Коло
15
ЛАВ Једаипут је лав хтео да убнје паука, али паук га је молио да му поклони живот и рекао му да ће му се једног дана одужити. — Не знам шта би ти то могао за мене да урадиш, рекао је лав, али паука ипак иије убио. За неко време ловци су направили хајку на лава који се био сакрио у једпу пећину. Паук је исплео мрежу превд целих врата. — Овде, се сигурно сакрио лав, ре#е један ловац. — Никако, одговорио је други, јер
н пацк паучина није уопште оштећена. Да Зб лав ушао у пећину он би скипуо пау« чину. — И тако су отишли даље. Лаву; се, ето, паук ипак одужио.
Хајде сви у поље Веселије, брже Хајд, дедо, у поље: Тамо *1емо играт' Сви до миле воље ... Веселије, брже . .. Док сте тако млади: Пријатно ће бити Иа гаарној ливади! Тамо мирис — цвеће Зелен ћилим кити Цвеће ћете брати, Венце леие вити ... Чист ваздух у иољу То је извор здравља: Сваки дах вас свежи, Храбри. опоравља ... А сунчани зрачак, Што са неба сија, И младим. и старим, Од вајкада нрија ... Веселије, сдожно. Радо, брже-боље, Дедо — малишани. Хајде сви у поље! М. ШИВИЦА
За љ1§мтеље лашг цртања
3А ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ
еда је имао једног упука. који је увек понешто желео. Деди су већ те унукове жел,е дозлогрдиле и зато му је испричао ову причу: — Били једном један сељак и жена, који су, исто тако, увек понешто желели. Добра вила је ово чула, па им је рекла да могу да изаберу три жеље које ће им испунити. Али само три. вигае не. Сељак и сељанка много су се обрадовали. Кад су увече испекли проју. из које се дизала пара. рече жена: „Кад бисмо имали уз ову проју неку добру кобасиду, како би нам нријала". И већ се на тањируч створила дивна кобасица која их је мамила мирисом. Сел>ак се љутио, пзто му је жена нрв^ зкељу узалудно искористила и што није
пожелела нешто важније, па јој је у љутини рекао: „Да Вог да ти кобасида на носу ирирасла!" И тек гато је то изговорио, већ се кобасица клаТила на снаши-
ном посу као велики брк. Мучили се оии и мучили да је скину, али кобаеица је уиорно стајала на носу. Иигата им није друго остало него да замоле добру вилу да им испуни и трећу жел»у, па да скине кобасиду с поса. И тако од дарова добре виле нису имали нигата и увидели су да чак и најбоља прилика за срећу не вреди много. ако нема човек разума.
Доч$е слине
Ааб-иршии-
Шсст дана милтиани врсдпо учс, а У недсљу мсђн првима сУ V игри, на пољапи, где спретпо шутирајц „крпачу". Добри ђаци можда ће времепом постати и одличпи футбалери. (Овимак: а . Симић)
Сова и шеве
Од нише — ревш
Драгом татгаци у туЈјини
РЕШЕЊЕ РЕБУСА Д о бра(ч). је, књига, Аа Ј бол,. и, ДРУ (м), Г = Добра је књига најбољи друг.
Ивану Крстојевићу, капетану ОПа§ VI С — Обпаћгиск N0. 1399
Без тебе татице тешки су дани, т.ешке ноћи, Али ое надамо да ћеш нам уекоро доћи. Чекамо Те етално, молимо се Богу За Твоје здравље и евих заробљеника. Гледамо слику твог милог нам лика.
Ево трећи Уекрс прође, А Ти си још увек у туђини. Без Тебе овамо, свима нам је тешко. Твоја мезимица, миели и жели: Срећно вам било. евима тамо, Дођите нам, чекамо вае само.
Рекле еови шеве, и бесне и љуте: — Зашто ноћу вичеш, кад све птице ћуте? Од твоје нам етрашне вике бучи глава. Ноћ је само зато да ее мирно епава. — Тако! — викну сова, а очима сева. А ја када спавам цела шума пева. М. Баскип
Свзио дете види да се сена сткки Задатак јој иије добар, То се одмах види, И зато се мапа сека Од госпође стиди.
А и ми је не вопимо, Када тако ради, Јер учити треба добро Бар докпе смо мпади ... Препевао Ал. II. Милићевић :
Мај, 1943 год. у Ваљеву. , Написала: Надежда Крстојевић, уч. III раз. Основне школе
Имате реч кигаа. Мењајући стално по једпо слово можСте ли доћи до речи река. Ако се мало помучите — паћи ћете решење. "елид "влид 'чггаиз,!)
Узмите до 6 ј)о зашиљту оловку и попуиите пажљиво све делове кози СУ означени тачкицом. Резултат ће вас пријатпо изпепадити.