Коло

'Ш

кроз који Дан биће уиућене нове пошиљке пакета нашим драгим у заробљеништву иа је иотребно унаиред спремити ку&иј<е за те пакете.. Пред једном иознатом б^еоградском књижаром која израђује кутије од картона чекају носачи са својим јнолицима да робу разнесу разним књижарама и . трговинама, где &аробљеничке иородице чекају веК на њих. Чекају их жељно да &и их брижљиво ирииремили, наиунили и послали на далеки пут.

ТШи[аце добро пазаре. Боћа и " иоврћа има доста и до по\ №не све је продато^ Око подне (џиљари су већ исиразнили све своје корие и могу да се враћа-

§у да би их сутра оиет вратили пуне сваковрсног зеља и воћа. И тако то иде из дана у дан> §ер сезона је, Богу хвала^бефићетна. Када ступите на тле поносне Шумадије или када се иробијате кроз њене дивне иределе цли само када ту реч њено свето име изговорите, сетићете Се светле историје јед, ног народа — храброг и достођанственог; сетићете се минулих дана историских епоха, у којима је Шумадија играла ^иресудну улогу. А иитоми на! род те Шумадије вековима се одржао^ јер кроз најтеже исто%>иске иериоде водила га је бе-

скрајна нада и чврста вера У Бога и Његову свемоћ. И данас после толико ирохујалих еекова наилази се на остатке из мучних времена, наилази се на оно гато је својом скромном фигуром ироз деценије иодизало и снажило. Пролазећи жиеоиисним крајевима наше исто* рр,ске Шумадије, првог сутона једне иролећне вечери светлео ј_е пред нашим очиџа обасјан иослецњим сунчевим зрацпма један чрст, којм, је говори о вековнојслави наше нације, који нас иотсећа на све наше гтешке историске тренутке, који говоре — тихо и нечујно о побожности шумадис/сог сељака, о Е&гЏ — прометејском имисрат*:ву Који се_ гииром питоме ШуЛадије 1 бесиоговорно слуша.., ГОнима.к: НБиа. свој.)

ЈП 1 вако време има својв наро** чито обележје. Наши св дани одликују тиме што смо постали скромнији и што смо у великој мери заволели позориште, уметност и књигу. Никада код нас нијв иостојало

Улице су верно огледало и „жиле куцавице" великих градова. Кажу да су људи великог града онакви какве су им улице, живе, разноврсне или тихе ч једноличне. Ако се усвоји овакво тумачење иознатцх психолога онда бисмо могли рећи да смо ми Срби, а специјално, ми становници Београда, људи који живе само у садашњости и за садашњост и да нас се иретсказивачи будућности или будуће среће много не занимају. Ј Ј р, док ио беогридским улицама и иијацама можете да видите сваку врсту уличних продаваца дотле такозваних ,,иланетара" или „звездочатеца 33 има св>га два и словом два. Један од њих у старији чича, стоји ревносно пред својом шароликом кутијом у којој чуса исто тако разнобојне цедуљглце на којима је исиисана „сигурна" ваша будућност. Али. људи долазе и одлазе, пролазе, и као што наша слика иоказује маио се ко зауставља Ту нема редова. Да ли то значи да људи не желе да купе ,,Срећу*' џ претпостављајући јој Класну лутрију, или да наш свет живи само за данашњицу или да смо се ослободили свих могућих празноверица.

|Т ролеће је у пуном јеку. Лежж то се већ приближује. Калемегдан је оживео. Леио време мами нас у ирироду и наш наЈвећи и најлеиши иарк ирепун је света ж.ељног чистог ваздуха и мало одмора. _Али, иреко зиме многе су клупе биле или оштећене или чак и поломљене иа их треба што пре и што боље оиравити. Оиштински радници иристуиили су, као што се види, иоиравци оштећених клуиа. За који дан Београђани гшаће довољно клупа на расиоложењу, иа ће моћи да св науж,ивају зеленила што толико ирија очима и чистог, свежег ваздуха толико потребног илућима.

"\7Штросмајеровој улици, недалеко од „Мостара" веК више од Две године стоји ова велика машџнерија за топљењв асфалта. Стоји. ту. као потиуно заборављена, зарђала, кигаом и ветровима. немилосрдно шибана. Стоји и мало се који иролазник зауставља да би је иосматрао или да, би се иитао чему је она намењена и шта ће ^У, У једној. од доста прометних улица. Некада је свакако довучеНа да би се поправљао асфалт. па ,&е ту и оСтала. данас се чини као неки неупотребљиви гломазни инвентар који нико не дира и ником не тиеба. " ч

толико интересовање за књигу као данас. Књиге се много куиују, читају г1 радо ирелиставају. Пред излозима београдских књижара — а нама_ се чини да их има више но пре уата — редовно се заустављају пролазници, занимајући се за најновија издавања или за старе књиге. И људи су иочели већ стручно, ,зналачки и критички да иосматрају излоге јер се укус све више формира. Од овог великог интересовања за књигу и наша књижевност може да очекује нов иолет и ироцват.

ж*убота поподне. Млада жена ^ била је код фризера. Електрична ондулација одличнО јв усиела. После тога куд би ако не код фотографа да се слика

кад је фризура већ тако добро усиела. Наместила се, онако како је то фотограф објаснио, заузела најуспелију или рецимо њој одговарајућу позу и наместила се. Унаиред се радује слици и једва чека да види себе иа да слику иреда њему или можда, ало није овде, да свом драгом уиути своју најновију слику у заробљеништво. Наши су људи познати као љубитељи домаћих животиња. Оне су нераздвојне од чо^ека. Ретко је и данас наћи иородице, нарочито на иериферији где не би било ионеког пса или мачке. И наше се домаће животиње добро сналазе навикнуте на човека и живе сразмерно добро. Живе и множв се % као ова маца која се недавно омацила и сасвим љубазно иристала да се фотогра-

фише заједно са својом ириновом, леиим мачићима. Срећна породица задовољно се сунча.

|7 во једног од типичних данашњих београдских парадокса. Није баш тако давно како су се становници центра чудили онима који по периферији хране стоку и гаје свиње, краве, козе или кокоши. А данас? Данас ова свиња може несметано — шта више „цзлази јој се и у сусрет" — да риља по травњаку у једној улици недалеко од самог Калемегдана. (Онимци: А. Оимић)

Сутра у 17.30 часова У дворани Коларчевог универзитета Музичка академија ириређује балетски концерт на коме ће ученици балетског одељења Средње музичкв школе, школовани на принцииима класичног балета, извести: балетску поему на музику Шоиена (Ноктурно Ха-дур, Прелид, Мазурка, Ноктурно Ес-дур, Етида, Велики валс) и на крају стилизоване народне игре. На концерту учествује иреко 40 ученица, међу којима се налази и знатан број иравих балетских талената, као солисти, у мањим и већим ансамблима. Нарочити, интерес иретставља велики ансамбл који ће чешће бити застуиљен, особито у „Шоиенијади". Кореографију је дао и увежбао цео ирограм Миле Јовановић, наставник балета. За клавиром Милица Стојановић и Бера Богдановић, кореиетитори. Улазнице на благајни Коларчеве задужбгше (десна страна седишта) и у секретариЈату Музичке академијв (лева страна дворане ).