Коло

5

/Лаша подморнида је кренула. ^ Јг\ Нанустида је тешки бетопскн бункер, спгуриу заштнту и лротив најтежнх британских авионскнх бомби. На узаном кеју, који није шири од стазе куглаие стоје у густом реду другови н особље базе. Опи су иам пожелелн срећан пут. Подмопнида сече маону воду пристаништа, оссћа се дах ветрпћа ... Ире поласка били смо па палубн. ГОе(Ј> флотиле одржао нам је кратак говор. Рекао нам је кратко и јасио о чсму се ради. Ои, који је миого пута био као командант подморнице на отвореном мору п зато одликован хвастовим лишћем уз витешки крст, зн* најбоље шта људи у морнарској уннформи мнсле. Зна и то да нх не треба речим* иотсећатн на њихову дужност. Одјекнуло је т»и лута: „Ура" и то су биле последњв речи које смо лзмен.плп с људима па копну. Од тог тренуткЈ. били смо остављени сами себи. Бвдо да попушимо још по једну дигареху на палубн или на торњу нодморнице, јер не знамо када ћемо тек запалитп идућу. Иза врха мола опушак је одлетео у воду. Палуба треба да се испразни, сви отвори су већ затворени. Једап брод за вучу диже заставу у знак поздрава а један стражарскн чамац сигналнзира нам: „Срећан пут и добар лов". !!стар иостајв јачи. Шалови се чвршћв стелге око врата, навлаче се рукавицз па руке. Излазимо на отворе111) море. Први иут иолазим на путовање подморнацом и иемам никаквог ирактичног искуства с овом врстом брода. Опде је све другачије него на неком стражарс-ком броду, разарачу, минолопцу п ги чак на једном бојпом броду. Али, члаиови посаде наше нодморпице имају иречег носла него да одговарају на моја питан.а ... ПРВИ УТИСЦИ И ИСКУСТВА ,.Сви доле!" 11рви пут довпкујеи те речи својим друговима. Свако мора да нх гласно поиови, јер би се иначе могло деситп да му у узаиом простору стану на главу, а ни главе морнара с подморппц: нису баш толико тврде и цеосетљнвг. Да. Има стотине ситинца које почстннк' мора да научи. ситница које |'у у ствари врло важне. Да узмемо два минута врсмена да ра •, . дамо подмориицу. 0%> је ирамац. Ту су нрсдље торпсдне цевн, просторнје за морнаре, паредников стаи, оФмцпрсЈсе нросторије, рпдиостаиицл и командаитова кајута. У средини испод торн.а је централа, затнм нросторије за нодофицттре, кујна, машииске просторије са Дизеловнм д електромоторима. .Моје ствари су већ на свом месту. Нема мпогО да се размишља. Гдегод у малпм орманчићима ниа још мало места, ту се стрпају марамице и чараие. Морпари са подморнице су пр.ч.ви мајсторц У штедп.и простора. Чак и м:ећу самнм торнедним цевима иада-зе се бопе с мннералном водом. У свнм угловима од ирамца до крме леже еутије конзерви, висе суве кобасице, кутије, свежшеви, џакчићи и богзна шта све друго што је нотребно за вишеиеделлго мутовање. (ер, морнарски стомацн су ночнати по добром апетиту. Мо!)Г свим тим стварима људи раде, сшгм ју, леже, одмарају се, читају и, уопште, врше свбје дужности и слуасбу : . .П)дморннца не треба да буде лепа 'ч| мбра да буде практиШа. Она и:, : ■ граћена за нзложбу, него за рат. Бол.л је н.оме всшто маневрисати, него рчпметатн у луксузпим кабииама к »ад, морнари на «иодморпиин 1111 . .Ч)Ц, 1.и „лавовн" или слабићи, в ('ћ црактачнн младићи чврстих костпју п храбрим срцем иснод вуиеног иулопера, увек добро и весело расположени. Сви, почев од команданта па

Ступно сам и ја на стражу. У поноћ тачио ступнли смо на дужност, а "X" четпри часа пзјутра бићемо смењеми. На себи пмамо неку врсту гн.урачке одеће, без шлема, разуме се. Капут од коже, панталоне од гуме. Па ниак се осећа влага. Не помаЖу ту ин пешкири ии пталови. Вода пађе рупицу кроз Коју ће. се ировући. Ни најмање кије иријатан осећај кад човек осетн како му се, макар н.у најтаљем млазу цеди вода низ леђа. Тим више што је приличио хладио. —. Пажња! Први офндир нешго зове. Пружамо главе. Једаи талас се прелива преко нас. Неколнко тренутака иалазимо се до нвјаса у води. Неколнко тренутака хватамо дах. Вода с.е брзо одлпва, али со пече у очима. Ма колико човек да стисне усне, инак осети укус морске воде у устима. Тек је три часа. Подморница је узела мало новољнији правац Према таласима. Дубоко удишемо свежи поћпи ваздух. Још прпјатнијн је мирнс који допире кроз отаор на палубн. То је мнрнс нз кујне. Кувар и једал каплар нз машинског оделења, ииаче некар по заниман.у спремају недељнн колач. Четврт часа доцније пење се један мориар к нама. Наша стража имала је срећу. Нало јбј је у део да прва проба колач, који је још топао. Последп.н залогај избио мк је из руке талас. Други, спретнији, да им се слично не десн, брзо гутају оно што им је остало у руцн. ПРе но што смо се смеипли, небо се разведрнло. Северњача је на свом месту, Јуиптер, Сатурн и Сприус, Великн Медвед и Орион .блнстају лепше него гледани с копиа. Као што с.ам рекао, календар са црвено обедежиним празницима иема овде важност. Мн ио колачу знамо да се навршава једна недеља. Часове зпамо по сменама стража. Страже долазе н одлазе, чекајућн непријатеља. Алп Атлантик је тренутно^ пуст... РАЗБЕСНЕЛА СТИХИЈА Наша подморница иалази се негде у северном делу Атлантика, недалеко од Гренлаида. Хладноћа расте осетно сваким часом. Хладан ветар дува све јаче. Ветар се претвара ускоро у буру, а бура У прави оркан... Нема тих речи којнма би се могао онисати један такав доживљај. Перо мп застаје кад хоћу да опншем опо

Полморница пцт шта саоју ба-зи. (Онциак: Б. Ф. А.

ПОСТЕЉЕ КСЈЕ СУ УВЕК ЗАУЗЕТЕ

Псдесторица људи нодморннце остављено" је самом себи и својој судбинн за иеколико дугих недеља. Оии живе, стисиутц, на најужем ПростОру, и под врло тетпким сноЉашиим условима. Ту 'ностеље тшкад иису празне, јер одмах чим их једип нанусте, заузимају пх други. ЧовОк на подмориицн осећа недостатак кретан.а н умора. Сем отвора на торњу и веитила за Дизел-моторе пема другог отвора кроз којн би улазиб свежн ваздух у подморннцу. Кад се лловц под водом, треба техника да помогне да педесв* здравпх плућа добнју свежег ваздуш. Употребљава се кнсеоник из челичии! боца. Подморница је свет за себе. Ту ш сме да недостаје ништа што је неоиходио потребн«, алн нв смв да будв ни ничег сувишног. Кувар којж рад* у кујни, величиие обичног стола, мора да буде прави маћионичар.

до последњег морнара обучепп су у радие комбинезоле нли у одела од воштаие материје. То је, иначе, једна велика породнца. Људи којн заједно жнве н заједно се боре ...

ПОД ВОДШ Првн пут нловнм нод водом. Да нисам чуо комаиду, пе бих пп прпметио да се налазпмо нод водом. Само сказаљке на манометру показују да смо под водом. У подмориици влада савршена тнппша. „Иодморннца у дубннн X мстара! Сво сувнишо осветл.ење погаснти! Ко нпје у службп, — у постељу!" Морнарм леже на својим узаним посТел.ама, Један прнча пеки виц свом суседу. За три недеље сви знају све внцнве. Виши кормилар седи иа свом месту н са шестаром и лен.нром у руци нешто рачуна. Прошле ноћи добро нас је продрмусала бура, обична нојава у Бискајском заливу. У официрској нросторнјн другм офицнр иешто тшше. Иза зелене завесе, с постеље норед њега, чује се хркање. Комаидант седи п чнта неку дебелу. књнгу. У централп седн п стоји смена на својим местнма. Оиа се стара да путујемо снгурно и безбедно испод воде. У кујни кувар нржи јаја на свом мајушном штедњаку. Н подофпцири слободне смене леже на нос.тељама. Можда сада мисле на своје вереппце, жене нлп мајке, чије слпке стално носе у бележнику уза се. У машннским просторијама муче со* машннисти да оираве нешто па Дпзелмотору који се зове „Ерих". треба зпатн да мотори па нодморннци нису мртве стварп од гвожђа и од челика, већ другови ка.о п остали морнарн. Једаи се зове „Ханс", други „Ерих". Нисам мислио да је толико прнјатно нутовање под водом. Суна у тањпру не иомера се ни за мплиметар преко ивице. Никаквих сметњи у дисаљу, иако се нод водом налазимо већ толш«) часова...

НА СТРАЖИ

што смо прежнвелн прошле поћи. Сад смо опет иод водом н пловпмо сасвим мирно. Као авети из нордпске скаске оцртавају се ликови страже према бле« дој месечини. Ту и тамо засветли му< тан одраз светлости на воштаном оделу. Нико од нас пе говори ни речи,Реччдта ћуд прнроде. Оватсво море ннједаи од нас још ннје видео. То ннсјг, више „запенушени таласи", како каЖу песници, него права брда од тала-< са. То су мобесиеле природне силв које страховито шуме и урлају. Да чо« век не ооећа на свом телу сиагу елв-; мента, могао би све то да с-матра као визпју из праискошжих времеиа. Алм днвља снага талас-а иотсећа га на твшку стварност. Таласн што ударају « подмориицу тешкн су стотине тоиа. Свн смо везани, али постојн опасиосв да нас таласи убију, задлве, отргну ..« Комаидант иарећује да 6е подморч ннца загљури. Внши кормнлар им«; иеколико повреда на иогама. Јодан мориар је в.ећ висио преко иалубе. Јеч два смо га извукли опет на инлубу, Ои је сав крвав, али, нзгледа, да мг повреде нису тешке природе. Борба с побеснелом природом пнјв лакша од борбе са људима, Можда јо нанорнија, али отворенија, часнија. Можда! Јер, све законе борбе с при« родом ие нознајемо још.

Време у подморници пе рачуна се по календару. Мернло за време су страже које се смен.ују свака четири часа. То је опште мерило за сре. Странсе се смењују по часовнику и дању и ноћу. И то тако иде недељама, Већ смо зарасли у браде. Тек кад нзвршимо свој задатак знаћемо колико ћемо се задржати на отвореиом мору.

(Наставићв св)