Коло

ЗЛАТАИ

БРИЈШЈАНТЕ и ДИЈАМАНТЕ у Вашем шиересу прво попудите фирмп „ШАЈКА", која ће Вам бесплатно проценити и но споразуму одмах откуиити

»Ш А ЈК А« КНЕЗА ПАВЛА БР. 50

38628, 2-3

Златаи накнт

тепихе и све златпе и сребрне предмете купује и иајвише илаћа

»Град — Равно«

Масарикова 4, Тел. 28-035. (Папата официрска задруга). 38627.

ЖЕНСКЕ МДРДЛЕ

НАЈБРЖЕ И ИАЈГОЛИДШТЈЕ ПОПРАВЉА ПОПОВ — КРАЉА МИЛАНА 17.

38024, 2-2

Продавцима - златног накита ве продајте ни једног парчета Вашег златног накита, драгог камеп.а и златиих зуба док потпуно не би били упућенн у њихову стварну дапашшу вредност, Зато ако већ продајете попудите свима купцнма а на послетку у Вашем је иитересу да понудите и познатој фирми „БРИЛИЈАНТ" која ће Вам илатити одмах по највишој дневној цени или ће Вам бесплатио и стручно проценити. »БР1ЛМ Ј АНТ« Београд, Папипупска упица 6, Дорћоп, Дорћопска пијаца, тепефон 28-706. 38633, 1-1

ху и да мисли да болује од акуттгог занаљења цревуљка. Отац га прегледа и каже му да није ништа, да иде да спава. Изјутра, пре пего што је пошао на седницу конгреса, замолио је своја два славна' друга да прегледају младића. Пошто с-у га савеспо прегледали, изјавили су своме колеги да је то обичан поремећај у стомаку и да се ништа не бриие. У току ноћи, младиК опет дође к оцу и рекие му: „Тата, опрости што морам да ти казкем и да противречнм твојнм славннм колегама и теби, али — ја ииак болујем од акутиог запаљења „слепог црева"!". Те ноћи дечко је оиерисан; цревуљак је био загнојен и прснут. Са великим трудом дечко је спасен. Ето, такву ствар може да учини један мали, закржљали орган!... И то се може догодити и најбољим и најчувенијим лекарима. Према томе када је цревуљак у питању никада човек не може бпти довољно опрезан. ДР. С. _

Пародпо позориште у Иишу остварило је педавпо зош једиџ значајну идеју. У спровођењу српске пационалпе пропаганде Народно позориште је створило велику Фолклорну групу састављену од учепица и ученика пишких гимназија. Претставе Фолклорпе групе у Нишком народном позоришту доживеле су огроман ■ успех код грађанства и средњошколаца. 0 Ђурђеву дне ФолкЛорна група приредила је фестивал пародних игара под ведрим небо.ч прсд 5000 гледалаца. Тиме је пропагандни карактср рада о(<е симпатичие омладииске групе узео најбоље форме. Ћа своме пропагандистичком путу по земљи Фолклорна група Нигиког иародног позоришта гостоваће У Београду V дане 30, 31 маја и 1 и 2 јупа у дворани Коларчсвог народног универзитета (пре и по подне} за ученике београдских гимназија и 30 маја по подне на Коларчевом универзитету за грађанство. (Сшшав: Приватна својпва)'

( хг&шитИШШШ Зашто је цревуљак (»слетто црево«) највећи непријатељ болесника и лекара? /V ревуљак (погрешно и нетачно наш зват „слепо црево") кратак је из9 дапак — отприлике као прст на руци — дебелог црева и налази се одприлике па месту на коме тапко преЛааи у дебело црево. Сигурно је да је цревуљак нмао некада своју важпу функцију, вероватно у време када су се пренсториски људи хранили гру'бом, некуваном и недовољно припремЉеном храном. Тада им је цревуљак служио као резервоар за ту тешко сварљнву храпу. Оспм тога наши дађеки претци у то време нису се хранили редовио, као ми данас, него су према могућностима и срећи лова јели може бити једанпут у току неколико дана; због тога су морали онда да прикупе резерву, која је испуњавала Не само црева, из којих је опа убрзо одлазила, него и велики торбасти резервоар, цревуљак, тзв. „слепо црево". [Током цивилизације људи су се почели боље, целисходније и редовније исхрањивати и због тога је цревуљак изгубио свој значај; он је закржљао. И згако данас људи носе тај закржљали, сада сигурно не само непотребни, не-

го у случајевима обољења и по живот опасап оргап. Када се извесни цеоварепи делови хране (кошчпце, делови костију, и др.) завуку у цревуљак, могу, услед механичког дражења да изазову његово запаљвње. Исто то може да проузрокује и застој хране, тј. измета у деловима црева у близини цревуљка. Па и сама величнна, облик и положај цревуљка може да буде нодесан, за запаљење. Напослетку разне клице п њиховн отрови могу да. изазову запаљење ткива овог органа. Како крајницн и цревуљак имају прпближно исти састав ткива то није чудно да врло често са оболењем крајншц, иду и промене у овом малом, закржљалом органу. * Запаљење цревуљка (слепог црева") нма своје јасне и сигурне- знаке по' којима га сваки лекар може утврдити. Алн испол>авање таквнх јасних и сигурних знакова је — супротно осталпм оболењпма — реткост, а много чешће ти знаци. остају прнкрнвени и неснгурни до краја, тј. нажалост који пут дотле док већ није доцкан Да се болеснпку укаже корисна помоћ. Осим тога акутно запаљење цревуљка развија се тако нагло и брзо да који пут лекар прегледа болесинка и пе утврди запаљење, а већ после два до три часа је оно развијено, и то у највећем степепу. Тако брзо развпјање оболења карактеристпчио је парочито код деце. По правилу — које је најчешће изузетак! — акутно оболење цревуљка почиње болом у трбуху, повраћањем, високом темИературом и убрзаним пулсом. Али оно може почети и нејасним и неодређеним боловнма у трбуху, без

температуре и са нормалпнм пулсом, као и без повраћања. Тада обпчно болесннк — па и лекар, јер прави зна- ; ци запаљења нису испољепи! — мисли да је „покварен стомак" и болесник добше Да меће топло на трбух и евентуално сретство за чишћење, оба сретства су врло опасна код запаљења цревуљка, јер могу да изазову његово прскање (перфорацпју) и као последицу запаљење трбушне марамице које у највећем броју случајева односн болесника. У тохме лежи велнка опасност; утврдити акутпо запаљење цревуљка пре него што он ирсне, пре него што може битп доцкан. Из тога излази ово правило: при сваком акутном (изненадном п наглом) оболењу у трбуху треба бити врло опрезан. Болеспик не треба да чипи пншта без лекареве сагласности, а лекар мора, па макар и неЈСОЛИко пута у току. дана да прегледа болесника не бн ли утврдио оболење цревуљка, јер оно се развпја брзо и када се развије, у току од неколико часова може да загпоји п да прсие. А оида је болесников жнвот у питању. * Колико је оболење цревуљка подмукла и за болесника и за лекара тешка болест, нека послужи овај случај који се догодио једном од најбољих хирурга у Европи: у својој кући, у једној велпкој варонга у ииостранству имао је, поводом једног конгреса, у гостима још двојицу, такође од на.јнстакнутијих хирурга тога времена (ово се догађало пре десетак година!). У току ноћи, петнаестогодшнњи син већ тада славног професора дође код оца и каже му да има болове у трбу-

Иоаернввова не1о /^Један од највећих преокрета у ду/ ховној нсторпји човечанства везан је за пме славног немачког астронома Копернпка (Копернпк-уса). Творац хелпоцентричног система света Коиериик је дуго оклевао да ди да објави своје епохално откриће, оно што се нама чини данас сасвим разумљиепм , алн што је у опо доба, иа измаку Ренесапсе и почетку Новог века, пзгледало внше него смелост. Дотле је у важности бпо Птоломеусов сиотем који је нашу земљу сматрао центром света. Оборити тај систем, тврдити и доказати да земља није непомична, да је с-амо једна мала планета, и да ее она заједно с осталим окреће око сунца. Ето то је, у неколико речи речено, огромно дело Николе Коперннка. Он се родпо 1473 године у Торпу, студнрао у Кракову и Италнји и више од трпдесет година провео у Фрауенбургу посвећујући се сав посматрању неба, кретању небеских телеса и пзрадн гешшлпог дела, објављеног на латинском под. иа-. словом „Де револуционибус орбиум целестиум". Књига је штампана у Нпрнбергу исте године када је Коперник умро. Пред саму смрт могао је да види први штампани примерак књиге која је створила потпуно нови поглед- на свет. Конерннк је свакако један од .највећнх умова човечанства. Његово је откриће исто толнко епохалио као п Колумбово открпће Америке пли Гутенбергов проналазак штампарије илн миогобројин Леонардови. изуми, учињени отнрилике у исто време. Коперник је у дотадањој астроиомској науцп нзвршио револуцију на тај начин што је ствари поставио на своја места. Творац је даклб новог, једнно могућег васионског реда, супчаног система, коме припада наша земља. На- дан 24 маја ове године цео је културни свет с нравом и поносно прославио четиристоту годишњнцу смрти не само највећег немачког астронома већ једног од највећих научннка света. Кеплер, Галилеј, Њутн нису уствари ништа друго ни учпнили већ само логично даље развнли и разрадили Коперншздву идеју.

Фолклорна група Нишког народног ттозоришта гостује у Београду у Народном позоришту