Коло

19

Јт/Опцшт.

Свака епоха у историји човечанства даје слику живота својих савременика. Према културном ћ историском стању вемље н нрема материјалним средствима управљан је зкивот жене који је од увек давао нзраза њеној снољашности. Једини и најбољи докази о лепоти жена, то су слике старих мајстора класичара који су верно приказивали своје моделе. Старе културне земље као што су биле Египат и Вавилон оставиле су дела која сведоче о расиим цртама. и обележјима својих сународника. Ма да је ликовна уметноет уииверзална, она у сваком народу нма своје парочито обележје које сачишава распо једне пације. У старој Грчкој живела је Фрина, тајанствена жеиа чијој се лепоти маса кобожног света дивила. Фрина је то п желела; изабрала је иајбестиднији гест да би задовољила своју чежњу за славом и обожавањем. Праксител и Апел, уметници IV века пре Хр. створили су дела — идоле којима се клања цео грчки народ; Фришша. лепота утиче и на суровог Еутијаса који ју је осудио на смрт због профанисања. Праксителова Фрпна је тип идеалне лепсте Јкене. Стара Грчка, земља класичне лепоте и легендарних бораца, тражила је храбру и снажиу жепу мајку. Жена је тада била васпитавана код своје куће, научена сваком послу и ирииремаиа за добру супругу и мајку нуну пожртвовања п самопрегора. Супротно грчкој жени, богата РнмЉапка је обраћала велику иажњу својој лепоти. Научена још у раној младостн обожавању и господарењу над подређеним, обесне Римљанке проналазиле су разна средства за одржава,ње лепоте и такмичиле се по оригнкалности.. Према сачуваним делима римске уметности може се лако нреставити тип лепе Римљанке. Кроз пеколико векова после Христа не налазе се дела која би давала слику тадашњих лепотица. У то доба дешавају се у свим земљама догађаји који ометају рад уметника. Најезде ваневропских племена, сеобе народа, сукоби са староседеоцима и најзад појава хришћанства, све су то узроцп вбог којих није могао да се развија уметнички живот. Појавом хришћанства створен је преокрет у ликовној уметиости. До тада обожаванп кипови богова и богиња сматрају се пагапским ндолима и на њихово место намеће се нриказивање светаца и догађа.ја из светачког живота. Први уметници ових дела, већином неуки и невешти калуђери покушавају најиримитнвнијим начином да нрикажу своју зампсао. Најомиљенија личност је била Богородица, чија је лепота сматрана идеалном. До четрнаестог века била је приказивана као оличење девичанства и л.упкости; Богородичиие фреске по иашим средњевековпим мапастирима су рађене овим стилом; и сам живот тадашње жене бпо је у складу са овакенм приказпвањем лепоте. Следећих векова, појавом хуманизма и реиесанса, јавља се нов начпн схватања појединих стварн, према томе и други начин жнвота. Жена добпја ново место у уметности и слично као у старом веку, опа постаје предмет обожавања; сва уметничка дела су посвећена жени. У шеснаестом и седамнаестом веку жена је живела у замку, окружена музиком, песмом и стиховима. И као таква она је служила ликовпом уметнику као модел нежпнх црта, бледог, скоро прозирног тена, суморног погледа и загонетног осмеха; свака од ових жена има у истп мах и нечег хладног и тајанственог у себи. Стварајући и даље сцене из светптељског живота, сликари су сада претстављалц Богородицу као жеиу пуну достојанства и материнске љубави. Флорентинска школа је тежила да се кроз лик Богородице изрази сва топлина осећања, док су фраицуеки уметнпци желели да се дело допадне својим кокетним и китњастим стилом. Шџански сликар Мурпло не тражи у свбјој машти светитељски лик Мадоне већ је преставља као лепу и изразнту

Шпањолку. Тај реализам Мурилов иа следе остали сликари већ и даље у својој машти проналазе светитељске ликове. Захваљујући Лудвигу I једном од најстрасиијих скупљача уметничких слика, сачувана су дела која приказују тип женске лепоте и почетком деветнаестог столећа. Таквој лепот'

Десно. — Пепита хаљипа у биаон м плаво.ч, цкрашено бортна.иа

моралп би се дпвити и људи двадесетог века. ЊегоНих 38 лепотица из разпнх крајева света доказују да је ЈТуд1 г сматрао женску лепоту делом природе, дивио јој се и није се обазпрао на многе приговоре, Живот данашње жене нема ни мало слнчности са животом жене из старог века или из доба реиесанса. Савременој женн су наметнуте дужности које жена прошлих векова не би могла да схвати да су створене за њу. Према својим обавезама данашња жеиа мора да буде храбра, одважна п спремна да без ичпје помоћи дође до постављеног циља. Према томе, идеалан тпп савремене лепоте треба да се изрази кроз здравље, снагу и одлучноет. _ И. Л.

рамо се опратн „на рате". Свакако,' али то није то нраво прање, јср ку-> натнло не шмо да је „иола здравља^ него нас занста освелгава. ДЈоете ку« ћи уморпи од диевног пбсла г треба још пекуд да изађете:'у шетњу, или Сиоскоп или иозориште. Најрадије бисте легли да се одморите и да оставнте друштво које вас чека. Али, обавезе вас везују. А молгда се томе изласку радујете иако сте уморпи? У1 том случају применпћете једпу маса-" жУ коју чппе многе глумпце кад су нреморене између ноподневне и вечерње претставе. То је брза ма.сажа колоњском водом или разблажешш камфором а може и француском ракнјом. Масажа није довољна да се изврши руком, већ треба неком мекшом

четком. Истрљаћете цело тело, део по део увек ојјдо на горе, снажно и брзо. За нервозне и малаксале жене, као и зпмљпве ово је средство — у недостатку купатила и времепа — једипо освежење које је врло препоррљиво.

од лаког штоФа богато склојен, са нашивеним џеповима. (Снпмци: В. Ф. А.)

Десно. — И ђонови ципела одговарају боји хаљине. Многострани и вешти су модни креатоши Париза, а то мора да им се призна, иако нисмо увек у стању да прихватимо њихове модне предлоге Сада су под притиском времсна ставили у службу, својих планова и дрзене ђонове. Уз хаљину можемо имати ђонове одговарајуће боје. Само што скидмм надаје мало тсгикоћа, али ко хоћс да буде у топу, мора и гу жртву поднети.

есумњиво је да се све жеие радо купају и кад би бпло могућио свака бп радо хтела да има купатило или бар туш. Али кажалост, за све то није могуће. Питање стана многима то пе дозвољава, тако да су још мпогп п многи лншени тог пријатног задовољства п важног услова за здравље — свежнну. Шта да се ради у том случају? — Мо-