Коло

ТЖишта лакме ваљда нема него изазвати цадозналост прола** зника на улици. Доста да стану двојица и да измисле иа да гледају, рецимо негде изнад кровова, и да се око. њих скуии читава чета радозналаца . . . Отуда и није чудо што се око штафелаја и илатна сликара који сликају „из ирироде" увек скуиља свет. Прво деца, а онда одрасли . . . Ево и овде једног љубимца деце. Бидите само како су се удубили у веште потезе уметникове, којима он слика на платну неки мотив што га јв изабрао овде у мирној београдској улици . . . ОС/нијмци: А. Оимић 11, ирив. с®ој>ива 1)

последње време све су че** шће иојаве сељака из београдске окоЛине у београдској чаршији. Сељаци, а нарочито сељанке пазаре данас више можда него икад. То, међутим> нису оне што долазе да нуде разне намирнице за ,,тра,миу". То су оне ираве. мугатерије, што. иду од Цзлога- до излога и загледају робу, да би ушле тамо. где и.ронађу негато што 'је ио њиховом укусу. Ова - груиица. „снаша" пронашла је у Краља Петра улици у некој радњи робу која је интересује: разна дугмета, чипке,_ разне украсе и иазарила је. иа је сада ,,на тенане^ разгледа . . .

јСл идите ову малу и леиу куцу како ионосно стоји на ирозору свестан своје леиоте и _у~. миљатости! Он ту_ своју леиоту не крг1је< Наиротив. Пролазници Хилендарском улицом свакога дана виђају га где стоји на ирозору и весело маше реиом_ свакоме ко нађе да му иротегса коју леиу_ реч . . . Нарочито се иоказује иосле куиања, кад тек у свој својој леиоти заблиста својим као снег белцм коврџама на мајском сунцу. Тада чак уме и да се снађе иред објективом фотографског аиарата, и да коликогод буде било иотребно, ,,идзира"_ само да слика буде што усиелпја. * На пијаци_ „Зелени венац" иоред иродаваца разних намирница има и разних дру• гих удшчних трго&аг^а који иродају ^а својим гсокретиим тезгама и разну другу робу, разуме се, искључгсво намењену потребама домаћица. Поред одличних и у г^елом свегу. иризнатих" сретстава за леиљење иорцелана, затим за чишћење флека, како на оделу тако и на иосуђу, често се јављају и иродавци разних ,,текстилних" ситница. На наш.ој слици је један такав иродавагј, ,,иијачиог текстила". То не би било ништа необично да овај наш иродавац, да би „роба ишла боље" није навио на сво7'о/. тезги два грамофоиа, који се неирестано смењују својом свирком . . . Продавац је пронагиао да уз ,,музи/су Ј * боље иде и иа_зар, и да видите није се иреварио . . . Грамофони свирају а муштерије уз музику — пазаре . . .

јом раскошном лепотом, она мами шетача у мирисавп и сеновити вртић, ту у центру спарног и усијаног града. . . Бршљан што се исплео око стубова ове капије, даје јој изглед улаза у неки средњевековни ритерсКи замак. . . Уствари пут од ње води баш право пред споменик оца нашв ботанике, а она својим богатим природним изгледом, својим зеленим рухом, као да баш нарочито хоће то да покаже . ..

Зар није природа најбољи уметник? Зар не изгледа раскошно ова лепа капија на улазу у универзитетски парк („Јосифа Панчића") у тоилом иролећном јутру . , . Својим изгледом> сво-

дуванџиницу ту, корак два. и од тога се издржава цела глородица. И док је мама заиослена с муштеријама, њена вредна ћепчииа изишла те да нацеџка дрвца и да тиме својим вредним ручицама одмени мајку ... Ручак ће бити иодгрејан у малом киоску, на фуруници, и сви ће леио ручати, а онда ће та мала девојчица, када дуванџиница буде ирестала да ради, ионети судове ку-' ћи да их марљиво оиере џ ирџпреми за сутрашњи дан . . .

ОГ а тргу исиред жељезничке станице, иреко пута самог главног станичног улаза, иостоји једна незванична. „берза } \ То је уствари Једна амбулантна трговина где можете да замените какву стварчицу за неку која вам је потребнија и кориснија. Ту има свачега, Од најобични]их крпчића, старих цииела, ианталона, сукања, блуза, мидера, оковратника,, до . стоних ламии, умиваоника и т. д. Често се на т_ом тржишту (где се може да пазари и за трамиу .и за готово) нађу и разни антиквитети од вредности, а нарочито у разним мераклиским стварима као што су табакере, луле и муштикле. Трговаца увек ту има, а увек се нађе и мушт.ерија у изобиљу, као што наша слика ириказује.

ТОредност је веома лепа врли~ на. Има много нагаег света Ш унутрашњости који чим стигне у Београд, још иред железничком станицом иотражи чистаћа обуће, да га „дотера" и очисти му обућу и ишчетка одело. Ево и овај путник у сељачкој народној ношњи тек што зе стигао возом у ирестоницу, иотражио је чистача да га ироиисно ,,уљуди УЈ и да тако чи_ст оде на састанак са својим пословним иријатељем.

О азии су укуси а још разли* читије навике иојединих људи. То се најбоље огледа недељом или другим празнич• ним даиом кад је, разуме се, ,,г{рвено слово" у календару. Код београђана се то иарочито видно исгсољава. Свако на свој начин ироводи слободно гсразиично време. онако како мг/ то највише годи. Млађи, рецимо, ироводе у шетњи изван варошКе вреве. Једни У Кошутњаку, на Авали или Тоичидеру, други на тркама, трећи _ на иозоришним или биоскоиским претставама, а_ неки, иарочгсто старији, не наиуштаЈУ >>рејон" своје надлежности, тојест шетњу на домаку куће... Овај, на пример београдски гсензионер, обожава своју ,,белку" и њене козиг^е и сав је срећан што може с њима_ у друштву да ипошета. ироиисно иензионерски раскомоћен, у лаким иатикама, без каиута, с рукама „на леђима" и с неизбежним хозентрегерима"_ вековном „иоследњом груиом"

V поредо с „женама чистачима обуће" иојавиае су се На београдским улицама и жене — улични трговци. На сточићима које носе собом те жене нуде иролазницима своју робу: маст за чишћење обуће и иертле. И као што жене радије %исте обућу код „жене —- чистача" јер с више пажње то ради, тако мушкарци радије куиују ове свакодневне артикле од жена, — трговаца, јер доиста дају првокласну робу и не иретерују у цењкању. . в

сваког пензџонера, који се повлачи из — ,,јавног живота"..., *

III а ^ ачко занатлиско дилетантско иозориште „Јанко Беселиновић" 3 у сарадњи с наставнигуима гимназиј-е, приредило је, као кориснигџу оболелом академском сликару Стевану Ј. Чалићу ретросиективиу изложбу његових. сликарских радова. Изложба је била смештена у свечаној дворани шабачке гимназије у којој је било изложено свега 61 његов слџкарски рад. Сликар Стеван Чалић студирао је сликарство у Прагу као ђак чувеног Блаха Буковца, где је студије завршио са одликом. По повратку из Прага дошао је у Шабац где се осетио неразлучно везан за менталитет средине и друштва и сав се посветио своме уметничком раду. Његов уметнички рад значајан је и доиуњује се још и тиме што је као наст^авник гимиазије васпитавао читаве геиерације у сликарском уметничком духу и уиућивао ш у

основне линије сликарске уметности. За осам дана изложбу је разгледало око 2.500 иосетилаца. — ЈЈ. *

ЦЛЈ" ало је још у животу оних београђана који се сећају да је ирво београдско шеталиште, и једино уосталом, било: Милоша Беликог улица. То је било јога дваестак година иред крај ирошлог столећа. Тадашњи београђани шетали су иредвече иод сеновитим дрворедима лииа и кестена у Мџлошевој улици, и то од угла Краља Мгслана улице иа доле до испод Бојие академије, односно Немањине улице. Тек доцније тај први престонички „корзо" преселио се у Кнез Михајлову улицу и ту остао до рата . . . По овој слици види се да су стари београђани имали много више и укуса и смисла кад су бирали своје шеталиште од данашњих, који се не одвајају од блиставих излога и бљеска светлосних реклама ...

Откуд ово мало љуико створење да насред уличног " плочника цепка дрва за иотиа^ лу? Брло просто. Мама ду:-!си