Коло

РЕШЕЊЕ РЕБУСА Прав(а), Д, (к)ад(а), Р, Жи(р), Земљ(а) у И, град о Ве = Правда држи земљу и градове.

Јитпо ^ ' ' МАЛОГ МИЋЕ

3А ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

(е №<моћнин?

Куца сат: тина-так Свануло је то зна свак... Будилника јавља зврчка: „Треба Мића да се брчка!"

Ручице су већ у води, Ап' хладна је па не годи Још се мршти, још се јежи Док се прво ие освежи...

Видте ово лепо пице Освежено од водице; Пљускање му фино прија Баш је Мића к'о — депија! (Фото: 1п(*. Ратимир Стефановић)

Шгх сЦЈ овач је направио два плуга. Један је купио сељак, а други трговац. Пдуг који је купио сељак, одмах је пошао на рад, а. у хрговда је лежао целе године у једном углу радње. После неког времена, ова два плуга су се срела. Плуг који је лежао код трговца, био је зарђао, а н.егов друг је блистао као сребро. Тада варђалн плуг упита: „Од чега ти тако блистанг, а ја сам црн и. за.рђан?" А овај му је одговорио: „Зато што сам ја све време радио, а ти си се излезк&вао. Не дирај у туђе Румени ее грожђе, Црвени, прелива.. . Посматра га бата, Па чис.то ужива: Грожђе, лепо, дИвно, Целу гиџу краси ... Бата. хтео мало Уста да раскваси. Све у грожђе пиљи, Поглед жељан баца Да дохвати грђжђе Хоће мали браца... Гледа зрело грожђе Ђаволасто око, Ал' грожђе је, засад, Веома високо. .. Обилази гиџу, Облизује усне, Гледајући жељно Бобице укусне. .. Хтеде да се пентра Гроздић да дохвати, Ал' за руком није' Потнло малом бати . .. Врабац — полетарац Цвркутиу са гране: „Не дирај у туђе, Брацо — малишане!" М. Шибица

Т. брабац и 1-Џа к&ка

г. Прабац и г-ђа Кока су пошла у шетн>у. Али — можете ли то да нацртате у Једном потезу. Покушајте, али пажљиво — дер није тако лако.

умски бумбар није поранио ујутру као о.бичпо, јер се успавао. Кад је одлетео на ливаду Да се напије јутарње росе, није нашао ни једне једине капи, јер је сунце све већ било попило. Бумбар је био тужан због тога и решио је да одлети негде у башту, да на неком цвету потражи росу. И наишас) је на ружу која је била У пуном цвету. Међутнм, 1>ужа је имала једну једину каи на

идела чавка како су голубови лепо храњени па решида да и оиа постане голуб. Обелела је своје перје н одлетела у голубињак. ГолубН су мислцлп да је н она голуб па је нису дирали. Али чавка је заборавила : да није голуб и почела је да гаче. Тада су голубовп иочели да је кљуцају и отерали су је. Чавка је оида полетела назад својииа, али чавке се уплашиле од ње зато што је бпла бела, мислећи да је туђа птица. И оне су ночеле да је гребу и кљуцају и најзад су зе и оне отерале.

Сез&ииа жеља Ноћ је ведра. Звезде мале целим небом благо сдале. Гледала их сека мала, па рукама запл»ескала: „Ох, што нисам и ја тамо, да се играм с њима мало"... М. Васкип

Жена је иочела да ч:купља рубље. Посао није лак, те де помоћ потребна. И помоћгвик је ту, управо на корак-два далеко од жене. Ако боље загледате, видећете га и сами.

једном листићу и бумбар је молпо да му уступи ту кап. Ружа му је одговорила: — Ову ћу кап дати пчелици, која је миого лепша од тебе. Она носи одело златио жуте боје, а твоје је одело тако ружно! Бумбара је одговор ожалостпо. Ои није био крнв што му је тако неугледна спољашност: — Много ми је жао, ружо, што налазиш да моје одело није лепо, алн ја не могу свој крзнени капут да скинем и да га заменим леишим. Задржи зато ту капљицу за пчелу ако сматраш да је она лепша него ја. Ја идем у другу башту. Тамо је иаишао па расцетали мак. И љега је бумбар молио исто као и ружу за мало росе, али је добпо овакав одговор: — Немој да се љутиш, али ја не могу ни једне капи да ти дам. Ти си тако неенретан да се бојим да ћеш ми поломити листове. — Ако носим грубо одело, то не значи да не умем да будем нежаи. Али ако се бојиш да ћу да ти повредим цвет, ићи ћу даље. И тако ниједап цвет није хтео бумбара Да напоји. Пошто више пнје могао да подноси ,жеђ, репшо је да одлетп на поток. Али поток је био далеко и ои је морао да прикупн сву сиагу да бп могао да превали толикн пут. Сео је па једну биљчицу и док се сдмарао размншљао је о цветовима

који су били без срца и пису хтели да га напоје. Из тог размншљања пренуо . га је нежан звук звона и ои се упутио у правцу одакле је долазио звук. Напшао_ је на леп цвет плаве боје у облнку звонца. Облетао је около и у круници је нашао капп меда које је сунце створило за пчеле. — Дођи само, — шуморно је цвет, — на Мојем последњем листићу сакрила се једна кап росе. Узмп такође и једну кап меда који кријем у тучку мога плавога цвета. Бумбар је био 'изненађен овом добротом и нитао је како да *се захвали. — Ништа од тебе не тражим. Кад • са,м видео како си тужан и уморан, решио сам да ти помогнем. На захвалност нисам уопште помишљао. II од тог времена бумбар је често носећивао свог добротвора.. И то је било добро. Једног јутра дошао је један дечак у шуму да набере шумског цвеђа и плави звонасти цвет је већ требало да буде преломљен. и увршћен у киту осталог' цвећа, где су већ били и ружа, мак и много других иветића разне боје. Али кад је дечко прузкпо руку, бумбар је излетео из крунице и зазујао, тако да се дечко уплашио и побегао. И тако је бумбар био задоволлн и срећан што му се пружила прилика да спасе добри цвет.