Коло

'• -1

Пита једна при""'Сг јатељица наше госп а комшинице, о/ Ла ног нашег суседа /(\ суплента, с којим уЈ се тек Упознапа: ""1 к К — Је пи ваша I Д [р 1 госпођа црнка ипи је ппавуша? — Богами, госпођо, не знам тачно... втишпа је пре два сата код свог фри•ера... — као рече он. — Е! А по чему то закључујеш? —» запитаће она. — По томе што си ме данас пустипа да те чекам само три сата... ЧЕТВРТАК, 3 ЈУНИ Седимо синоћ, цео комшипук па , вА разговарамо. Један Г 1 сусед узео па при- 1У\? ча како је баш то- 1 1(А 0 , га дана био на не- \ кој претстави не- I /СхСа ког мађионичара и ' тек рече: — Нарочито ме је очарао својим триком помоћу кога за типи час хиљадарку претвори у шешир. — Па то значи да је моја жена још већи мађионичар — упаде госн комшија. Она за типи час претвори три хиљадарке у шешир... ПЕТАК, 4 ЈУНИ Јуче по оиој грд- ^ ној киши упаде ^ЈК код госн номшије /\х \\ неки његов прија- |Ј \ \ тељ и још на вра- 1 111 М тима узе да се из- т'Ј вињава: — I 1 — Извини мо- г-„ЈуВ пим те, не бих хтео да уђем... пуна ти је соба гостију а усто прљаве су ми ноге ... Комшија, нако га Бог дао шаљивчину, пресече га: — Ама, уђи спободно, човече... Не мораш да скидаш ципеле. СУБОТА, 5 ЈУНИ Е што уме овај ( наш комшија да /, V ј, уједе то, ваљда, љ &Ж—* нико не уме. Пре /| 7 ЈХI V \ неки дан тако, у (Ј/ к друштву разгова- СЉЛ рамо о годинама, над ће једна наша 4 сусетка која је вечно мпада, тек рећи: — Мени мој тата увек за рођендан покпони по једну пепу књигу! — Охо, па то ви, богами, госпођице комшинице, имате значи припично велику библиотеку... М-ћ.

Разговоои са изложбе српских

сликара

ЛОНЕДЕЉАК, 31 МАЈ , Дошао ономад < А неки човек да виУ\ д и ста н који издаЈЛ т \ је једна наша суV \ Шг/Т. сетна. Кад је разП[(ј) гпедао собу и пруг |?1р- жио капару рекао јој тај нови кирајџија: — У мени ћете имати и доброг и мирног станара, госпођо. Моја поспедн>а станодавка, кад сам јој саопштио да се селим, ппакапа је! — Код мене неће бити тај спучај, Јер моји станари ппаћају кирију увек унапред...

УТОРАК, 1 ЈУНИ — Је л те ком<Г» шинице — пита у И* Г0СН К0МШИ Ј а 0НУ нашу сусетку вешШг) / Т читу удавачу — да тИГ |Сј \у". ли бисте се удали Г/ у / за удовца? ЦЛ, — Ја, никада! — Зашто побогу брате? — Зато што жепим да човека, за ко. га бих се удала, сама дресирам...

СРЕДА, 2 ЈУНИ Наш госн ком1^, I шија страшно мр&, зи М0Н Д е не и мониЈ Л1 Д енств о. И у тој *-0 1п 1Ч1 СВ °Ј°) мршњи приГ| И Р ) ча нам нако је не•. ГТ _- јМ ^ПП' г Д е У Кнез Михај(4, Јј * ловој упици, на углучуоовакав разговор између једног мондена (оних с пунђом) и једне монденке:

Мико, да купимо ову мртву природу за трпезарију. Море за трпезарију је боља иека жива природа.

(?ажар мога кошиш НЕДЕЉА, 30 МАЈ — Почињем да верујем да ме вопиш!

КАДА ЈЕ ПРОНАЂЕНА ПИСАЂА МАШИНА Савремени пословни живот данас не да ©е ни замислити без нисаће машине Па када Је измишљена та тако потребна ствар? Прва машина 8а писање конетруисана Је године 1714. Ова машина била Јр намењена слепима. Године 1829 регистровар Је први патент машине 8а писан>е, а године 1833 измишљена су покретна и слободна слова. Међутим, тек додниЈе измишљен Је ваљак какав се налази утлавном и сада на свима писаћчм машинама/ Писање на првим машинама било Је Споро и Јако компликовано, Тек године 1857 дошло се до модела на коЈима ее могло писати много брже. Ипак брзина писања била Је таква да се писање руКом успешно одржавало 1ер је било брже. Прамодел данашње модерне маптине ва којо.1 се постиже врло велика брзпна лисања и велика практичност. Јер се олмах може добити витпе отисака. пронађен Је 1868 године. а прве такве магаине пуштене су у продаЈу 1875 године. Данас постоје цајразноврсније Фаблике ®а израду писаћих матпина. али се све машине углавном израђуЈу на једном основном принпипу са скоро 4 еднагсом поделом слова То се ради из практачних разлога, да би неко ко је пећ научио да питпе на 1едном сиотему матпине могао ла пише и на .другом, ако би му догаао до рутее. ПСИ У РАТУ У прошлом светском рату, као и овом, пси су играли врло важну улогу, Јер необично корисно помажу војнидима. Међутим. пси као борци нису нимало нова по-' Јава у ратовима Јер су их у те сврхе употребл»авали Још у староме веку. а њима су се обилато служили Још и браниопи Цариграда. У то време ратни пси употребљавг еи су

у борби противу коњице. У то време ти пси обучени за рат били су заштићени нарочитим кожним омотима који су им служили као нека врста оклопа. Вили су одлично обучени и када би им господари запалили запаљиву смесу, која се налазила на њиховом оклопу, Јуришали би на редове непријатељске коњице. А ватра Је увек плашила коње те није тешко замислити колика 1е паника настајала када би се у редовима непријатељске коњипе. која је полазила на јуриш. поЈавили пси са запаљеним смесама ширећи на све стране огањ. Сваки такав пас имао Је на 8годан начин причврптћен Један мач који Је правио пустош док Је избезумљени пас. на чијим Је леђима горела запаљена смола, Јурио као луд кроз преплашене редове непријатељске коњице. Данас пси у рату идтаЈу мање свирепу улогу, али не и мање важну. И РИБЕ МОГУ ДА БОЛУЈУ ОД МОРСКЕ БОЛЕСТИ Најновијим испитивањима утврђено Је да и рибе могу да болују од морске болести. Једна научна експедиција. ухватила Је већу количину морских риба. Те рибе у нарочитим базенима пренете су у лабораторије. За време пловидбе избила 1е на мору одједном бура. Врод се изванредно много љуљао. Чланови експедиције хтели су да виде како се 8а време буре понашаЈу рибе у својим базенима. И нису били мало изненађени када су готово све рибе нагали на дну базена. Испитивањем Је утврђено да су се рибе разболеле од морске болести. Рибе су у бесвесном стању биле све док су се налазиле на броду. Чим су искрцани базени на обалу, рибе су се аа кратко време повратиле.

СЛЕПИЛО ЗА БОЈЕ Постоје људи који нису у стању да раз»икују извесне боје. Та неспособност коЈа Је обично урођена, назива се „слепило ва боје". Најчешће се Јавља слепило за црвену и зелену боју. Ову врсту слепила за боје обично наслеђују мушкарци, ® може се наследити и тако: да жена, чиЈа су браћа слепа за црвену и зелену боЈу, пренесе ту особину и на своју мушку децу, иако сама одлично разликује те две боје. Потпуно слепило за боје врло Је ретко. Ова болест није опасна сем код извесних ванимања, где разнобојни светлосни сигнали играју важну улогу. ЧУДНОВАТО ЈЕЗЕРО Као врло чудновато Језеро може се сматрати Језеро Титикака, које се налази у Андима. између Јужноамеричких држава Перу и Воливије. Оно лежи на висини од 3845 метара. Међутим иако се то Језеро налази на тако великоЈ висини, до њега се ипак може аоћи доста лако. Око овог Језера растиње је врло занимљиво и разноврсно. У близини живе два урођеничка племена врло примитивна, алг иначе необично приступачна и гостољубива. Та племена углавном лшве од риболова. Занимљиво Је, да услед оскудице *у подесном дрвету, чамце праве од рогоза, Ти чамци су веома лаки и иепромочиви. ИСТОРИЈА МОСТОВА Подизање мостова није било негда нимало лак посао. Нарочито су задавали тешкоћу главни стубови. који су имали даносе мост . . . Тако тешка ситуација у том ногледу бида те све до 1845 године када Је инжењер Трижер пронашао систем да се помоћу нарочитих кесона врши копање за темеље стубова па чак и усред воде. Проналазак Је сматран као изванредно смео и имао Је успеха само зато што су први огледи дали позитивне резултате. Данас је таЈ начин подизања темеља 8а стубове, који ће носити мост. општи и Јако усавршен тако да су људске жртве, иако се ради под већим притиском ваздуха, сведене на наЈмању меру . . . Данас се употребљава електрика док су за осветљавање раније употребљаване свеће. Јер се лампе са уљеМ нису смеле употребљавати, поптто су стварале тежак и загушљив задах«,

МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ зјс Статистички је утврђено да од сваких 11.000 брачних парова, такозвану аијамантску свадбу (седамдесет и пет година брака) доживи само један брачни пар Ф & Од свих птица најдулсе може да остане у ваздуху, стално летећи албатрос. Он може да остане у ваздуху гаест до седам дана. Испитивањем је утврђено да Је то могућно зато што албатрое може и кад спава да лебди у ваздуху. Ф Један гњурац одличног телесног са« става и са обичном гњурачком опремом: може да достигне дубину од 65 метара. Са специјалном, потпуно металном гњурачком опремом, може међутим да се спусти и у дубину до 200 метара. & Тане из пушке креће се врло великом брзином, те се и ваздух пред њим сабија и уклања исто тако великом брзином. То пак сабијање ваздуха допире до нагаег уха као звиждук. Отуда чујемо звиждање бомбе. гранате или пугачаног зрна. * Калуђери који живе усамљено на великим висинама (у Тибету. или у манастиру св. Готхарду у Швајпарској) достижу врло велику старост. Чист ваздух и етрого уредан живот главни је разлог за то. * У храму, у Мианозити, у Јапану постоји заиста чудновато звоно. Када се у. то звоно удари оно после тога пуном јачином бруЈи Јога десет минута. зЈс Некада славна италијанска филмска глумица Франчеека Бертини, Једна од звезда ремог филма. играће поново за филм — али у Шпаиији. Она је пре неколико дана стигла у Мадрид где ће играти главну улогу у Једном новом цтпанском филму. у Валгодомазу, у француским Алпима, постоди адвокатска канцеларија породице Валон која је почела да ради равно пре 222 година. Отада Је ова канпеларија непрекидно била отворена и сви су чланови породиде били адвокати.

Главни уредник Мића ДимитриЈевић * За ФотографиЈе Алексапдар Симић * Цртач Ђорђе ЛоОачев ★ Уреднигагво Поенкареова ул бр 31 Телефон 25-010 * Влаоник в издавач* Српско издавачко предузеће А. Д Јовав Тановић * Администрапита Дечанска 31 Београд. Тел 24-001—10 гатампа „Штампари1а Београд«* А. Д Дечан^ка 31. Тромесечна претплата 58.— аин.

јШШ