи да се у дубоким и мрачним шумама Хомољских Планина још увек упорно одржава прастара религија са чудним ритуалом ... Истина ј|е, да јјош није сасвим дошао крај мистеријама и празноверицама, алп Је истина и то да Хомоље има и своје лице. Лик његов то су незаборавне лепоте иланинских пејзажа, јединствен фолклор, широка и чудна душа косматих горштака и надасве народна уметност, која се тако лепо огледа на оделу девојака. * Жагубица ]е виеер Хомоља. а бисео Жагубице ]е Врело Млаве. Врело ]е нарочито лепо уиролеће, кад је у пуном с]а]у природних дарова. Ујутру. кад први зради сунца прошарају олистало дрвеће и увече, жад сунце залази. иа Врело долазе водоноше. У сунчев смира]. ]едног мајског дапа. били смо на Врелу. Вили смо кад долазе вопоноше ...