Коло

8

РОМАи ОД Ц.О БИУДЕКЕРА

10 Зашто је требало да „Холандија" изнепада У ноћи крене на нут? Шта има да значн тај изненадни, тајансгвени одлазак? Сада су му одједном . били сумњиви миоги догађаји прошлих дана: празне кутије које му је показао Клаузен, намерно изазвана свађа са капетаном Либерсом, ангажовање пијаницв Хармса и н.еговог непо-знатог помоћпика. Зашто је Норберт позвао Хармса на разговор у свој приватни стан? Зар није било места иегде у пословпици предузећа? Тај разговор мора да је бпо врло упадљив, док се Илза нашла побуђена да дојурн у варош и да га обапестн. Зар толико мало всрујеш Норберту, свом мужу? Требало је доста времена док је, тако р.азмишљајући, пронашао место где је „Холаидпја" вршила утовар. — Добро вече, рече Кристнјан дремљивом мориару кога је -затекао на мосту. Овај учиии покрет као да хоће да га аадржн, али Кристијан је био већ на палуби. Ту је радило неколико мориара. Испод палубе се чуло у : даран»е чекићем. Један од морнара препозна Крнстијана и збуњеио га поздрави. Кристијап се уиути право. каиетановој кајутн. Врата с-у бнла затворена, алн у кабини је горело осветлење. Пред прозором Крпстнјан застаде. У кабини су билн каиетан Хармс и Порберт. Треће лице у униформн другог официра Кристијан није иозцавао. У кабини се водио жив ра-зговор. алп речи се ннсу могле ра-забратн. Чуо се само звекет чаша. Наишао је један морнар са страже. Крнстијан се повуче у сенку. Кад је морнар отворио врата, Кристијан је чуо ове Хармсове речи: — Биће све добро, ветар је добар... Чуо је Норбертов смех, а заткм се врата ватворипге. Крпстијан сачека још један тренутак. Зашто он уоггште прислушкује? Зар ои као вдасиик не сме да уђе и да нита зашто, без његова зиања, лаћа. креће нре времена иа иут? Алн, како да објаени своје ирисуство ва броду? Разговор у кабини иостао је живљи. Норберт је ненгто одбијао главом. Кристијаи ирислони уво иа нрозор. Сада је чуо боље. Други офнцир је Поставио неко питање, на које Норберт и Хармс нису дали одговора. 0фицир је ноповио ннтање. Кристијан је добро чуо речи: — А шта ће бити, ако се посада иобуни? Чуо је и Норбертов одговор: — Вама се пишта не може догодити. Крисгијан се трже. Шта би могло бити у Т(&ге да се мора рачуиати и са иобуном морнара? Место њега поставио је Норберт питање: —• Зашто да се посада буни? Било би чак добро да се инсценира једна гужва на броду. Заметне се свађа, вн опалите два, метка у вис и ... Остатак Кристијан није могао 'да разуме. Кристијан није могао више да издржи. Исправио се, ухватко за кваку и нагло отворио врата Разговор у кајути сместа је престао. Норберт коЈи га је први опазио пребледео је као крпа. Хармс је стајао као укоиаи. Само непознати трећи пркосно диже главу. — Шта се то овде дешава, узвикну Кристијан трудећн се да буде мпран. Зашто машипе раде? Норберт се први прибра. — Добро вече, Кристијане, рече смешкајући се. Остали смо мапо дуже због посла .., И Хармс се л^гбазно осмехну и пру*еи КрнстијаИ^ руку- Кристијан му ие одздрави.

— Смем ли, Кристијапе, продужп Иорберт, да ти претставим нашег новог другог официра, господина Николаја. — Није, Норберте, сад време за упознавања, желео бих да добијем обавепгтења о ономе што се овде дешава... Норберт се поново осмехну, али је тај осмех био кисео. — Шта би се дешавало? Диберс рече да мотори нису исправни па их сад исггитујемо. Треба сутра тачно на време да кренемо. Хармс нотврди ове речи. Кристнјаи приђе корак ближе Норберту. ј — А шта сте малочас говорили о побунн посаде, упита пригушегдам гласом. Норберт се трже. И са Хармсовог лица нест.аде осмејка. . — Хоћу да ми се објасни ствар, рече Кристијан одлучно. — 'Го се тебе ништа не тнче, рече Норберт, то је капетанова ствар. Крнстнјан је једва савлађивао гнев. Пришао је сасвим Норберту н оштро му се загледао у очи. — Захтевам да ми ствар објасниш, разумеш ли?

Ннко од послуге није -је видео кад је ушла у своје одаје. Иако је ноћ бнла хладна, Илзи је била врућина. Зазвонила је и девојци наредила да јој донесе кафу. Хтела је да остане будна док се Норберт не врати. Можда ће од њега да сазна гггта се десило. У камину је пдамсада ватра. Илза је осетила пријатну топлииу, завалила се у наслоњачу и узела књигу која је била у-зрок да је чула Норбертов разговор са капетаном Хармсом. Још и сада. јој је звучао у ушима необичнн смех Норбертов после узбудљивих речи његовог госта. Шта су они то реклн? Да ће брод да крене на пут дванаесг часова раиије но пгго је било нредвиђено. Шта има у томе чудноватог? Па ипак, она је предосећала да се иза тога крије нека опасност ио Кристијаиа коју она није могла ла објасни и коју јс морала да предухитри. Отишла је с осећањем да би заУл век остала тамо ако би јој. само он рекао да остане. Кристијан то није рекао. Ади је Идза осећала да је то мислио н да ће то рећи чим се ствари објасне. Можда већ сутра. Или ће претхрдно да говори с Норбертом?

Норберт, Хармс и Нпколај погледанге се значајно. Кристијан ннје видео, како је Николај стао пред врата, а Хармс му се привукао иза лсђа. — Ако ми се не да обавештење о свему што желим да знам, ја ћу обавестити полицију и тражнти да изврш и преглед брода. Норберт га црошгчно погледа. Тада Крпстијан одједном осети жесток ударац у лећа тако да посрну и иаде. Два пара снажних руку зграбише га за врат и прса. Нигпта му иије помагала очајничка одбрана. Крв му је ударнла у гла!;у, пред очпма му се смркло и он изгуби свест. Пола часа допннје у Крпстијановом стану појавио се иекп мернар и затражио његов путнички кофер са најнужнијим стварнма. Укућанима је рекао да се Кристијан Јоханзен ианенада одлучио да крене на пут са „Холандијом". Ради легитимнсања иоказао је и Јоханзеиов паеош. Нослуга му је, не сумњајући иишта, дала што је тражио ...

Ненримећеиа, вратила се Илза у внлу. Мала споредна врата па. великој гвозденој капнји нису била закључана. Унша .је-тако да је вратар није прнметио. Помнловала је по глави великог чупавог пса и ушла у парк. Дрвеће у парку шумело је од ветра који ее. одједном поднгао. Од хладноће Илза је задрхтала. убрзала кораке и нодигла оковратник свог крзненог капута. Да ли је то нредзпак олује или судбоносних догађаја? Тешки, црии облаци сакрили су месец.

II њој се сада чинило несхват.љиво како су могли тако, дуго да одлажу коначну одлуку. К.ако је само могла да издржи у том неприродном браку? Сетила се дана кад је отац обавезао да ступи у тај брак. Две и по године пропгло је отада. Оца су увече доиели кући. Бпо је тешко повређеи у једном лову. С њим је био и Норберт Јоханзен, његов иераздвојни друг у уживањима. Норберт јој је рскао неколико утешних речи, за које му је била благодарна. Она је плакала, јер је волела свога она и иоред непријатности које јој је причињавао својим распусничким животом. Лекар који је дотао, рекао јој је отворено: „Повреда вашег бца је тешка и он неће преживети више од двадесет н четири часа" Целу ноћ бдила Је Илза поред постеље свога оца. Велики, крунни човек који је толико волео сласти живота лежао је сада апатнчно. Тек ујутро. кад је забелио дап, дошао је себи, — Дете, рекао је с муком, осећам да ми се ближи крај Немој да нлачеш, сад није врсме сентименталностнма. Дакле слушај: билаис мога живота је јадап. Пмање је презадужено и продајом једва ће се покритн хипотекарнн дугови [Тредузеће припада већ одавпо банкама. Теби, Нлза, би остали само дугови, које је направио твој лакомислени отац. Зашто сада да те лажем? Од приватнпх лица мој највећи иоверилац је Норберт Јоханзен. Можда је то била једна његова снекулација, али 'токо је Плзу је подишла језа од ове самооптужбе човека који је лежао иа са-

мртничкој постељи. Бескрајном тугом гледао је своју кћер која је бледа лица седела пред њим. — Тако стоје ствари, дете моје, и сада морамо да нађемо репгење пре но нгто буде доцкан. Моје дуговање Норберту је толггко да га не можеш подмирити макар нродала све своје имање и сав свој иакит, како се то каже у романима. Ни твој матерински део вад би ностојао не би био довољаи. И њега сам проћердао. Да, Илза, и тебе сам преварио. Остаје зато само једио решење, ако не желинг да се име твога опа вуче по блату, а то је... Илза обори главу. Знала је шта ће отац рећн. — А то је да се удаш за Норебрта. У том. случају сггреман је да измири спа, моја дугован.а, а сво|е потражит вање да брише. „Никада" хтеде Илза да узвикне, али јој реч застаде у грлу. Осетила је његову хладну руку на својој; Мржп.а и очајање, п урођена послу.шност бориле су се у њен.ој дунги. Зато је ћутала. " Да лн је отац узер то ћутан.е као знак нристајања? Затворио је очи и дуго се у соби није чуло ништа сем брзог, неравиомерног дисања човека који је умирао. Најзад је рекао: — Зиао с-ам, Илза, да ћеш ме поолуигати. Ти сн увек била добро дете... — О.че, узвикнула је Илза гласом пунпм очајања, али њен отац није вилгр ништа одговарао. Кад је два часа дрцније дошао поново лекар. Илза је јонг .увек као скамеЊена седела поред ностеље свога оца, Пред вече истога даиа био је копзул Рајнхарт м ртав. Пола године доцппје, још пре ио што је ирошла жалост, за оцем. рбавл.ено је венчаи.е, на наваљивагке Норбертоио. Свадба је била одржаиа с веј Г нкнм сјајем. Био. је то правп лруЈптвепи д (Јгађај. Ка.о да гледа неки позоришпи комаД у ко.ме сама ие учеству.је преживл.авала је Илза јоиг једном те даие. <"лушал-а је узвике днвљења, комплимеит.е, : ласкаве иримедбе н шале званица, гледала лина, али као да је сама била отсутпа. > Норберт је на дан венчања пио миого. За време вечере бно је већ уцола нијаи. Илза је искористила новољаи тренутак и иовукла се у своју соб-у. Нотпуно пијаи дошао је доцпије Норбер-г. Луиао је; на њеним вратнма, али она није одговарала. Норберт ипак није био толико нијан да би нанравво окандал. Сва најежеиа од страха седела је Илза обучена до јутра. Из невезаних Норбертових речи сазиала је још једном страшиу истипу. коју је чула и од" оца. Срели су се следећег дана о доручку. Норберт је иосматрао као кривац, кад је дбгпла и без ноздрава села нрема њему. — Ако хоћете да људима нружнте материјала за један скандал, рекла је, ја не марим. Зато је боље да отиутујемо. Ти сн ме купно, ја носим твоје име, али треба да-знаш да. твоја '«е-? иа никада нећу бити. Приетајсм да одмах затражиш развод брака Норберт је утучен ћутао. Није се надао да ће наићи на овакав отиор Или се можда стидео свога ностунка?Неколико часова доцније седели су у брзом возу којп их је возио ка 1'ивијери. Но, оиа је остала У Мнлаиу, а он је еа.м продужио за Моите Карло. Ту је остао све док га, пеколико дана доцније, ниеу тешки губнци у коцкарници иатерали да се но жену врати У Италију. Затим су се заједио вратили с овог необичног брачвог нутовања. (Наставиће се)