Коло

ПРОБЛЕМ БР. 75 К. А. Кубел

а Јз с с! е 1 & ћ

Бели вуче и даје црноме мат у два потеза. Решење проблема број 74 (К. Тракслера): 1) Бс5-с8! ШПАНСКА ПАРТИЈА (Играио у десетом колу ускршњег туриира у Прагу 1943). Бели: Семиш. — Црни: др А. Аљехик. 1) е2-е4, е7-е5; 2) 8^1-^3, бђ8-сб; 3) 1,П-ђ5, а7-а6; 4) Еђ5-а4, б§8-^6; 5) О-О, с!7-с16; 6) ТИ-е1, ђ7-ђ5; 7) 1^4-1)3, бс6-а5; 8) с !2-с!4, ба5:ђЗ; 9) а2:ђЗ, б^6-с!7!; 10) с!4:е5, 5с17:е5; 11) б?3:е5, с16:е5; 12) Бб1-с18 + , Ке8:с18; 13) Бс1-еЗ, Бс8-1з7; 14) б!з1-с12, 1^8-с16; 15) 12-13, Кс18-е7; 16) 1,еЗ-12, Ке7-е6; 17) бс12-П, §7-§6; 18) с2-сЗ, а6-а5; 19) Та1-а2, Та8-а6; 20) б11-еЗ, *7-*5; 21) е4:*5 + , §6:*5; 22) беЗ-с2, Кеб-И; 23) ђЗ-М, а5-а4; 24) 1^2-с5, Тћб-^З; 25) К§1-*2, Таб-сб; 26) 1,с5:(16, Тс6 :аб; 27) Те1-е2, Из7-с15; 28) Та2-а1, М5-с4. Бели предаје. Губитак квалитета кли фнгуре не да се избећи. Аљехин је ванредно искористио слаби шести иотез белих, који му је омогућио да добије ловда за коња и да остане са ловачким паром. Семиш је после тога- узалуд тражио добра пол>а за развнтак својих фигура. ШАХОВСКИ ДВОЈНИК Некада чувени немачки шаховскст вештак Шлехтер на необичан начин је -сазиао да има двојиика у шаху. Једне вечери седео је у некој берлинској кавани и прелнставао новине, када у једном малом покрајинском листићу нађе своје име. Садржина чланка га је још више зачудила. Ту је оиширио иисаио како је он гостовао на турииру у неком градићу, како је на тој утакмици слабо прошао и са доста среће заузео тек шесто место! Напис се завритавао закључком да је штета што ј.- 1 Шлехтеру исилаћен толико велики хоиорар за гостовање и да мајстори из великих вароши у ствари нису толико јаки колико се мисли, а да за своју славу највише пмају да захвале" великој реклами. Још идућег дана наљућени Шлехтер је отнутовао у тај градић да би нашао свог двојиика, који га је тако „успешно" заступао. Међутим овај је, с богатим хоиораром у цепу, већ био ухватио маглу, не сачекавши да му се мајстор „захвали"! И више се никада ништа ннје чуло о њему. А Шлехтер је у истом градићу одржао симултану утакмицу и иотукао све своје тобожње »побелнике* са турнира. Заиимљиво је да је и један београдски мајстор имао свог двојника који је у више махова под његовим именом играо, само не јавно. И овоме двојнику такође није могло да се утврди име, али се ио резултатима видело да је еасвим просечан аматер.

пи датт, други, сваки други датт, трећи сваки трећи дан и т. д. Седми је ручао еваки седми даи. Иошто је то приметио, гоетионичар им је рекао да ће их частити сваки пут кад се буду сва седморица састајали за ручком. Да ли је гостионичар морао често да части наше иријатеље (разуме се с иретпОставком, да ниеу изменили своје обичаје чим су дознали за гостионичарево обећање). Одговор у идућем броју.

КОЛИКО ЈЕ САТИ? — Колико је сати? пита Пера. — Пре три четврти сата, одговара Јова, било је тачно 4 сата и двапута толико минута колико фали сада да буде шеСт сати. Колико је сати? Одговор овом доста замршеном задатку дајемо у^идућем броју.

СЕЉАК И КРАДЛ>НВАЦ Један крадљивац нриметио је еељака и Сакрио се иза камаре сена. Али га је сел>ак ипак спазио и појурио да га ухвати. Они трче око камаре. Кренули су с две диаметрално еупротне тачке. Крадљивцу је потребно 40 секунди да онтрчп камару, док је се љаку^ .нотребно свега 30. Колико ће пута сел.ак оптрчати камару до к с у с р етн е к* ра д љ и в ц-а ? Одговор у идућем броју.

ОТКУЦАВАЊЕ САТА Ђорђе и љегова сестра пролазе тргом у тренутку када на прквеном торњ.у откуцава шест сати. Ђорђе је извадио свој сат и рекао: — Сату је требало тридееет секунди да откуца ових шест удараца. — А колико би му било нотребно времеиа да откуца дваиаест удараца у гходие? упита сестра. — Шездесет секунди, то је бар јаоно, одговори' Ђорђе. Да" ли је он био у ирав.у? У идуће^! броју рећи ћемо вам игга мислимо о томе.

КАКВИ СУ МУ ТЕГОВИ Један трговац имао је једиу вагу за коју је имао свега четири тега. С ова четири тега тврдио је да може да измери ' сваку количину целих килограма и то од 1 до 40 кила. Од по колико еу били ти тегови? Одговор у идућем броју. Мжтлл _ п РТ11Т11 Р Ч|#«вм : • чЛ ш ЧИЈИ СУ ово стихови? Прошле су љубичице! И моја кратка и несталиа срећа Са дахом љиним у неноврат мииу; Анрил у цвету и у сјају сину, И све, о друже, што ме на те сећа Сад само тугу у мом срцу буди; А уздах тешки раздире ми груди Оиростите нашем сараднику пгго је, за« несен стиховима, заборавио чији су стихови. Сетите се ви. А затим погледајте доле Да видите да ли сте се тачно сетили. (Ово су стихови Данице Марковић) КОЈА ЈЕ ОВО ПТИЦА? Ова птица, чији вам цртеж дајемо, живи по целој Еврони, поглавито у шумским пределима. Доста успешно подражава гласове других птица нарочито певачица које се обично одазивају, те тако проналази њихова гнезда.

&МШШТ ПИТАЊА Г — Колико има у свему пирамида у Егинту ? 2 — Сем школа слави ли још когод св. Саву ? 3 — Када ваздух ггрелази у течно стање? 4 — Да ли је камила домаћа или дивл>а ' животиња? б — По чему је Бразилија дооила своје име? 6 — Да ли је Наполеон могао да се фотографише? 7 — Колико је то „за трен ока"? 8 — Колико би нормално дете, имало килограма на крају своје друге и треће године када би наетавило да расте онако како расте ирвих дана? 9 — Колико има ичела у једној кошници? 10 — Колика је најмања еветлост коју једно око може да распозна ? 11 — Колико отспава један нормалан човек који доживи 00 година? 12 — Колико пчела матица носи проеечно јаја дневио? 23 — Шта је апоплексија?. 14 — Ко је првн почео писати чиетим српским језнком ? 15— Шта је грамофои, а шта фонограф? 1С. — Шта с.у каииларни судови? 17* — Одакле хрилтћаиима то име? 18 — Ко .је измислио грамофонске плоче? 19 — Да ли је корал биљка или лшвотиља? 20 — Због чега се све лове крокодили?

ниду да би однос постао 8 ирема 1. Мвђутим, та јединица је 15 см. Према томе к^утапи еу имали првобитно 60 и 30 см. дужине. , Одговор иа „ЧАРОБНИ КВАДРАТ«

р 1 ■

Ш 4

•

ш.

Хоризонтално: 3) Белгиска новчана јединица. 4) Део гглуга. 7) Усклик. 8) Јапанска играчица. 9) Ре.ка у Индији. 10) Врх каквог брега. 11) Мио. 12) Способан. 13) Џами|а и богословија у Каиру. 14) Иечовек. .15) Боја лица. 10) Врста несме. 17) Римски диктатор из 4 Века. 18) Река у Орбији. 20) Предео без вегетацлје. 21) Густо ретвето. 22) Друг. 23) Сејање. 24) Лична заменица. 25) Женско име. 20) Зашиљено дрво. Вертикално: 1) Град у Француекој. 2) Јуначка иесма. 3) Врста биљке. 4) Лице из грчке митологије. 5) Иаоштрен. 0) Добија се путем дестилације четинара и каменог угмна. 8) Скуп Зрна која висе. 9) Стража. 10) Презиме француског композитора. 12) Врста чамца. 13) Врета минерала. 14) Збор изабраних чланова. 15) Правилник за живот моиаха. 10) Отхрани. 17) Змија. 18) Землзиште. 19) Свињац. 21) МасНи делови тела. 22) Показна заменица. 23) Предлог. 24) Исто птто и хоризонтално.

ГОСТИ011IIЧ АР И СЕДАМ ИРИЈАТЕЉА Седам иријатеља поеећивали су исту гостионицу, али врви је ру г 1ао У њој сва-

Гнезди се виеоко на дрвећу. Храни се различитим сочним плодовима и жиром, који оетавља за зиму, а затим и инсектима, па и мањим кичмењацима. Може да се припитоми. Да ли знате како се зове ова птица која ииаче припада фамилији гавранова? ^ЈЈ^оо)

1 |

б |

14-

12!

2 7

10,

Ево вам решења. Зар нисмо били у праву кад смо вам рекли да треба само мало размислити.

ИЗ 74-0Г БРОЈА Одговор на „САСШ1М КРАТКО НИТАН.Е" Оно што нестане чим му се спомене име је — ћутање. Одговор иа „ПУТОВАЊЕ АУТОМОБИЛОМ« 54 и 45 километара. Одговор н а „ДВА РАЗЛОМКА" Има иеколико ретиења од којих вам дајемо три: 35 148 1 4805 48 135 - + = 1; — + = 1;- + = 1 70 290 2 9730 90 270 Одговор на „КАНАРИНКЕ" Кад је момак вратио у кавез онолико канаринка колико је било потребно било је у свему: једаннут број канаринки које су остале у кавезу, један и по пута тај исти број плус 5. То је требало да буде 40 (по 2 иа свако дете). Од ових 40 одузмимо 5. Остаје 35 које претставл->ају 2Уз пута број птица које ниеу одлетеле. Овај је број био дакле 14. Према томе одлетело је 26 канаринки. Одговор на „ДУ5КИНА КАНАПА" Однос између канапа је 2 према 1. Ако претноставимо да је овај одное 4 према 2 (што је једно ието) јасно је да треба одузети са сваке стране по једну једи-

Одговор иа „ЗЕЦ И ХРТ а Зец чиии три скока док хрт чини дпа. Први, дакле, чини 9 екокова док други 0. Али хрт прелази у 0 скокова пут који зец иреваљује за 14 скокова. Према томе, иа сваких 6 хртових скокова, зец губи еквиваленат 5 Својих скокова. Понгто зец бежи за. 00 0кокова, он ће изгубтп и ову предноет у 12 пута 6 хртових екокова, што зиачи да ће хрт сустићи зеца у 72 скока. ДА ЛИ ЗНАТЕ? ОДГОВОРИ 1 — Реч мумија није египатеког порекла, већ долази од персиске речи мум, ко.ја значи восак. Код нас ее још и еада у неким крајевима свећари и: воекари зову мумџијама. 2 — Пајвеће оетрво на евету је Гренланд. Међутим, ово огромно острво има свега 10.000 становника. 3 — Трупе које имају нарочити задатак да чувају личност поглавара државе установљеие су у XVII веку готово у свима земљама. Име гарда добили су по француској речи чувата (^аг(1ег). 4 ~ Двобоји пиштољима иису се одржа« вали све до краја осамнаестога века. Тек тада су људи за ову врсту разрачунавања ночели да употребљавмју ватрено оружје. Дотле су се дуеланти тукли ...само хладним оружјем. 5 — Према Светом писму МетуЗалем јв живео 969 година. Он је спадао у осму генерацију л.удског рода. 6 — Сматра се да је главни лиферант кииииа на свету острво Јава, које св сада налази у јапанским рукама. 7 — Једним обичним графитом мбже се нацртаТи лштија дугачка шездесог километара док се графит не истроши. Тако бар тврде они који су и ово пигање проучавали. 8 — Највећој познатој ружи је стабло дебело један метар, а на њој се сваке године јави педесет хиљада цветова. 9 — Велика . еноха морСких експеднциј.г. откривање ненознатих земаља гг водеиих путева од Евроие до других континената била ге крајем XV и почетком XVI века. 10 — Тада су се највипте прослатзили ггшански и португалски морепловци Шнањолпи су путовали на занад и открили јужни део Северне Америке, Средњу Америку. велики део Јужне Америке: и' масу острва у Атланеком и Тихом океаиу и стигли до Нове Гвииеје. Португалци су опловили око Африке и досттели до Иидије, Сијама, Јаве и Суматре. 11 — Авион који се може спуштати и пењати вертигсално зове се хеликоитер. 12 — Справа којом се мери густииа течности зове се ареометар. 13 — У позорипшом жаргону клака .је трупа плаћеиих људи да пл>еска.ју и да тако помогну успеху -неког комада или неког глумца. 14 — Постоји и, једно острво које Се зопе Европа. То острво иалази се измсђу ист. обале Африке и Мадагаскара. Ово острво има свега око иедееет етановника. 15 г—.Ледени брегови су одломљени делови поларних глечера. Кад глечери у поларним областима сиђу до мора њихови ее делови због своје тежине и недостатка чврсте подлоге одломе од глечера и наставе да плИвају по мору. 10 — Прву збирку Стихова у српској ктвижевиости дао ;1е Алексије Везилић (1753—1792). Главгто му је дело: Краткое иапиеание о сиокоиним жизни (издато у Вечу 1788). Његова поезија нема уметничке вредноети, али је иитересантна као први покушај српске уметничке ноезије. 17 — Олимписких богова било је 12. 38 — Олимииски богови еу били: Зенс (код римљаиа Јупитер), Арее (Марс), Аполон (Феб), Хермес (Меркур). Поееидон (Нептун)- Хафаит (Вулкан), Хера (Јунона), Атина (Минерва), Афродита (Веиера), Артемида (Дијана). Деметер (Церера) и Хеетија (Веста). 19 — Доцније је такозваним олимттиеким боговима додат и земаљски бог Дионис (Бахуе). 20 — Кенгур свакако од свих животиња има најосетљивије. чуло мириеа. Утврђеио је да кенгур може Да осети присуство човека на даљини од шсст до седам километара. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ Хоризоиталио: 1) Гихт. 4) Амиди. 8) Урбан. 9) Опал. 10) Наут. 12) Аети. 14) Лотос. 10) Онда. 18) Ом. 19) Онса. 22) Ориои. 24) Огањ. 20) Маон. 27) Раде. 28 Белег. 29) Антре. 30) Тата. Всртикално.: 1) Гусар. 2) Ирис. 3) Тании. 5) Мото. 6) Давое. 7) Илос. 11) Улан. 13) Томи. 15) Траг. 17) Доиа. 18) Орман. 20) Оонет. 21) Ктвига. 22) Одра. 23) Омер. 25) Адет.