Коло

ЧШДШШЈАИ(М№Д О пуштању крви

ВУкГА ПОГ7-М Ј7А^е ЧО 6А)

^»■»одуиули са брогова б.шаги ветрова. I/ Мшшшу шуме и расцветали ви/ & иотрали. Миришу баште ... И, негде у с-окаку, свира једна „даиета"... Јутром трелери сунде иа небу ојајшом и замамљивом од лелоте, а ноћу греје меоед и ово то уиија се у младо Митино срце, и ствара у њему дубоку, иеодољиву зкеђ за животом. Али живота нема. Не промиче кроз њогов малени „двор" иод воће.м и шибљем, 1 - млада мна да бар, донекле, утол[[ ту жеђ, и огреје младићеву душу, која „к^ле" од страха, у тешкој немаштЈШи, што се гнезди у кући кад он остане без иосла ... Узалуд се мајка труди да ириштеди нешто док он ради.:. Черечи пола јарета које о® доноси суботом, да им траје ноколиио дана; отац неуморно кона башту, горе иза куће, и сади лук, „пипер" и разну зелен да им се нађе за те дане... Ове се истроши брзо... Недељама стоји на средини куће мало угасло огљиште. Не кдачка под сачмом м.члона „та.ва" нити се па старим роцрнелим наћвама пуши врућ и мирисни хлеб у чистој тоиснји. А иајтеже што пада младићу гато мора да диже главу високо да комншлук и другари пе вИде то немаље... Облачн пово „Фермене", које мајка бри'.ино чува у ковчегу увијено у пешкнре; одлазп на'свадбе и игранке, и до шшемогтости игра „тепи«) оро". ГГева у иовцШту са друговим «, али ослуш нрће ли ко од другара да се ба.р нашали и да каже: — Мито, газда 1\>не лгоручија: од јутре на работу сви! — Привиђа му се сиротин>ска тезга у „газда" Тонет ; овом дућанчићу п чини му се да опет чује свој чекић који ие куца, иего пева у н.еговмм рукама слатку неому... Али тај глас не долази често кроз читаво лето. Мита све више мисли на своја два старија брата коју је сушила дуга „бољка" с-а кашљем и ватрушинама; и тгокосила их у два пролећа вао цветове... — И с мене ће да бидне такој!... Уздише младић често пута кад је сам у својој ообини, и тада, му се ирикрада једна жеља: да бежи; да тражи негде орећу — и лсивот! А, тешка му је да се раотави од кућице, од ч оне неумољиве лепоте' око себе, од онажних вамамљивих, мнрисавих ноћи и месечине... Да остави оца и мајку, воја ида као сонка к.роз кућу тиха и тужна и својим немоћним рукама „гради, гради" над њим. — И

(У цтптЈм у, таблетв ( А \ 1ВАУЕШ V е / у Оглас рег, С, Бр. 19.999 од 6-Х-1943 Добија се у свакој апотеци

дани јој прелазе у послу и одлаову у црк,ву. Али кад је догорело до ноката, Мита је нрибрао иеку п пару од другара и својих старих газда те их оставио и изгубио ое из града. * Сроћа му се осмехнула брзо. Заиос-лио се код',иеке богате .удовице под Космајем, која је сама водила радњу, им_ала велико имање на селу и магазу ту, уз кућу. Мита прави најлеише цииеле у варошици, ириљежан на х иослу, то га газдарица занаанла и остав-

љала му, кад полази на пут, кључеве од велике.радве, у којој ради, са још десет момака, и од магазе. А у дућаи иавраћа често газдаричина ћерка, дуидаста и умиљата црнка н само устреиери очима кад прође иоред њих... Миту хвата језа од тога треперења и још дублл сагиње главу над послом да не гледа у њу. Али, једнога дана наишла опа у магазу кад је он износио неке коже, наслонила се на велики џак пшенице и упиљила у њега. — Мито, много сте скромни!.. Мити се учннило да саљ». И мисли у себн: Ама, како рече оној, много сте — вика — „скромни"! — Хо, мајке!.. А девојка наставља: — Мама казде: Мита красан и вредан младић; биће добар домаћин!.. Младић испустио коже поред себе и стао да се нита у чуду: — Мито, ама тебе ли ти овој збори?.. И одговара скромно: — Фала ... фала... Госпојце Зорице, ама што с'м ја?.. Сирома'?.. ништа! Девојка се -закикотала кад је видела његово запрепашћење и казала: Боље дођите овамо да помакнемо овај џак. Мнта је нришао, а она му се без речи, обиснула о врат као мачка. Тада се он „разабрао" — Дошао „на себе", и стегао силно девојку својим врелим рукама љубећи је без даха у уста и румене обрашчиће. Га.здарица се вратила, а оп ни мртав ни жив... Али она, као да ништа не з'на, пшгшла му, похвалила га као обично и иозвала тога дана па ручак. Он је отпочео опет да се буни: — Фала... фала... газдарнце; неје ред! — Да не досађујем иа госпојцу Зорицу! — Зашто? — ншчуђује се ' газдарида.... — А ЗорИца баш јутрос ка-

же: — Мамо, позовгг гооподина Миту данас на ручак. , Јадни Мита само је иопустио чекић и окренуо главу да у дућану не виде еилно црвенило гато му је ударило у лице код речи „госиодин". Иосле се одомаћно код га-здарице и девојке. Мајка и кћи сагааптавају се иенрестано, доносе неке пакете из вароши, и често сномињу пред њнм прошевнну. Мита се притајио... г В.ути и ослушкује само и боји се да га уши не варају те да се не осрамоти и изложи потсмеху. Догао и Божић. Бага на Бадњи даи газдарица нродала неко жито, на отишла, са њнм и трговцем да ?аг нремери. Примила сто златпих дуката, па Миту послала да покунује још што треба за иразник, а она ушла у кућу. Кад се вратио дочекали су га у великој гостинској" соби. Ред и чистоћа. Каидило гори ... Мити пева срце ... На столу стоји већ „Бадњнца", велики колач и тежак сребрни свећњак окнћен воском који се не скида среће ради док сам не попада. Газдарнца узела са ! стола велику свећу к-оју је он допео и пружила Мити. Узми- и ,запали сине рекла му је узбуђено..'. — од сутра ти си домаћин овде. Кте!.. нснросише те!.'. и тој неумеде од твој скромнос! гато каже Зорица, мнсли Мнта и пали свећу сав у дрхтавицн ... После су сели норазговарали јога мало, расејани и радосии сво троје, на су мајка н девојка изигале да допесу вечеру а Мнта уздржавајући сузе скочио до прозора и загледао се у велики воћњак сав у снегу и тами. Боже, Боже, зар погледа и мене и оннја моји сиромаси ... Колко време 1И несам видеја' само да прбгрми јутре п овој, па одма ће трчнм да ги доведем, обећава Мита скоро расплакан своме татку и мајки у даљини. Одједанпут врата се иагло отворила. У собу су улетеле уиезверене мајка и ћерка и стале да претурају по асталу, отвориле велики орман; претурале грозничаво по њему; по иеком старом кожном „јанџику"; затим је газдарица притрчала њему: — Мито ... овде сам оставила сто дуката; где су?! Мита је отскочио као опарен. — Незнам газдарице, несам видеја... — Како ниси црни Мито; ту су били ... Нико није улазио сем тебе. Девојка је заврискала... Мито срећо моја.... срце моје ... кажи ако си узо; све ће то бити наше. Младић је јаукиуо, одгурнуо је из све спаге и излетео на улицу. * Тужише га и осудише на две годипе затвора; — Али одмах после ирве године у затвору се пронесе глас да ће Мита бнти иуштен јер је газдарнца пашла дука.те у неком сребрном свећњаку где их је у журби била спустила. Позвали су га у каицеларију, предали му писмо од р^здарице у коме га моли и преклиње да опрости, и извештава га да се Зорнца од велнког јада и срамоте удала. Слала му је сто дугата у злату, подвлачећи да му јв то за послове дуговала. Мита је згужвао иисмо и засмејао се гласно од муке. После се смејао кроз цео' живот. Отворио је малу радњу, оженио се, изродио децу и имао и жал и весеље у животу ... Али је увек говопио овлаш, са сепром . и смејао се свему као да је тим смехом храпио стару и незалечену рану у срцу, — и прозваше га у граду Мита Смејурија. Ишао је увек брзо као да га ветар иоси ... Кад прохуја сокаком и чаршијом оживе авлије и дућани... Комшнлук се дозива: Искочите ... иде Мита Смејурија.

екада је пуштан.е крви, иглом из вене или пијавицама, бнло врло омиљено лекарско сретст^о за лечење малте не свих болести. Зато Молијер често, иронично поиавља: „Прочистити, крв пустити, па ове опет поновити!". По себи се разуме да је Молијер претеривао, али, нажалост, нретеривали су и лекари ... Па онда, отишло се у другу крајност. Пуштање крви је једно време било нотпуио, рекло би се, изашло из моде: медицина га је ооудила као некорисно, можда чак и штетно! Где је истипа? * Никоме данас не пада иа памет да се пуштањем крви могу излечити све болести. Лекари тачио знају која се оболења могу, а која ие могу на тај начин лечити. Само то болесннци често пута не зна.ју и сматрају да је пуштање крви свемогуће. Међутим треба знати да је крв драгоцена и иеопходна течност у иашем оргаиизму и да се она сме пустити само оида када је то заиста неопходно. А неопходно је то учннити у релативно малом броју случајева; нре свега када болееник има не самО довољно (да иије малокрван!) него н да му та. количииа крви гакоди. То бива у свим оним случајевима када се, уелед п^омене у раду једног или више органа (напр. ср^ ца) извесна, сувииша количина крви екупља у неком органу тако да то може да изазове озбил.ие последнце чак и по живот. Тако паир. када срчани мишић попусти и услед тога се рад срца смањи, долази до нагомилаван.а Крви у плућима. Да се болесннк не би угугаио од сопствене крви, треба му иуетити извесну колнчину ове течности. У другом случају, услед надрал«аја на когатану срлс, ствара се у организму велик број црвених крвних зрнаца, тако да уместо 4,500.000 до 5,000.000 колико човек треба да има у кубиом милиметру, може да има 8 до 12,000.000 зрпаца. Тада је болесник јако црвен у лицу, тегако днше, изгледа као да ће пући од — „сувжшног здравља!" У трећем случају, када болесник болује од тешке бубрежпе болести тзв. уремије, може му се пустити крв да би се смањила количина отрова која се у крви налази и која трује цео организам. Н^послетку крв се пушта, и то најчешће, чзолесницима са повишеним крвним. притиском због тога што је оиа код њих густа те отежава срчани рад. Према томе пуштање крви код болесиика са повећаним крвним притиском нема толико за циљ смањење притиска, колико олакшање срцу и другим органима у ко-. јима се крв у већој количини скупља. * Има углавиом два начнна пуштан.а крви: уоодом игле, обично у вену лакатног прегпба и пијавице. Први је начшг погодннји у толико што се може лакше и тачније да нзведе, чистији је и лепгаи, а осим тога лекар може да зиа тачпо колико је крвц пустио. Други пачии је тежи јер неке ппјавице неће да приону за кожу, сишу сноро илн уопгате престапу да сисају; напослетку количтша крви коју оне иосисају иикада није велика и це може се тачно измерити. Али овај начин има ту иредност што пијавице, лрпликом сисап.а, пуштају у крв супстанцију која спречава згрушавање крви и чини да крв не буде толико 1уста, што је од користи нарочито код болесника са повишеиим крвним иритиском. Ако се крв пушта убодом из вене, треба пустити 300-—400, највише 500 кубних сантиметара. Веће Ј количине нису потребне, а могу бити штетне. Исто тако крв не треба пуштати често, јер се тиме изазива падражај па коштаиу срж, која крв етвара, те се тако ностизава са.мо још убрзаније ствараше ове течпости. Др. С.

%