Коло

ПШ&-&Т1. МОШУЈ

^дауошао газда Лака у пролеће. / 1 а Лепо сврстао корпу са зеле# &' ним паприкама, од по банку комад, у поверењу, зато што су помало бајате, па онда корпу са салатом, двеклом и спанаћем, затарабио, шшнуо још једном катанац, лупи дланом о длан да стресе прашину еа руку и одеСунце се разнежило, па га просто мази. А газда Ј1ака опустио трбушчић, мало увукао врат, ћелу упро у сунде и загледао се у нечије еспадрнле. А еспадриле уснтниле па иду све у једиом правцу. II газда Лака за њима. После извесна времена газда Лака опази да у тим еспадрилама У ствари стоје две ножице- II то какве ножице! За трен ока му је било јасно да је момачки зкивот досадап, да је бећареи>е јалово и да му је огцшште нусто. 11 учини му се да је тим ножицама дужан пеописиву нежност. Али, некако није смогао толико храбрости да се тим ножицама приближи. Стезао јо палце и најзад се ипак реши да почне са офанзивом- Да би све срећније испало зарекао се у себи, ако му успе да се упозна са њима, да ће оне бајате паприке продавати по девет динара. Мало по мало и они се створе на Калемегдану. Газда Лака оиази да је ирилика која је стајала на тим ножииама била витка и да је имала безобразио снмпатичан, прћаст носић. 0чи су јој биле нлаве и меке као да су биле обложене плавом свилом. Увојци су јој били кестењави, а опа сва лелујава- Танка пролетња хаљина увијала се око н.е као размажено маче. Најзад се лепотица наслопи на ограду нрема Сави. Газда Лака затегпе ирслук, поглади брк и одмах ухвати нозицију до н>е. „Сал илп пикад* помисли он, а У себп снизи оне бајате папрнке на оеам динара. „Ух, што је топло" покушао јеОна га само погледа. „Просто човека мами она вода" ... Њеп поглед се задржа на његовом троушчићу и опа се осмехну. ..Она се смешка" проструји му кроз ио;;ак. И њему се учини да је лед крепуо. Тако и бн. Даље су ишли заједно. Причали, омејали се, а газда Лака се још и знојио и брисао зној, откопчавао и закопчавао прсник и био срећанПосле су сели у један кутак с јорговапом. Све је мирисало. Газда Лака је бно пијан од среће и задовољствм. А она се само смешила. Њему се чинило да и она плива у срећи- И онда, хтео је још нешто. Нешто сасеим крупно. Хтео је нечим да је обрадује. Нешто би требало да јој поклонн. Али шта? Да је имао цвеклу 11 ри руци сигурпо да би јој без размншљања поклонио, па, можда баш не целу корпу, али пола безуслоппо А овако? Но у истом тренутку њему сваиу. Диже се и оде до јоргована и набере један приличан букет. Ставно је још и мало зелеиила и помисли да га 110 свој прилици нма за једно шест банки. Она је сва сјала кад се он вратио и нредао јој букет- Била је заиста 11Р к ; атно пзненађена. ,.0х, што опојно мирише" констатопала је. „ипојно" одговори он као одјек. „И то је све за мепе"? рашири она још иише своје круине очи. „За вас* убриса он брк, и опет раскопча прсникСрећа је као ореол заокружила клупу и љих двоје. А јоргован је мирисао, мирисао... Можда се зато и однекуда створи чувар нарка са жандармом- Међутим

је газда Лака био толико запесен да те прозаичне појаве није _ни приметио. Сав је трептао. Лебдео је између љубави и среће. У један мах он осети нечију руку иа рамену. Помислпо је да се то мож-

Окомио се на Финанса, на га просто не пушта. За.боравио и па своју . зпотпцу која га се, уосталом, углавном већ била и одрекла и само је тихо сузила у једном ћошку, али фииансу пије дао ии да треипе-

да она припитомила и одомаћила- И поче блажено да се смешка. Али уместо кестењавих увојака појавп се врх свеже иамазаног и исчетканог брка. Газда Лака за час схвати да она није имала брке и би му непријатно. „А ви јоргован берете" питао је онај с шиљатнм брком. „Па, беремо" промуца газда Лака„Је л' овде?" „Овде". „Па је л' ово ваше?" показа на парк. „Па, није" унлашено одговори газда Лака. „А што онда кидаш цвеће" дрекну па њега чувар. „Па, она" •.. откуца зубима слово но слово газда Лака пока-зујући на њу. Њој се крв следила. Било јој је незгодио. Дпже се сва узрујапа и тресну му .јоргован у лице. „Ви!" •.. внше нпје зпала. „У кварт!" командова жандарм. Забуна је прошла. Поворка крену. Напред чувар, за њим она, па газда Лака са букетом од шест банки, па жаидарм. Тако и стигоше- Ппсар их • узе на саслушање. Чувар рече своје и оде. А газда Лака остаде објашњавајући се. Дошао човек мало себи, па сипа као из мптраљеза- Писар пише. Таман су завршили, кад онај исти чувар уведе једног приправпика финансијске контроле са букетом јоргована у руци и једпом внтком црнком испод руке. Газда Лаки као да сину сунце. Просто му је одмах било лакше. Није, значи, био он сам. Обузе га злурадост човека коме је криво што му се догодила незгода- Пакосно погледа финанса, „Је л' мирнше" упита га. Финанс га бесно погледа. „Шта те се тнче!" „Ма није, питам тек оиако, док ми допесу решење о-казни"... „Гледај ти своја посла!" Пиеар се морао умешати. И настаде тајац. Газда Лака је седео у једиом углу и само злурадо гледао фиианса- А овај опет, скоро да нобесни. „Непозпавање закопа не олакшава кривицу" издекламова писар по свршеном саслушању, ко зиа ао који иут у животу. Газда Лака просто ђаво не да нира.

У том уђе један жандарм и допесе решење старешине. Газда Лака је кажњен са 460 динара. Платио је, јер није имао куд, добио иризнаницу и

напросто хтео да пресвисне од мукв. И опет му запе финанс за око. „Кад будеш платио колико и ја можеш да мнришиш" •.. Али му писар не даде да понесе јоргован. То га јв још вЛше наљутило. „Још да су цвекле, па да разумем да ми их не дате, али јорговап и то још кад сам га поштеио платио". Писар пак, остаде непоколебиво при своме. И тако би можда га-зда Лака и јевтнно прошао, али му ђаво инје дао мнра- Запео му фипапс за око. „Пушиш ли, друже?" запита од свв муке Финанса, који тек што иије ирснуо. „Море узми" наваљује газда Лава. Финанс га ни не погледа. Газда Лака отвори табакеру и стрпа цигарету уста, Његова лепотипа јв већ била пошла- И оп се полако уиутн вратима. „Па, збогом"... и још застаде да запали цигарету- Но чим је у његог.ој руци заблистао упаљач, финапсу тсао да је неко стао на жуљ. „Упаљач да видим"!.... Газда Лака одједиом виде пред собом све могуће ншгове иа светуИ та.ко је газда Лака још једном саслушаван. Још једном платио казну, упаљач су му одузели и поврх свега био је кајкњен са три дана затвора због увреде службеннка у вршењу дужиости. Кад се вратио кући све су му паприке бпле бајате. Прво што је учинио, кад се пашао у својој соби, било је то да је сво.јв рођсне еспадриле бацио кроз прозор.

1АИШКШ Могу ли и када туберкулозни болесници стулити у брак? Питање да ли и када туберкулозни болесиик може да ступи у брак са здравом особом, треба просудити У сваком поједипом случају. Углавном се сматра да мушкарап који не болује од туберкулозе полннх жљезда, који нема клица у испљувку и који нема, при свакидашњем раду повишену температуру а последње две годпне није пагло и много изгубно у телесној тежини, може да се жени. Дозволу за удају туберкулозној девојци или жепи теже је дати, јер св при томе мора узети у обзир н могућпост трудноће, порођаја и дојења. За време трудпоће оргаиизам жене губн извесие соли које су искоришћеие у развићу плода. Осим тога промепа у функцији жлезда са уиутрашњим лучењем као и друге промене које плод изазива у матерњем организму, проузрокују слабију отпорност организма будуће мајке према, туберкулози. Због свега тога лекар мора бити миого обазривији. па и строжија у процењивању може ли и када туберкулозна девојка или жепа да стуии у брак. У таквом случају неопходан је тачан и детаљан општи преглед болесиице; поред тога мора се узети рентгенски снимак плућа, одредитн крвнА слика вађењем капи крпи из прста и седиментација нрвеннх крвних зрнаца вађењем крви из венв и напослетку мора се пратнти болесннцина температура и телесна тежина. Поред свега онгате стање болеснице биће од великог значаја за коначну одлуку о ступању у брак. Од оиштих прилика у браку зависиће хоће ли се болест код оболелог супружпика поправитн и погоршати. Не само општи хигијенски условн (доСра исхрана, довољан одмор, здрав

стан, полна умереност нтд.), него и душевни утицаји могу много допринетп погоршавању болестп. Статистички нодатцн показују да је много већи процепат ногоршања болести У несрећиим него ли у срећннм браковима. Ако жепа која болује од туберкулозе иостане трудна, треба јој што пре одредити што већи одмор и пружити што бољу исхрапу. Осим тога она мопа за све време трудноће да св ревносно нодвргава контролним прегледима у антнтуберкулозном диспанзеру. амбуланти, болпицп или клиници. Доказано је да жене са. стабилизоваппм туберкулозним процесом добро подносе трудноћу. Међутим дру« ге, које болују од других облнка туберкулозе, постају болеспије, п.пхово се стање погоршава. У изузетио тешким случајевнма погоршања болести, лекар може да предложи вештачко прекидање трудноће и то пајдаљв у трећем месецу. Сам порођај не претставља нарочиту опасност за организам туберкулозне жене. Међутнм дојење слаби најчин организам. Туберкулозна мајкЛ не треба да дојн своје дете и због тога што присна мајчина близина, као што је за време дојења, омогућује преношење туберкулозиих клица на дете. Стога свако дете рођено од туберкулозног родитеља, већ због могућности заразе у средини у којој живи, треба да прими, првих даиа по рођењу, тзв. Калмет-Гереиову заштитиу вакнину. Осим тога. кадгод је могућно дете трвба одвојити од родитеља, ако један од њих, нарочито мајка, болује од отеорене туберкулозе (тј. ако њен испљувак садржи туберкулозне клице) Ако је један порођај и дојење прошло без штених последица но мајчино здравл>е, то не мора да значи да ће и други. С тога треба саветовати женама које су {»оловале или болују од туберкулозе да не рађају више деце или бар да ти порођаји^буду размакиути. Када се вепчају мушкарац и жена, обоје болесни од туберкулозе — као што се т« често догађа но санаторијима и опоравилиштима — онда треба да важи као правило да је боље да такав брак остале без депе. Др С.