Коло

12мдар могшмв

НЕДЕЉА 20 ЈУНИ Седимо синоћ под нашом мирисном пипом у башти, и из мрака спушамо разговор две наше комшинице: — Ја се сваке недеље посвађам с мужем...! рећи ће једна. — Ја у том погпеду боље стојим. Мој муж прима ппату месечно! ПОНЕДЕЉАК 21 ЈУНИ Пита јуче госпа комшиница госн комшију: — Је пи, Мико, а шта је то инвазија? — То ти је оно као кад сам ти ја обећао да ти купкм бунду! — Каква бунда? Па то ти мени обеЊаваш откад смо се узели! — Е, па то ]е као и инвазија! Бољшевици моле а Енглези обећавају... УТОРАК 22 ЈУНИ јјш Пита јуче наша - млада суппентовица свог мужа, пред нама свима: — Је пи Лазо, шта ћеш да ми купиш за рођендан, који ми је сутра? — Ништа! — Па то си ми поклонио и прошле године за рођендан. СРЕДА 23 ЈУНИ

Искупио се, по обичају, комшилук па развезао разговоре. Одједном један од суседа запитаће госн комшију: — Читам у новинама, па ми изгледа невероватно да се у Енглеској појавио антисемитизам! — А, што невероватно? — рећи ће госн комшија.

1П2

Шта му фали

— Па ваше је уво потпуно у реду, ништа му не фали. — Ама јесте, еос'н цокторе, само хтео сам да ми нешто ујдуришете па да могу, у кафани, да чујем кад други шапућу а да се не пагињем.

СКОј

Па зато што мислим да у Енгленема национапсоцијалиста.

— Нема, комшијз, али има — јевреја! ЧЕТВРТАК 24 ЈУНИ Путовао госн комшија службеним поспом у унутрашњост, и јуче кад се вратио прича нам: Дошао портир хотепа где је отсео, да га пробуди, и рекао му: — Наредипи сте да вас пробудим У осам сати! — Забога, рекао сам у седам. А, колико је сада сати? — Девет! ПЕТАК 25 ЈУНИ Чули смо за један нов рецепт. Онај наш професор, добар неки човек, сам нам прича. Хтео пошто пото да пропусти свог ђака на испиту па му поставио овако питање: — Које је године био Берпински конгргс? Ипи да вам још боље прецизирам питање: „Какаа је конгрес и гдв одржан 1878 године?" И, онај одпично попожио. СУБОТА 26 ЈУНИ Грди синоћ на сав глас једна наша сусетка ћерку: — Није те стид... Седиш у посластичарници с неким мпадићем сасвим приљубљена, и не хајеш за свет... И то сам морала од другог да чујем. Госн комшија чуо грдњу па узео да одбрани девојку: — Ама, пустите, госпођо комшинице... — Како да пустим. Зар се тако седи у јавном покапу?! — Па, Боже мој... Појепа деца по један дуппи спадолед, па им можда било зима ... М-ћ

•' _ , - - | ' 1 :

ИШЧЕЗЛИ АРХИПЕЛАГ Зна се да су по еада чеето ишчезавала 1многа остт)ва, Т1КО 1е и пое седамнаест голина нестао без трага 1епан архипелаг, ко1и се налазио т северном Папифику, севетх)источно од МариГаноких Остова. Ова1 аохипвлаг 1епнога тгана потпуно се изглгбио, То 1е било 1926 гопине па су одмах т те коа1еве упућени боопови да випе шта 1е било са аохипелагом. Истпаживаља су поновљена 1956 гопине и 1989. али ст сви напоои остали без оезултата: апхипелаг ее ните могао наћи Наоеђено 1е да се V свим картама избритпе оват апхипрппг Утвппило се па 1е ова.1 апхипелаг био вулканског попекла и па се свакако изггбио ппиликом какве нове еотппи1е втлкана чи1ом су ^оуппи1ом тосталом и. постала сва остпва оеог аптипелага, КАДА СУ ПРОНАЂЕНИ НАПРСТАК И ШИВАЋА МАШИНА Наппстак 1е врло етапи изум . Вио 1е тпотпебљаван код свих ктлттоних наоода Отапог века. Коп Римљана ст наппспи били т обликт ипесеченог ваљка или маслинке. Вили су тгпављвни оп метала коске или слонове кости. Лопни1в т Спедљем вект племићке су имале скупопене напоске од злата или спебпа тметнички изпаћене или укпашег ве као накит Обично су ти наппспи побијани као свадбени дар. У ХУТТТ веку тгпављени су чак и нашзспи оп поопелана. Магпина за шиврње стапа 1е више оп сто гопина. Године 1830 изтмео 1е 1епан Фоанпуз , Бартелрми Тимони1е. мали кпо1*ач из вапотипе Амплепуи коп Лиона. Тимони1е 1е пет гопина папио пок му 1е поптло за оуком да састави сво 1 у прву магаину пелу од дпвета, Хтели су чак Да га затвопе у л У днипу. Тапа 1е 'Тимониш напустио сво1 подни гпап носећи своту доагопену магаину на лећима и пегпипе отиптао по Париза Ту је, после много труда успео да отво*

ри велики кро1ачки салон са 80 шиваћих: магаина. Али. париски кројачи, бесни због те конкуренци]*е и увеоени да ће их шиваћа машина упропастити, изазвали су побуну. на туоипт заузели Тимоншеову оадионипу и све мангане уништили. Несрећни пооналазач умро 1е после 18 година V нашећот бепи. ТЕМПЕРАТУРА У НОРВЕШКОЈ СЕ ПОВЕЋАВА Нопвегпки приг)опњапи потпли су у послепње време по важних и занимљивих открића У тврпили су па се зона оатпћеља културних биљака све више помера на севео. Д^гим испитивањем констатовано 1е па се просечна гопитнња темпрраттва V севепним кпа1евима Нопветпке знатно повећала, Овим повећањем темпеватуое користили су се опмах нооветпки пољоприврепнипи, Тако 1е утвоћено опитима па 1е у Пеоесбигпену. кратт V коме оанше ни1е могло аа успева жито послепњих гопина. жито ропило, Утвпћено 1е исто тако, да се за поеледњих петнаест година и зона саћења кромпиоа знатно помеоила на север тако да сапа кромпир успева и у кратевима т којима 1е оаните поопапао због велике хлалноће. Коа1ња линита гаума такоће 1е нептто померена на севео. КАКО ПОСТАЈЕ БИСЕР Бисев поста1е на та1 начин птто у гакољКу доспе какво страно тело. Штитећи се од стоаног тела гакољка лучи навочиту слуз , кода се омотава око тог страног тела и тако направи бисер Пропепура 1е као птто Се види. врло спора. Научнипи су Успели да та1 пропес стварања бисера тбрзч^у на та1 начин што ве» шта-чким путем убацу1у у гакољке ситне поепмете, Бисепи доби1ени на ова1 начин Не-разликују . се Ни по чему оп бисера кош постају нормалним, природним путем.

А да би се пропес ствараља Једног бисера убрзао. Јапанпи убапу1у у гакољке тела направљена од витамина „Д" и креча. Као гато 1е познато. приликом растварања креча витамин „Д" увек изазива реакпију. Тако код људи изазива рахитис, а у шкољки брзо лучење слузи од које постаје бисер. ШТА ЈЕ ПТИЦА ФЕНИКС Отари Грци су веровали да постоји птица Феникс. која се рађа из свога пепела. Веровали су да живи у арапско.1 пустињи и па достиже старост од неколико векова. Када оеети да 1о1 се ближи кра1. направи себи гнездо на сунцу, Сунце би тада за« палило гнездо, Од пепела ствооило би се 1а']*е из кога се ускоро излеже нов Феникс. Млади Феникс летео би одмах до Хелиополиса да би на олтао сунпа понео остатке свога опа ... ОТКУДА РЕЧ ФИЛОКСЕРА Реч Филокееоа 1е грчког порекла. Гочки се лист каже „филон" а еув „ксерос", Дакле оп речи филон и ксерос, гато значи стгаилист постала 1е оеч Филоксеоа. А Филоксеоа као тпто 1е познато, напада кооен лозин због чега наста1е сушење пеле лозе па и листа. У пови мах су љупи мислили па она напапа лист лозин и зато су 1о1 пали име сушилист — филоксеоа. КОЛИКА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ОСЕКЕ И ПЛИМЕ Разлика измећу нивоа воде за време плиме и за ввеме осеке може често да бупе ввло велика. У каналу Ла Маншу та оазлика може да доетигне и петнаест метара У Магелановом Мореузу та вазлика достиже чак и осамнаест метара. У Срепоземном; мор ^ оазлика скооо никада ни1е већа оп пва метоа, МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ ★ Зна Сб да су жирафе јако плашљиве и опоезне животиње. Капа се одмарају у хладу поставља^у стоаже. Али се мало зна да 1е жирафа и^ванредно 1ака. н'арочито кала се боани од напада. Јачина ударца жирафине ноге може да буде толика да обоои и лава. ★ Локомотиве нису увек давале знак парним пиштаљкама као сада, Најпре је

8а то служило звоно. затим труба. а после 1едне велике железничке катастрофе која се десила 1833 године. заведена 1е парна пиштаљка као еигнализапиоио сретство. ★ Најстарије куће сазидане од камена пронађене су у Египту. Према извесним знацима те прве куће од камена. подигнуте су 4.499 године пре Христа. ★ Женка мрава термита, а то су као пзто 1е познато највећи мрави. може за један дан да снесе 86.400 1аја. Зна се да у једном грому има врло много електрицитета Утврђено 1е да 1ачина 1едног грома износи отприлике 10.000 до 50.000 ампера. ★ Хармонику, тај данас тако омиљени инструменат код многих народа, пронантао је неки Бушман у Берлину. и то 1ош 1822 године. 5^ Познато 1е да пуж мили врло споро. Ипак пуж може да поеђе ]'едан километар за десет дана. зЈс Књиге у данашњем облику јавиле су се тек у четвртом веку после Христа Дотле су књиге имале облик свитака. ★ Гитару еу у њеном данашњем облику прво почели да употребљавату Маври у Шпаниш. Из Шпани1е гитара се после, од четрнаестог века наовамо. вагаирила постепено по пело.1 Евоопи. ★ Један телефонски апарат тежио 1е 1опг 1908 године 8 килограма, Данас 1едан телефонски апарат не тежи ни 2 килограма. — И биљке као и људи могу да пате од „малоковности". Тако - на поимер винова лоза може да почне да се суши због тога што нема довољно гвожђа V евоме ткиву. ^ Кубни метар воде из Атлантског океана када се испари даће 38 килограма соли. Иста количина воде из Тихог океана даће само 37 килограма. Међутим из Мртвог мора добија се 89 килограма од једне тоне воде, Главни уредник Мића ДимитриЈсвпћ * За Фотографије Алексаадар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев # Уреднигигво Поенкареова ул. бр 31 Телефон 25-010 * Власник н изпавач- Српско издавачко предузеће А. Д Јовап Тановић ★ Администрапија Дечанска 31 Београд, Тел 24-001 — 10-. гатампа „Штампарита ВеограД" А, Д. Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.—- дин.