Коло

15

ЗА ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

0 •несгашномтиКи

фш ио једном један дечак. звао се Тића, Жа имао мајку и опа. као што то имају цЈг и друга деца, деду са белим брковима и баку е наочарима. Иначе ни вбог чега другог он неби био достојан пажње. доли зато. што л*е био једног дана предмет приче. Што да не, кад могу да се нађу у причама крал>, вук, димничар, аждаја и неустрашиви Опира, зашто не би могло да се пише и о дечаку Тићи.

Тића је био несташан, сви су то тврдили. Био је дхајгори од свих дечака у пелој улипи. Био је сем тога још и тврдоглав и није хтео да верује у све оно што су причали стари људи. Кад му се мама зауставила на улици са неком својом познаницом никада није хтео да етоји мирно већ је стално поскакивао. вукао је за руку и говорио: „Мама, пођи већ једном!" Такво дете је рђаво. у томе су се еложили сви родитељи наше улице. док су се сва деца опет сложила у томе, да је свако код својих родитеља најгоре. Једино се Сима увек љутио што га сви хвале и узимају за пример другима. Симини џепови никада нису били подерани као у остале деце, јер није никада у н>их стављао тешке предмете и није знао да

Портре ода Брига је усекла у чело бору сваку. Мислцм ли на очи, бол се у срце шул»а. Рад је створио. велику и тешку шаку, и на њој четири тврда жуља. Запећак је слуптао његов кашаљ, кад је ееверњак уз трулу тарабу хујао, или је — кад су билн смрзнути еви пути с ударцем секире у белој шуми јецао. Кичма се савила к'о срп ил к'о коса под теретом година и беде. Болела га је иаша ножица боса, кад су иахуљице прдале — беле к'о косе му седе. Кад нас је знао еитне и мале погледати од милине ил' од туге, очи његове болом су јзасјале. а руке су биле тако тешке и дуге. Да, то си био ти, о оче наш, сада далеко од нас и од Дома, а ова песма, оче да знаш: Као успомена на те, елужи нам она. Д, М. Бирманап.

игра футбала. У недељу је био увек обучен у плаво одело које никада није иепрљао, а кад 1е шетао није млатарао рукама. Једино кад је мама рекла: »Симо, иди, поскочи и пројури се мало". скочио је можда 1едан десиметар. највише петнаест и на томе се свршило. Тића, знало се већ, као рђаво дете увек се тукао с друговима, узимао им је лопту и остале Јтграчке. Ако су играли кликера, увек им је фалило ио неколико комада. Ако су игралн игру: „Нека бије. нека бије. . ." увек би им подвалио. И увек се прихватао игре само зато да би могао да завади децу. И зар би могао неко да се игра са таквим дечком? Такав је Тића био. А сад је наумио да сазна све, да чује све и да види све. Једном речи. хтео 1е да буде тамо. где деци није место. Ви свакако еви иознајете оно када вам мама каже: ./Гако* а сада иди леио Да ее" играш, или у кревет." И баш ту је хтео да се нађе и да не иде ни да се игра, ни у кревет. Чак ее и Богу молио да иостане евезнаТући само да би се о њему говорило. Чак 1е и просјаиима давао два динара. само да би то други запазили и да би о њему говориди. Најзад је о његовој жељи сазнао дечјн дух и рекао: „Чекај ти деране, доеадиће ти то!" и његову је жељу иопупио. Немојте да се смејете што се. говори о духо.вима кад сви знате да духови не постоје, а^и у правој причи морају да постоје и духови. јеп без духова.. прича би била као ауто без точкова. И најзад ко ..би могао да изводи, немогуће етвари, које су зацста тако ,лепе? . Тића је еада био срећан од кад га л*е дух произвео у свезнадућег. Он ј§ сам знао увек да се снађе у свакој ситуацПји: Једног лутра га је отац изгрдио кад је пошао у школу еа прл>авим ципелама. Тића се завукао незаПажено у купатило и ухватио оца на делу ч кад је оставио прљаве шптеле и обуо чисте. па ле одлурио у канцеларију. Ујутру Тића нил"е могао да нађе етило и био л"е иепрашен што не држи своје ствари на своме месту. И ту се он одмах снашао. погсетивши оца на то како он дуго тражи дугме од кошуље по целој соби кад му се негде откотрља. И Тића је био срећан. Кад је Добио ба-

За мале цртаче

Ево како се може лако и брзо да добије сликд медведа. Покушајте. па ћете и сами да се уверите да је сасвим 1едноставноо Р Е Б У С

тина због слабих оцена (али немојте мислити да је био рђав само зато што ле имао слабе оцене; и деца са добрим школским сведочанством могу бити рђава), Тића је иронашао стара сведочанства свога оца која су такође била рђава. И његово је задовољство било на врхунцу кад 1е мајка кукала: ..Боже мој, на кога л*е ово дете". А Тића л'е дрлсао у руци очева сведочанства и смејао се. Али одледном се све изменило. Овамоонамо, Тића л"е чуо много више него што 1е то било потребно и видео ствари коле не плЈцчињавају ника«кве радости. Сазнао је о многим стварима, као што су бриге и родител>ске недаће које обично родитељи не говоре својој деЦи. само зато да би могли што боље и што дуже да живе безбрижно. Због љубопитства изгубио је своје лепе снове и дечје радости. Сазнао је ко је Божић Бата и вшпе му се нил"е радовао. Сад л"е резумео зашто су га некада терали из собе кад су се договарали како да набаве хлеба или одело за њега и како су били брижиа лица при томе. Видео је и то да та велика љубав има и миого недостатака. И он је постао онај етдтг Тића, само не више онако вееео. Ово сам вам испричао само зато, да знате, »ашто није добро да се чује оно птто не треб^ да се чул';е и зашто много штошта, што нам изгледа лепо није увек лепо и да вам родителзи увек желе добро па и онда кад вам се чини да еу неправедни према вама.

У једном потезу

Лавиринт у кругу

Покугаајте и ви да нацртате у једшш потезу овог патуљка како, јаши зеиа. Зашто кукавица излази само ноћу Према народном веровању сурка или кукавица стекла је своје суро перје на тај начин јпто је на почетку бнла гола, да је тражила од сваке птице цо једно перо. Та пера оиа доцинје ннје хтела да враћа и зато је после излазила само ноћу. Преко дана се не појав,љује у пољу да је остале птице не Ои виделе н свака узела своје перо ... Сећак&е аа маЈку Још се сећам тога. У вечери тавне Стављала ме мајка у згрејано крило. Причала ми лепе приче, приче дивне, Љубила ми косу, смешила се мило ... Причала је дивно . .. Слуш'сг еам о крају Где је увек еунце, увек цвета цвеће. Причала о мору, о троглавом змају. О брату и сеетри без мајке, без среће. Па принчеви храбри на к.оњима белим И принцеЗе лепе са златастом косом. Причала о шуми, о ружама свелим И о јадном дечку смрзнутом и босом. Пажљиво сам слуш'о. Очи су ми сјале .. . У мајчином крилу уздис'о сам крадом . .. Пећ полако гасне. Пахуљице мале И.грале су немо над засиалим градом . .. М. Васкин Биоскоп код куће

Замислите да се налазите у срединИ овог лавиринта. Како бисте изишли из н>ега? Узмите оловку и полако повуците пут до излаза. Прва слова Зашто ли је Зоран важан да ми је да знам? Он ће ип^к бити добар да нам каже еам: — То је зато, рече Зоран, нека свако зна, што већ умем да напишем слова „м" и ,,а". А то значи врло много, јер та слова сама кад се спо.ле дају слатко, мило име: мама. М. Ваекна

Муке детектива Мике

Наместите ругсе како вам слика показује и затим ноставите светлост да вам светлост пада па зид. па ћете добпти слику крас<ће главе. Ако још умете полако да покргћете руке, прасе ћс оживети ... као у б*10СК0пу.

На другом крају града десила се крађа те послали Мику — приватног детектива да из|види ствар. И Мика иошао. али пикако да нађе пут до куће у којој |е крађа извршена. Иако писте детектив. хоћете ли помоћи Мики да проиађе пут. Треба да пође од места које је означено стрелицом. О село мо|е Остављам сада све што поглед мами, Остављам град у чежњама својим II враћам се селу где ме позиа свако, Врађам се пољима са грудима голим. Открио сам груди јер на њима нема Ни једне мрље. коју треба скрити, Невино срце увек исто бије. Син села увек син ^е села бити. Нрими ме мајко V загрљај врели* Твоје ме само могу грејат груди, О сел»апи моји. поносни. весели. Будите увек дух иоштења — људи. О село моје колико си мало На ирам велеграда и његових здања, Ал' буди поносно јер ти шхо си дало Неће дати град обесиих раздања, О село моје поносно и драго„ Буди вечни темељ на коме ее вије Трофеј српеке спаге и духовног блага, Као симлов светлог имена србиле. Саставио; Илија Жирии-Илирии, учеиик Црепаја

РЕШЕЊЕ РЕБУСА * Ла(в), с, ној, (т)ег о (т)вор. (к)ит, и, (р)ало, (в)нте(з), 1П, (о)ко, твор, (е)ит(о). И, = Дасно је говорити, али тешко творити.