Коло

Не заборавмте на зимске ствари

та или илуте. Мора бити доста дебела да не би испадала. И кад хоћемо да подигнемо лонад, ухватимо за крајеве плуте или дрва и не морамо уопште да испечемо прсте. * Дете је очајно, што је направило рупу на пграчки од целулоида. Паткица иеће више да плива. Знате ли да то можоте ноправнти анетопом?

има је већ џрошла и -ми смо у О орману направили ред: све што \У нас потсећа на зиму, редуцирали смо. Али, пре него што спакујете.зимске ствари и поспете их сретствима лротив мољаца, учините још нешто што је веома важно. Ове, почев од зимског капута, па до тОплИх чарапа, треба да ишчистимо. Оне ствари које не могу да се перу, треба добро ишчеткатп, излупати или проветрити. Вунене чарапе, рукавице, и све плетене ствари могу да се оперу у млакој води у

којој има мало раствореног цеђа- Капуте, мантиле и шешире морамо добро ишчеткати и то не само по површини, него четка мора да допре и испод поруба. и фалтни. Сви џепови морају да се изваде. Тако ђе исто поступа и са постављеним и филцаним цииелама. После четкања оваквих ципела испунимо сваку сретством против мољаца. Ко хоће преко лета да сачува тепихе ; тешке завесе и све оне ствари које радо купе прашину, мора после доброг луиаља да их савије у „ролну" са додатком нафталина или неког другог сретства. Још ако смо сачували пунију хартију за то, она нам је сада добро дошла. У том случају ствари ће бити добро сачуване. Највећа брнга жене су крзпене ствари. Оне изискују нарочиту пажњу. Места која су упрљана морају се очистити, а прашњава ишчеткати. Пажљиво испегламо поставу крзнених ствари. Са вуненим хаљинама вршимо исти поступак. Чишћење и четкање. И кад смо све ово урадили и мислили па све ситпице, то не зиачи да можемо мирпо да оставпмо ове ствари да преспавају „летњи сан". Мољцп не мирују, и никада не можемо бити потиуно сигурни. Треба понекад да погледамо да ли смо ипак успели да се сачувамо од тих досадпих и штетиих паразита. Тада ћемо бити сигурии да поновни сусрет у јесен неће да нам донесе непријатно изненађење.

ШТА МОРА СВАКА ЖЕНА ДА ЗНА СОК ОД КРОМПИРА КАО ЛЕК

КАКВА БОЈА, ТАКВО РАСПОЛОЖЕЊЕ КОРИСНИ сатети

После разиих испитивања утврдило се да из©'8сие жлезде које стварају валше сок-ове за измеиу материја у телу, ирестају да дејствују ако се миого љутимо. Ти сокови важни су за ибградњу иових ћел^ија у телу. Ако се умање, измеиа материја врши се спо рије и слабије, искоришћавање хране се смањује на најмању меру и нема више иормалног регенерисања органа које је потребно. Кожа малакше и набора се, коса не добија више у довољној мери живе боје и почињу да се нојављују видљиви знаци старења. То су последице љутње, која је прави отров за тело и одржавање свежине.

Доктор Магерл, доцеит клинике у Хајделбергу пронашао је да је сок од кромпира одличаи лек против сувишие киселине, па чак и чира у стомаку. Дејство кромпировог сока потиче од соланипа који ублажава грчеве и од витамина Ц, кога у кромниру доста има и који снречава запалења. Хемиским испитивањем је утврђено да је за лечење најбољи сок црвеног иЛи плавог кромпира. Чиреви у стомаку брзо пролазе, чим се смањи лучење сувишие киселине помоћу куре са соком од кромпира.

Није све једио какве је боје соба у којој станујемо или радимо Боја тапета, ћилимова и прекривача као и све стварц у соби делују на наше керве, освежују их или их денримирају Као боја која најпријатиије делује, је оранж боја или жута. Прва ствара. весело расположење, а жута боја отстрањује умор. Супротно од жуте боје делује зелена. Она узнемирава и узбуђује нерве НЕШТО 0 ГЛАВОБОЉИ

Свилена хаљина ?а лето, комбинована тамном, једнобдјном материјом. (Снимди: Б. Ф. А.)

После обимног истраЈкивања пошло је за руком професору Молеру да објасни узроке главобоље. Он је утврдио да главобоља иастаје услед повишеног лритиека течности у мозгу.Као што је познато, мозак, такорећи, плива у једној течности у унутрашњости лобање. Ако се те течиости која не може да отиче, накупи сувише, порасте притисак на молсдану опну (марамицу) и то је узрок главобоље. Зато се дапас употребљавају са успехом лекови којп смањују тај притисак.

колачи од кукурузног брашна

У већини случајева при мешењу кут$у\узио брашио може да замени пшенично. Чо себи ее раз^ме да оно мора бити сит> но млевено, просејано и по могуству бело. 1) Гурабије. Четврт кг. пројиног брашна; ист.о толико пшеничног (а ^ недостатку мож есе узети цела количина пројиног), 140 гр. масти 180 гр. шећера. мало соде бикарбоне и једно пело јаЈе. Свз добро замешати направити тесто и растаи.ити га. калупима вадити произвољнз облике. намазати беланпетом, посути млевеним орасима и шећером и пећи 2) Торта са мармеладом. У једној здели мутити једно жуманце, осмину шећера. мало соде бикарбоне, 2 кашике мармеладе и на крај удодати снег од једног беланцета. Одвојено мешати четврт кг. пројиног брашна са осмином млека или воде. Све помешати. добро израдити и пећи у калупу. 3) Кнедле без јаја. Окувати густ качамак у посољеној води и оставити да се охлади. Затим откидати нарчад развући их и ставити по једну шљиву или мало мармеладе. завити и дати облик кнедле. Ставити у нчмазан калуп једну до друге и прелити машћу и пећи. и. Л.

Колико пута сте се опекли само зато што нисте имали при руци нешто чиме бисте ухватили врелу шерпу. Љ јхи сте изгорели неку добру крпу или кецељу. Отпатке од старих крпа или чарапа можемо корнсно употребити за ову сврху. Прошијемо кроз неколико

слојева и оставл>амо их увек на домаку руке. Још је боље ако обмотамо дршку тигња или лоица капапом. Он се никада неће тако загрејати као метал. * Врео заклопац тако исто пече. Ту не морамо дршку ничим да омотавамо. Довољно је да испод дршке сгавимо неки предмет који се лако не греје. Може то бити део најобичнијег дрве-

Бела хаљина са комбинованим горњим, предњим делом у илавим пругама. Јакна је тамне боје иостављена истом иругастом материјом.

Фризура за дан. Н(* иотиљку и са стране висоно зачешљана, а на чепо су сиугатене локнице.