Коло

135

Јутром док сеиовите алеје одиш^ својом мирисном свежииом, Калемегдан је прави дечји раЈ ... Ототиие и стотине дечице ту је још од првих топлијих сунчаних јутарњих зр»кова... Ту у игри и у забави поред своје мамице или кога од старијих... нроводе они све до подне... И тада, после љиховог одласка, после њиховог веселог цвркутања Калемегдан као да заћути^ као да заћути и цвркут веселих птичица ... Хладовито шеталиште предаје се тада у тој тишини старијима, да у његовим хладовитим сенкама сањаре ...

1) На топлом сунцу тако се лепо иајки. . .

4) Мамице будним оиом ирате њихову игру.

5) Зар није љуика и ведра ова груиица малих другар-а с Калемегдана што је весело иотрчала у сусрет фотографском објективу.

2) Њему је досадно, јер дедица_ сувише дуго и споро ј ,мерка" клуиу У хладовини . . .

3) У кофици је песак, у илеханом суду вода . . . Још мало па ће почети с мешењем „колачиКа".•• 6) Лрви ,,кораци" на бициклу . .. (Онгамцк: А. Скмић)