Коло

18

Београђани воле животиње и чува* ју их као своје очи. Не би се од њих одвојили ни за живу главу! И као што се но неколико наших слика види н домаће животиње у стону прате човека. С њим су, било везани или сасвим принитомљени прасићи, кокошке, козе, јагањци, нови љубимци грађана и грађанки престоног града.

»У 1 овек и животиња нераздвојно су ( везани. На селу као .и у граду.. Једино је у. градовима одувек 'Спло маше корисних домаћих живоЈгиња већ више такозваних луксузиих наса и мачака. Па и они нису били некорисни, нарочито када би се по.трудили да лове мишеве или друге Јнхеточине. Било како било, ми бео-

грађани одувек смо волели и мазили животиње. Али! Данас све мање се виђаЈу лени луксузни пси и ангорске мачке. Данао су њихова места заузеле онв кориене домаће животиње и сва љубав беогђађана препесеиа је на кокошке и пилиће, на прасад, на козе и јариће и јагањце. Добар део београћана;

сетио св сељачког порекла, па је и атавизам нешто доприиео као што је добар део постао добар земљорадник, баштован и одгајивач стоке. У малом, разуме се: За домаће потребе. Толико колико да се исхрани једна породица.

Оимић