Коло

8

ЗЕМЛ>А ШАЛИТРЕ

»руштво за испитивање луотиље" звало се прво: „Предузеће за вађење шалитре", које је године 1866 добило од боливијавскв владе коидесију на пет квадратиих легва. Квадратна легва је 25 квадратпих километара, а данашња чилеанска пустиња потпадала је онда под Боливију. Дезијерто! Пустиња! 0во име пристаје много боље крају у коме се вади шалитра него ублажеии израз „пампа". Ко позпаје аргентинску пампу, замишља под тим именом и у најгорем случају степу са пашњаком, на којој има. довољно хране бар ва скромне овце. Чилеанска пампа је, међутим, пустиња у правом смислу те речи, језиво пуста и неплодна ... Чим се човек одмакне од вароши Антофогасте и њеног гробља са плочама од цемента и неколико оскудних дрвета, одмах се нађе усред пустиње. Још један стрми успон — две локомотиве стењу од муке да довуку воз — још један поглед на плаво море у даљини, и човек се нађе у огромном камењару, који личи на рушевпне. Цео крај је бескрајна пустош којој недостаје величанственост пустиње. Нигде ни травке, нигде сенке зеленнла. Овде не може да живи ни најситнија мушица, ни најбеднији црв. Нема ни снажних, усправних стена, све је једна рушевина, прашина, прљавштина! Сада смо усред зиме, али људи носе бела, тропска одела и сунце, које немилосрдно пече, потсећа на Вуенос Аирес усред лета. А како тек мора да је овде лети! И нигде сенке, нпгде ваштите од ужареног сунца сем крова од загрејаног таласастог лима. Земља с обе стране пруге сва је прекривепа црнкастом прашином као да је зачађена чађом локомотиве, а даље нуст несак у светлпјим нијансама све до ровашених планнна у даљини који оивичују широку, пусту висораван. Плаиине, које се час приближују чао се удаљују од пруге, једина су промена у овој јединственој мелодији монотоније, коју певају телегвафске жице поред пруге. Нема упоређења за такав крај, чији изглед депримира. Најприближније ће битн ако се упореди са гомилама шљаке негде иза Фабрика, ако се замисли да се све пружају у недоглед. Кад се говори о шалитри свако замишља бели, светлуцави прашак. Тако сам је и ја замишљао. Али ретко када „каличе", минерал из кога ее шалитра добија има 50—70 процената шалнтре и ретко када има беличасти сјај. Зато је крај пун шалитре једноличне прљаве боје, као и овај којнм пролази наш воз. Свака пустиња има своје оазе, на тако и шалитрена пустиња. Само то су вештачке оазе, створепе човечјом руком. Уместо палми на тнм оазама стрче димњаци, уместо плавих повртина воде отворени казани који кључају, уместо белих, сеновитих кућа дугачке радничке бараке покрппене таласастим лимом. И можда мало зеленила у дворишту управе и администрације. Таква је, ето, оаза шалитреие пустиње, које се овде зову „офичине" На хоризонту, сад даље сад ближе, појављују се те „офичине" у све већем броју. То су форови, утврђен.а која је човек саградио у пустињи. И-змеђу њих се протеже равница сва разривена динамитом и барутом као бојно поље. Ту се вади драгоцени минерал. Железнички колосеци, рампе, вагонети, локомотиве што бреећу и задихане мазге с тешко натовчреним вагонетима. То је све што се види у сиво -жутој цустињн коју немилосрдно пржи врело сунце .. Наш воз се час овде час оиде задржава краће време, пред станицом опет у виду бараке. Ту се одваја огранак круге према некој „офичини". Има и већпх станииа поред којих се налази цео ред кућа. То су вароши пампе. Ту

се налазе „хотели", „ресторапи", биоскопи, трговачке радње и, у првом реду, крчме, у којима раднитда могу да пропију или прокоцкају своју недељну зараду. Куће су шареио обојене, разуме се покривене лимом, али с помнезним именима, које у тој загрејаној пустињи личе на упадљиво нашминкане, старе кокоте. И човек не зна шта је потресннје: поглед на те куће или на гробове који се толико често срећу поред пруге и који личе на гробове војнпка на бојном пољу. Ннска хумка с простом дрвеном крстачом и на њој место венца од цвећа венац од сламе или чак, обична стара аутомобилска гума. И поред једних и поред других из дана у дан јуре возови, бескрајно дуги возови натоваренн тешким џаковима, толико тешким да један човек с муком може да подигне једну такву врећу пуну белог светлуцавог минерала, који Чилеанцима обезбеђује неплаћање порезе, а срећним поседницима акција у Валпараизу, Њујорку, Паризу или Лондону раскошан и безбрижан живот. Тако је барем било док продукција вештачке гаалитре није одУзела Чилеу монопол и изазвала велику кризу у продукцији шалитре уопште. „Офичина" Чудновато колико пејсаж јужног и северног Чилеа потсећа на поља битке у Француској. У колико југ својнм угљенисаним окрњцпма дрвећа по пољима личи на ливаде и њпве на којима је пооле убиствене битке проклијао новн живот, у толико шалитрена иустиња севера личи на оне неорећне крајеве око Ипра и Соме, на којима је град челика и гвожђа сабио у земљу све жнво па чак и земљу сву разрио. Каличера! Шалитрено поље! Тврд камен, још тврђн'посао! Шалитра однооно минерал из кога се добија, налази се на пола метра дубине, иепод слоја од тврдог, безвредног камена. У камену се буше рупе за експлозив тешким напорним радом који траје недељама, помоћу длета и чекића. Затим се рупа напуни црпнм барутом сопствене производње — шалитре има доста, сумпор се набавља из оближњих фабрика, угаљ железницом — и доведе до експлозије. Виооки, црни облаци дима који се дижу по пустињи само појачавају утиоак бојнога поља. У левкастим рупама од експлозије, пуним врелог, загрејаног ваздуха, продужује се рад ломљења и вађења шалитре. Минерал личи својим обликом и бојд^Ј горњем слоју камена. Неотручн.ак не може уопште да разликује један од другога. Чак и стручњак-надзорннк мора запаљеном петардом да испнтује минерал. Ако камен гори светлим, јасним пламеном, Ћма У њему шалитре. Изломљепи, уситњени материјал журно се товари у вагонете које мазге у трку вуку на рамну за утовар. Затим возом узаног колосека до „офичине", Фабрике шалитре. Свака. „офичина" саграђена је на исти начии: у виду једног утврђења. На зиду тог утврђења пребацује се руда „каличе" у добоше и млинове, где се меље, а онда механичким путем у правоугаоне, отворене казане, који личе на огромне каде. Између њнх пролазе цеви за загревање. Једни базени су тек напуњени и из њих избијају први непријатни праменови паре, у другима већ кинп и ври и пара куља као у паклу. У облацима дима и паре која гризе очи полунаге Фигуре са дугачким гвозденим моткама у рукама мешају руду која се топи. По неки пут се, дегаава се то не тако ретко, оклизие радник и падне у врелу маоу. Зато се и виде толики гробови поред пруге. У том врелом купатилу одваја се шалитра од камена. Скупоцена хеч-

ност скупља се у „куладоресима , док се ост"&так пушта да се оцеди. Оп садраш још јода, а пре свега воде која се сакупља у зеленкаото-прљавим базенима. Вода је највеће нитање у шалитреној пустињи. Сам процес захтева много воде, а свака капљнца мора се дугачким доводним цевима да доводи чак из Кордиљера. Тона воде стаје несо и по, а једна офичина осредње велпчине троши месечно хиљаду тона воде. Зато се у току целог процеса спроводи највећа уштеда воде. Чак и у радничкој колонији вода је коитингентирана. Врела пустиња и несташица воде! У „куладоресима" отстрањују се стране материје из течности и концентрисана смеша спроводи се у „батеасе". То су отворени, гвоздени тенкови, поређани у квадрату један поред другога. Ту се у току два-три дана шалитра иокристалише. Тек сада она добије своју лепу белу боју. Радници тај сребрнаоти снег товаре у цакове. Шалитра претставља велику вредноот. Она плаћа не само скуни апарат у пустињи, где издржавање једног човека стаје три иесоса, једне мазге шест песоса на дан, она плаћа и порезе и још поред тога одбацује богат добитак. Једна „офичина" производи месечно око 70.000 квиптала (квинтал је 46 кг), провинција Антофогаста сама 3,5 милиона квинтала. Зато оу офичине прекрилиле целу земљу уздуж и попреко, изровале све земљиште и изровано га напуштају. И тако из године у годину. Па ипак су количипе шалитре још увек огромне, и за неограничено време чилеанека шалитра би могла да подмирује светске потребе. Богатство је огромно, али ни „офичине" које још раде не могу своју Шалитру да продају. Вештачкн азот потискује шалитру. Пампиноси Стојимо на' - вратима зграде администрације и посматрамо предузеће. И пехотице морам да мислим на судбину инжењера и радника који у тој пустињи живе без жена, без радости. Стално иста лица, стално исти посао, сВега неколико дана годишње осуства у Антофогаоти. Управник офичнпе — нре рата поморски капетан кога је судбипа после рата бацила у пампу — прича ми: — Да, брод долази и одлази, путује, меља путнике и товар, а ми смо овде бапили сидро заувек. Стварно је офичина.— фантастични брод у пустињској ноћи. Бескрајна нуотиња, бескрајно небо, вечно исто, вечно нејгромењено, свирепо. — Јоп? неколико година и онда ... Повукли смо се у кућу на виски. Памниноси, људи који живе у чилеанској нампи, посебна су врста људи. Иако се падзорници и чиновници рачунају међу њих, треба само отићи у радничке логоре да упознате праве пампиносе. Ја сам као студент једно време радио у индустријским ревирима, норед високих пећи, у топионицама челика и тај крај чађи ватре, крај гомила шљаке и високих димњака сматрао сам од тог времена најстрапшијим местом на кугли земаљској, а рад топионичког радника најтежим на свету. Али то је бнла моја заблуда. Рад у шалитреној пустињи је много гори и тежи. И у европским рударским ревирима, нарочито у рудницима угл,а и гвожђа, има радничких касарни. Но има и кућица са баштама и зелеиилом. Има дрвећа, има других кућа сем барака са кровом од таласастог лима, има и других људи сем саиатннка у раду. Радник може да иде у варош или педељом на излет, у приРОДУ. А радинчка колонија овде — звана »ампаменто — састоји се из два реда

Једнаких примитивних баража. Спреда одељење за становање, позади зич дом висине човека одвојено оделење за спавање. Затим двориште, које је уједно и кујна, остава за ствари и намирнице, шупе. Разуме се, овде може да се примитивно станује. Киша ни-. када не пада. Али лим од кога су бараке саграђене иодједнако пропушта и дневну врућину као и ноћну хладноћу, која није мала. Радничко насеље и управа предузећа овде су смртни непријатељи. Како у том погледу ствари стоје види се најбоље по тешким гвозденим вратима, дуплим бравама и гвозденим полугама помоћу којих се за иеколико тренутака могу згра.да управе и чиновнички станови да претворе у јака утврђења. Исто тако и карабинијерска станица подаље која стоји у директној телефонској вези са зградом унраве. Шалитри има Чиле да заблагодари за своје богатство и благостање, али истовремено и заоштрење социјалних супротноети у земљи. Свакако, на целом свету постоје супротности између капитала и рада. Али зар је оде морало доћи до тих супротностп у тако заогатреној форми, огорчеиој форми? Чеото се чује у Чилеу о нападима на офичине, о прави^г јуриппша на зграде управа предузећа, о убијан.у надзорника, о пљачки у једну руку, а у другу о жестокпм мерама против радника у штрајку, о исељивању целокупног радништва које карабинијери једноставно отерају у пустињу. У пустињу у којој не расте ни влат траве, у којој нема ни капи воде, у којој сунце немилосрдно пали и жеже. Кажу ми, овде радник добро зарађује. Алн шта је тих 8, 10 па, чак и 12 песоса на дан према животу који радник овде мора да води? Сем тога и живот је овде невероватно скуп: два до три песоса дневно стаје издржавпње. II све што треба., храну, одело, кућне потребе, мора радник да купује у „пулперији", кантини предузећа. А управа предузећа сама одређује цене робп. Усто: свака офичина издаје свој соиствени новац. То су новчанице од гуме, за које предузеће полазке одговарајућу вредност у државним новчаиицама код Народне банке. Тај новац од каучука, је згодан и практичан, али очито је да има и другу сврху. Он важи само у крају где се издаје. — Ако радници изврше препад на касу, прича ми благајник једне офичине, предузе^е не губи много. Новчанице се просто огласе за неважеће. На многим „офичинама" посвећује се данас велика пажња разоноди радника. Уређују се шеталигата, приређују се концерти, граде биосконн. Али видео сам и офичина у којнма улазница за биоскоп стаје једа.н песо, тако да предузеће масно зарађује и на разоноди радника. — Кад држава толико зарађује на шалитри, причао ми је један нижи чиновник на једној офичини, „морала би да се постара бар да радници при. стојно живе. Бво, у овој малој просторији живи, спава и ручава десет људи... Значајно је исто тако да радник у Чилеу, додуше, има изборно право, али вршење тог права често пута је тако отежапо да радник не може да га врши чак и кад би хтео. Јер, до Антофогасте има осам часова путовања возом, а воз иде само једанпут дневно. Дакле, радник би изгубио дветри наднице поред осталих трошкова цутовања, кад би хтео да гласа. Ваздух над' шалитреиом пустињом трепери. Сунце пали кроз прозорска стакла на возу. Келнер вагон-ресторана доноси бпфтек с јајетом, коме је цена 3,60 песоса. Жена која га је поручила, испод своје бедне хаљипе нема уопште кошуље. Такве су супротности у Чилеу, земљи шалитре.