Коло
19.
/^ад ; год чуЈемо. рен — породица, ЈГ етвара ее # нашој машт-и елика V-• до^маћег огљшита. евих чланова иородии,е окуиљених око заједнич ког огња или стола. На иочаеном меету седи отад — домаћин иородице; иоред њега мати и сви они који сачињавају једву целину, једиу заједницу у којој свачија етвар ирипада свакоме. Дом је место;којем свакњ. човек тежи, то ? је цоставл.ени цил» младости. Уједно док је и. ели-, . ка .иородице; евакач кућа је мфтердјални облик у којем ее оцртавају особине оних који у њој живе. 0 друге стране живот у породици у многоМе зависи од простора и реда што повлачи и материјално питање. Ако су дому одузете чак и оне ствари које ее ни за какве новце не могу купити ваздух, проетор, еветлоет и ред, долази до нетрпељивости међу чла^ новима породице. Напуштамо ли дом, оставл»амо својим следбеницима своју слиКУ а у новом етану наилазимо на туђу. Дух породице зависи од оних који стварају, ваеиитају-.и Уче. Овака породица има свој дух — елику евог карактера и живота. Између свих ч"ланова породице
Спортска хаљина за поподне са јакном. 'Јакна је браон боје, ц-рвеио катшапа, а хиљина је једнобојна. (Снимци: В. Ф. А.) постоји духовно н крвна веза и ма канви били одиоси пзмеђу поједцпаца, влада општи закои породнце Да је дулшоет најстаријбг да, сеч брине, заклони и помбгне најмлађем; зиачи сасвим еуиротно закоцу • света по коХе.м сво прав-о припада најјачгм^. . """' , " , ."••-> ' Мсјжда се већииа данашњих породица оснива на, падлозн мат.ершаД.изма. Али ' када^би се\свакој ствари, па и у питању оеећ#ња, приСтупало ;са више 'љубави и самонрегора, присиље^ живот лакше би се подносио. . Највећа Сре-ћа . за. 'зкену је да постане мајка не еамо пф инстицкту и природном закону, већ свд_м - осе&ајцотдћу и љубави. Ишчекивадве детета: је најлеиши део живота^ Дед^е жене;*;њен : а М-аштања о будућемчо^ек^,: ^љуб|в кајок припрема потребне ствари; — ,то су н^јнежнија оеећања : . ;Будућа мати, л^елела би да се цео свет .из&ени," да Људи—ностану бољи, да ваззлада ерећа у ср^ини у коју ће стушгги- будући човек. Обузета срећом и машта^ем о свом детету жена-мати прези-ре сав бол и патње који још више снаже њеиу љубав; пре'ма нејаком ' : бићу које долази на свет и пружа јој- највећу радост., Л-Сивот породице је најмоћнији васпцтач детета. Дет.е посматра живот родитеља; оно се управља према њему; ако поето.је ■ искрени, срдачии оДноси између родПтеља, нема разлога да исти не постоје између родитеља и деце. Деца у својој средини претстављају друнггво за себе. Зато је потребно пронаћц и разумети многе скривене особине које - обележавају индивидуу. Само родитељско срце _је, у стању да. ехвати извеене законе • дечјег ' зач^раног царства. Још у најранијем детињству потребно |е иавикавати детс па заједиички живот са људима. Што је веће дру жење еа ближњима то васпитање посгиже брл«е
свој .циљ. Потребно је допустити тим ма-, лим ' људима \да сваку препиргсу и евађу еами. реше; често, њихова схватања о правди и тачности прелазе граиице схватања одраслих. Без попуетљивости, дете изговара све што му лежи на срцу а исто тако чује и мишљење других о себи; на овај начин изграђује свој карактер. РоДитељска неиристрасност -најјнотребни. ја је особина* духа породице. Повјла^ивањем једном детеФу иа рачун друф деце, ствара се провалија и раздор између њих. Треба етварати' присност међу браћом и сеетрама и на тај начин што ће родитељи своје дужности и послове око њих допуштати да они једно за друго чине. Треба их навикнути једно на другог јер ће их у будућнос/ги везивати прошлост. Сваком детету је урођено да над млађим братом или сестром осећа- извесну надмоћност. Стога је иотребно дозволити детету да буде у друпггву својих вршњака, малих људи који су за исто време нроживели други живот под другим схватањима и околцостима. Позовите туђу ДСцу .у своју кућучкао што позивате своде ПријаТеље. Кад примате негсог у свој дом, не стварајте .од евоје куће свечану дворану у којој ће сс цазити -на сваки покрет или корак; то "нЦе прави облик гостоириметва. Иримајте срдачно, ' неусиљено, тако да се оиај који је код вас осећа као да Је у својој кући. Један од важних чинилаца васпитања је ред у кући. Као што и у васиони и у цедом свету пос/гоји извесан ред, тако и у свакој породици мора да-вл.ада ред ко-^ ји ће одржавати ведрину и распбЈГожење куће. И најмања забачена ситница, за чијим јв трагањем изгубљено драгоцено време, може да оиерасположи човека; а добра нарав је дана-с толико потребна; она је једаи од најлепших облика доброте. Умореи бр.игом и патњама еадашњице, човек хита свом дому где треба да се развесели; и они код куће, изнуреии другим бригама очекују њега да их он разведри. Колико смо пута у животу зажелели да ее с нама поступа на лен начин, а све зависи од тога како прилазимо некој ствари. V Дужиоет је евих чланова породице да одржавају ердачан, иекрен и ведар дух у породици. Сваком поелу, ма и неомиљеном треба приступати са више л>убави и у све материјалне ствари унети један свеж и блистав дух који ће сачињавати облик породице. ИВАНКА ЛЕКО ЗАШТИТИТЕ СВОЈЕ ХАЉИНЕ ПРИ | ДОМАЋЕМ ПОСЛУ 1
^-»свака жепа у свом додгу пајпријат/ иије ее осећа у удобној домаћој хај. л.ини. Али, мали 1е број оних које могу безбрижно седети преко пелог дана у дугим. свиленим хал>ииама. Даиас, нећина жеиа је приморана да еама обавља послове ван куће и нрема то-
А) Кад припремате_ ручак. или вечеру за своје иријатеље иотребна вам је свечанија кецеља. Горњи део је украгиен везом израђеним концем постојане боје. Лојас и доњи део који је довољно иростран и дуг да би заштитио целу хаљину, може бити састављен из двеју сиретно уједиленир боја. Б) Ова кецеља начињена, је од пругасте материје. Пџраренице и ивцце усе-., чених џеиова украшене ' су извеж&ним тракама.
Елегантна блуза плаве бок од свиленог крепа украшеног бортнама У одговарајућим нијансама (отворено и затворено плаве боје).
ме мора увек бити спремна за излалак. Домаћа хал.ина можс послужити само за вече, када су завршеии сви послови ваи куће. Да би заштитила хаљинс за излазак у времеиу док обавља домаћи посао. свакој жсни Је пртребиа кецеља. То Је дсо гардеробе који мора да има свака домаћица, без ббзира па запимап.е. Увек чиста и урсдна кецеља сачуваће сваку хал.ину
Летња платнеиа хаљина боје лимупа са горњим делом који се прикопча* ва. Сукња је широка, а на горњсМ дслу су нашивена чстири велика џепа,
и деловаће врло пријатно на ненадапог носетиоца у кухиши. Од остатака материЈе коЈе се лако перу, могу се комбиновати кецељс довољио дуге и простране да би потпуио заштитилс хал.ину. Треба избећи грсшку коју многе домаћице чине што у место дугмади употребљаваЈу пгле или „зихсрнадле"; то не изгледа пи мало лепо и може врло лако да поцспају хаљину.