Коло

3А ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

тана разби и треће јаје. Из јајета изађе дивно јело од шест печених птица, а Цветана га ноклони Гордани, те опет дови одобреРБе да преноћи у звучнод соби. Овога пута принц је био будан, па када зачу Вветанин глас, одмах дотрча у звучну собу и паде пред њу на колена, увера« вајући је о својој љубави и верности. Сада обоје беху срећни. Али, требало јв мислити и на то, како да се сиасу од зле виле. У томе се појави стари чаробњак са добром вилом, која је била прерушена у баку, и која је дала Цветани чаробна јаја. Они, за казну, Гордану претворише у крмачу, која грокћући иобежв у шуму, а зла вила изгуби еву своју моћ. Цветани и лепоме иринцу сада није виIII е ништа стадало на путу те одмах објавише своју свадбу. Ђа^пина Пис'о писмо бата: - _ „Збогом, драга секо. Када читаш ово бићу већ далеко. На мене се овд© СЈзако дури. срди: ти се стално љутиш, тата увек грди. А мама ... а мама . .." И ту стаде бата, па исцепа писмо и баци кроз врата. Сетио се брзо шта му значи мама и рекао одмах: „Увек бићу с вама!" М. Васкин Расејан сликар

Једног ведрог дана блистав сунчев зрак залутао тако у подрумски мрак. Зачуђено тамо загледао свуд, па љутито викну: „Е, баш сам ти луд!" „Ту живота нема, не вара ме вид, само дрва нека. прашина и зид. Ту ми није место где су мемла, мрак!" И одјури даље несташан и лак. Весео и срећан јурнуо кроз гај и ширио мило свој Олиетави сјај. М. Васкии

РЕШЕЊЕ РЕБУСА Ч, и, ст(о), (п)ас, Б, злат(о), (п)ар(а), ђ, (т)ане, х, вата = "ЧГиста се злата рђа не хвата.

Сликар је на овој слици нанравио 1$ грешака. Ко.је су? •олБх -ваикп он г?дг?2К — 21 -ис!31 'внтг гзкон , ВБ13чгас!хад — ^1 'олгшовн оГ ■ВХАнасТЛО "ВЛС113ЛИ1Г0 И1/13С1 АСОН ЂЛШГО — 8Х •ОНЈОКОП 43Е ОН 13 'ОИе13С1ПОЛ ИГОХО Т31Г 13С10№ АПнАо ђн оцоеЦ — 31 -01 'вншосЈлоп воц СО ■ВЛНОО — XI "К0ЛИ801' А.1ГОИ 01'Л'(1И1101Г ОВИ 01ГЈ ОННВХ КО 02131ГОП ИООЛЛ.С1Л А1ГОП ОГИП отзи ј С тзјј — 01 'ЛмгасЈГ/ ЛиЈГоГ тчдн ппној ^ — 6 'ЛхЛЕева Л иГохо И(1х^а -ви пвиој^ — д -БПВНШГЛ 13КОН Л090Н И1Г0ПИН ГОНСОГ -6X1 — I *и13оНп1зн ос1доЕ оГин •вниеон аоковЈ-х — 9 "ношодо оГ оГол о вхонсИГ Ео хЛнлвкТГо 4 иоиа квл 'оГ гзк ожок он птзнчзс! осон гзкон -ССВЈ-Х — 5 ■^ХООК 1МОНО ВН Лоии АПН13С1 13Н ИаОШИВ'}Ј — р 'ОгрПИГГ ОЛШГО?18ВС1 И8В1Г13Н он оо 'вгггзлин Ахоасит коисог ■вц ~ {? 'оло онсор" гпмон Ђнич^Лд — 2 "вношгве ■влоаа еи иевЈгди он вничгЛ'д гзГио еНнЛо Квјх х

.^-\едан краљ имао јо две кћери. Прва * Ј се звала Цветана и била је веома лепа, мила и добра, а друга се звала Гордана и била је ружна, груба и зла. Али, краљица је волела Гордану, јер је то била њена кћи, а мраела је Цветану, јер је ова била кћи кра-* љеве прве жене, а сем тога, Гордана је псред Цветане изгледала још ружнија и гора. Једнога дана дође краљу у посету једаи млади и^ лепи принц. Он се загледа у Цветану и запроси је, мада је Гордана била од ње лепше обучеиа и намештена. Ио, када је требало да прииц поведе Цветану, краљица удеси, да место ње, приин одведе Гордану. Принц ово није одмах нриметио јер је Гордана увила главу густим велом, а, сем тога, променила је и глас. Када је стигао у евој двор, принц виде да је преварен, па се наљути и отера Гордану. АЛи, Гордана је за куму имала једну злу вилу, која из освете претвори принца у плаву птицу. Плава птица луташе сада тугујући за Цветаном и тралгећи је. Једнога дана, баш када је Цветана тужна седела крај прозора на кули у којој је била затвор.ена, опази де плава птица, па јој одмах долете и јави јој се. Цветана је била сва ерећна; миловаше плаву нтицу н говораше еа њом. Тако су се виђали евакога дана и нроводили дивне чаеове. Но крал>ица дозна за ово па уклони са куле Цветану, а на дрвету иопред прозора иамести много ножева и шиљака. Тражећи Цветану, плава птица слети на ово дрво и тешко се рани и једва се врати у свој двор. Да би се избавила зла, плава птица нађо једног доб}>ог чаробњака и замоли га да он утиче иа злу вилу, да му врати људеки облик. Вила пристане, али само тако, ако ее принц ожени Горданом. Сиромах принц, п-оеле дугог устезања, најзад пристане, али де женидбу стално одлагао, јер ниде могао да заборави своду Цветану. Међутим, у међувремену умре стари краљ, а злу краљицу отераду еа двора, те Цветана постане краљица. Она одмах поче да тражи принца, али узалуд! ТадгС се она преруши у сељанку и пође сама

пеце слиме

Њихова ралост — први „кораци" па бициклц. (Снимак: л. Симпћ)

треба помоћ, само равби дедно од ових чаробних дада!" Затим дој пружи три чаробна да.јета и нестаде. Цветана де била толико слаба и уморна, да ниде могла ићи даље. Она се сети баке и разби једно јаје. Јаде де заиста било чаробно, јер из њега одмах изађоше лепа, лака, кола кода су рукли голубови. Цветана седе у њих и за кратко време стиже у принчев двор. Тамо сазна да ће принц ускоро да се ожени Горданом. Опет ее Цветана сети добре бабе. иа разби друго јаде. Из јајета изађоше дивна кола, бела и нлава. Онако прерушена, изађе оиа пред Гордану, будућу краљицу, и поклони дод ова кола, а замоли да де пусте да преноћи у дворцу, у звучнод соби. Звучна соба имала де ту особину, да штогод се у њод изговори, то чуде сам принц. Но, те ноћи, Цветана де узалуд говорила и звала принца. Принц де ниде чуо. дер је био успаван опидумом. Сутрадан Цве-

Хтеде отац научити своду дсцу младу Врлинама, и поштењу, и вал>аном раду... Пред смрт своју он позове вољене и драге, ,Све окупи па им рече ове речи благе: „Ево, децо, ја умирем, нема више наде... Остављам вам кућу, башту — моде рукосаде. У башти сам закопао небродено благо ... Тражите га, нађите га—и биће вам драго!" Умре отац, сахране га, латише се рада: Прекопаше врт пажљиво — свак' се благу нада... Ал' ни сребра, нши злата у врту не беше. Аманетом родитељским сви се ипак теше... Жеља оца на еамрти беше за њих света: Радили су сви у врту преко целог лета. И за свој труд добили еу благослов са неба: Те године роди воће — роди како треба.

Жц& село-

Једно брдо малеио, И речица бистра, Моје село шарено Испод њега блиста. А до њега зелен гај. Ту певају птице. Ту је прави рај Слушат њине песмице. То је моје село, Ту ми срце тежи, Јер ми тамо лежи Благо моје цело. Ћ-ићевац, јуна 1943. Лепосава Б. Пантић, уч. I раз. гим..

Узабраше зрело воће па га и продаду .. . Разумеше да де благо у свесрдном раду. И аманет доброг оца сам се протумачи: Што земљицу боље пазе — и плод бнће јачи. Рад де, децо, упамтите, извор среће блага... И на послу нек се види ваша млада снага. Београд, дуна 1943. М. Шибица

да га тражи. Једног дана седела де тако, сама, уморна, поред пута и плакала од туге. Одједном, етвори се пред њом дедна стара, сва смежурана, бака, па де упита што плаче. Кад јод Цветана све исприча, бака дод рече: „Принц кога тражшп ниде више плава птица, већ је на своме двору. Иди и потражи га тамо, а ако ти за-

Лавиринх на листу

Може ли се са ивице листа доћи до средине? Шта мислите о томе? (5 ЈЦС1ЛТг ^