Коло

7

ТШШЈАШКШ Које болести изазивају болесни зуби? оскора се сматрало да зубе треба неговати прво због тога што су здрави и лепи зуби један од услова лепоте, затим што се негом зуба може да избегне врло непријатна зубобоља, напослетку што су здрави зуби неопходни за правилно варехм хране у желутцу и цревкма. Нема сумње да су ово важни разлози због којих треба неговати зубе. Међутим у последње време утврђено је да многн оргаии у човечијем организму могу да оболе услед кварних. зуба. Када се на крунМуи или врату зу< ба појави шуиљина онда у њу запач дају остаци хране која се распада под дејством различитих бактерија. Тако оштећен зуб осећа бол на хладно и слатко. Ако се зуб не лечи (пломби« ра), промене напредују у дубину и ускоро настаје запаљење зубие сржи< Поред овог оболења, на зубима се мо« гу јавити и друге промене као хроннчно запалење зубног корена, запа-> леље зубиог лежишта итд., које постају жарншта из којих -полазе клице и њихови отрови и штете поједине и нај-: удаљеније органе човечијег организма. Из кварног зуба, клице или њнховн отрови прелазе у крв и путем крвотока разносе се по целом организму и: ирема отпорности појединих оргаиа или_њиховој наклоности за инфекцију, ионеки од њих оболе. Још је Хипокрит записао да је је-: дан болесник оздравио од акутног запалења зглобова чим му је изваћен кваран зуб. У новије време обраћа се нарочита пажња у медицини питању удела зуба у постанку извесних оболења. Многобројно искуство лекара и експерименталне чињенице потврђују да оболели зуби могу да изазову оболеље уха, ока, зглобова, бубрега, срца,жучног мехура, мокраћне бешике, желутца и других органа. У прилог том говори чињеница да вађењем или лечењем оболелог зуба престаје запалење бубрега или запалење иеког нерва. Многи лекари тврде да клице тј. њнхови отрови који полазе из неког квариог зуба (жаришта) могу да изазову чак и душевне поремећаје. Великн број случајева тзв. функционалних поремећаја, тј. поремећаја у функцији - појединих органа без иарочите, патолошкоанатомске подлоге, излечен .јв лечењем или вађењем кварног зуба. Према мишљењу једног стручњака, жаришна инфекција, најчешће из зуба или оболелих крајника, после туберкулозе и рака је оболење од којег болује највећи број болесника. * Када се зна колнко и како озбиљна оболења разних органа могу да наступе услед кварних зуба, свакоме се неопходно намеће дужност да најсавес« није води бригу о нези својих зуба. Погрешио је веровање да су зуби здрави, ако не боле. Има кварних зуба који не морају да боле, за које се н не зна да су болесни, па ипак су извор разних обопења. Исто тако нетачно је сматрати да зуб треба очуватн по сваку цену. Ако је он кваран и не може се потпуно излечити, много је боље извадити га и на тај начин Уклонити могућност да постане извор иифекције. Када се утврди (најбољв рентгенским снимком!) да је зуб обо« лео, ма да се то голим оком не видн — и када се услед тога са великом вероватношћу може претпоставнти да јв он узрок оболењу, треба га одмах лечити или извадити. Просто је нес.хватљиво колико људн — са малим изузетком — мало обраћају пажњу на пегу својих зуба. Силан свет Цосн у својим устима кварне и болесне зубе. То не значи да сваки болује или да мора да се разболи од акутног реуматичног запалења зглобова шги од запалења бубрега. Али, када се зна да зуби могу бити извор инфекције и оболења разних органа, постаје јасно да је неопходно да они буду здрави да се човек лге би непотребно излагао могу&ности да се разболи својом кривицом. ДР. С.

Провлачимо се кроз читави лавиринт елоктричних инсталација, стилских и модерних соба и кулиса које се све налазе у „уметничком нереду", да би дошли до циркуске арене У којој се припрема снимцње. Ту су већ сви: од Рене Делтгена па до најмлађег власуљара. Рене Делтгеп — директор Ренц — је на средини арене, крај саме камере. Ту је поред циркуских артиста и обавезног белог, седластог коња, још и публика, која не само да бесплатно гледа по неколико сати циркуску претставу, већ је за то врло пристојно награђана, а може осим тога слободно да се иохвали да је и она играла на филму. Ови су они, од онога малог плавожогог дечка из публике, кога смо виделн у Минхаузен-филму, па до Рене Делтгена, премазани преко лица неком црвеном бојом. Врше се сада последње припреме за снимање. Влектричари дотерују своје рефлекторе, који немилосрдно бацају белу светлост са десетину страна, један артиста дуби на левој руци, његова колегиница чисти патике репом опога белца, а Делтген већ пуца бичем, као прави укротитељ животиња. Најзад, све је у реду. Отсечан писак сирене и још отсечнија команда: „ПАЗИ, СНИМА СЕ"! Настаје свечани тренутак. Чак и за белца, који трчи око ареЦе у пуном касу. Млади артистички пар, који овога пута први пут снима, скаче на плећа коњу. Овај се све више разиграва, док на крају не баци са себе лепи терет. Пад, међутим, није испао довољно природан, тако да се иста сцена мора да понови. Изнова огромни рефлекторн, са таваница без милости засењују читаву арену, и опет пада команда: „Пази, снима се!" и поново скачу артисте на коња, дубе на рукама на његовим широким плећима, и — падају. Приликом деветога пада лепа артисткиња је повредила колено. Лекар је ту и он одмах доводи ствар у ред, тако да се снима даље, без прекидања. П .лто је 14 пута поновљена иста сценарежисер то пикада не броји последњи пут се проглашује за успелу и сада већ може да се припрема наредна епизода. Користимо ову кратку паузу да проговоримо неколико речи са нашим старим познаником из филмова „Каучук", „Између ноћи и зоре" и „Моцартфилма", у коме је он са савршеном маском успело остварио улогу великог Бетовена. „Сигурно вас је изненадила пре свега ова читава војска техничког особља, која мора да буде вечито на опрези док нас неколицина снимамо. Тежак је то позив: ја вам то кажем, јер сам и сам био у њиховој кожи, када сам

прапочетака у пионирском раду па откривању тајни филмске технике, које су направили Едисон, браћа Лимиер, Оскар Местер и други, па преко немог и тон-филма, до тон-филма у боји, који обележава последњу етапу развоја фплма уопште. Ту су, поред манускрипта за прве немачке велике филмове „Др. Мабузе", „Фантом" и „Нибелунген", нацртп за тоалете у филмовима „Краљичино срце" и „Отаџбина", и модели раскошних локала „Амбасадор", „Регина" и „Одеон", у којима се одвија велики филм „Кора Тери". Ту је и велика, позлаћена макета града Прага, коју је каша публика видела као „Златан град". Ту је најзад и глава даме са месеца, заједно са балоном, којим је тамо долетео барон Минхаузен са раскошног венецијанског карневала. Ако желите, можете да видите потпуну фабрикацнју целулоидне филмске нантљике или „снимање из воза". Да би се уштедео пут у Париз или Напуљ, требало је измислити такође неколнко трпкова, „којнма није био циљ да се блефира публнка, већ да се избегне сваки непотребан издатак" како нам рече директор музеја. Системима огледала и фотомоитажом постигиути су уосталом такви ефекти, да оии делују скоро природније него сама нрирода. Порсд културпог и цртаног филма, дапас се нарочнта пажња посвећује снимању „журнала". Захваљујући савршеноЈ организацији, и ексиедитивности овога посла, берлинска бноскопска публика донсивљује врло често то задовољство, да на вечерњој претстави внди у „журналу" рецимо велику војничку параду у Минхену, или партиску свечаност у Нирнбергу, која је обављена још истог дана ире подне. И тај тежак и важан посао прпказан је графички у овом музеју, који иам је са пупо искрености и објективностн нружио једпу нову, у сваком случају сасвим реалну слику, о филму, о љеговом развитку у прошлости, његовом значају у садашњости и могућностима у будућности. * Напугатајући овај необичан град иза чијих се зидина стварају данас дела, која ће већ сутра многа замишљена и озбиљна дица да развуку у весели осмејак, или ће иак, још више увећати њихову озбиљност — оставили смо у њему једну велику илузију: ни овде чак, у овој великој фабрици снова, јкивот није ни из далека онако иоетичан како смо ми до сада о њему маштали. Машта, којом нам се овде дочарава један лепши живот, баш је ради тога најдрагоцеиија сировина у овој Фабрици, која пас је запахнула пре свега грубом стварношћу њенога живота... Бож. Ж. Најдановић

ЛЕПОТЕ НАШЕ ЗЕМЉЕ

Маваствр Горњак у клисурн Млаве СФото: 1п@. Ратииир Ртефановић)

ТТз Усђине архиве V Уфа-г-раду Бабелсбергу. Одмах преко пута ове зграде, где се без много романтике снимају и најромаитичћнје идиле и у којој се смењују једна за другом најразличитије екиие глумаца и техничког особља, налази се место где је ипак забележеиа њихова појава у овом свету снова и маште. У великом музеју се не приказује само развој и рад Уфин за 25 годипа њеног постојања, већ и самога филма уопште. Од првих покушаја и

као ђак глумачке школе у Келну радио и у позоришту, на машини за прављеље муња и громова. Ова улога, коју сада снимам, одушевљава ме: осећам да бих био добар артиста, да писам постао филмски глумац. Уосталом, још једном ћемо разговарати о томе. — Ви се постарајте за термин." — добацује пам Рене Делтген, враћајући се журно у својој циркуској ливреји, са белим прслуком и лаковашш чизмама на своје директорско место. Снимаље се наставља и даље пуним тсмпом. Оно 'што публика види за неколико минута на биос-копском платну, овде се често пута данима и дапима припрема и дотерује, док не -добије дефинитивну форму. МУЗЕЈ