Коло
8
*и».
РОМДМ ОЛ Ц.О.БИиДЕ14ЕРА
11 И пуне. две године трајао је овај чудни бра& У њиховим односима ништа се битно није промеиило. Норберт је почео да тражи уживааа на другој страни, док се Илза сасвим повукла у себе. Недељно јеДном ирире1зивала је жур, зими се с познаницима бавила зимским снортовима, а лети је играла тенис или се одала једриличарству. По неки пут је засјала по друштвеним забавама које је вриређивао Норберт.: Али Кристијана ннје могла да заборави... * Била је већ давно нрошла ионоћ, кад је из мисли тргла бука Норбертовог аутомобила. Норберт се вратио. У мраку је обукла пиџаму и преко н.е пребацила јутарњи огртач. Хтела је свакако да говори са Норбертом. Норберта је затекла у соби, заваљеиог у фотељи. Није приметио кад је Ил-за угала и зато" се непријатио тргао. — Извини, Норберте, што ти сметам. Имаш ли, молим те, прашак за снавање, никако не могу да. засним... Отворено је гледала у испијено и бледо лице свога мужа, с тамвим колутовима исиод очију. Уста еу му се »астегла у подругљив осмејак и Илза је очекивала неку од његових обичних пакосиих иримедби, на. које је већ била навикла. Али он не рече ни речи. Устао је и у једној фнјоци стола почео да тражи прашкове. — Хвала, рекла је кад јој је пружио ирашак и одмах додала да иеби изгубила повод за разговор: Ти си данас иешто ћутљив ... Он само климну главом и завали се опет у наслоњачу. — Оида лаку ноћ, рече Илза спремна да пође. Али, на вратима се оиет окрену и са руком на. кваки неодлучно застаде. — Шта желиш још, запита Норберт* У н.еговом гласу као да се осећало нестрпљење. Ил-за пође према њему. — Хтела бих нешто вечерас с тобом да говорим, рече Илза. Ради се о... — Немам данас воље за породичне сцене, прекиде је Норберт. И сутра је дан. Виднш да, сам измучен и умо1>ан... — Ипак, Норберте. рече Илза коликогод је могла мирније, мораш да ми носветиш неколико мннута. — Па, добро! Шта је? Какви нови издаци? Знаш и сама да сам твоје рачуне увек без поговора исплаћивао. Зато није потребно да ме ноћу узне-
д(&итшуе ^ мгттсЈсп зна поуздано, да главобоља нестаје веН после немолино минута.
таблете ШПротни болова Оглас рег С Бр. 19.999 од 6-Х-1942 Добија се у свакој апотеци
мирујеш. Или хоћеш да ми саоппгтиш оно што ми је мој драги брат ономад иснричао?; Да те је посетно и поред часне речи коју је био дао? —Ако ти је причао, истина је. Он иема шта, да. крије. Али чини ми се да се ти бојшп да он мени иије нри^ чао понешто што- ти не би желео да сазнам... — Којешта, рече Норберт, иако се видело да су му те рсчи бнле непријатне. Дакле, шта бп желела да чујеш од мене? Илза је видела да се Норберт узбуђује, али је сама оотала потпуно мирна. — Хтела сам, Норберте, да те замолим да коначно нристаиеш на развод. — Развод? Какав развод, јеси ли полудела? — Да, мислим да имамо довољно Разлога, да тражимо развод брака. — Шта ти пада на памвт. Хоћеш ли да ти платиш дугове свога оца?
дарству. Један француски путнички брод јављао је да је ухватио очајне СОС позпве са „Холандије". Међутим, ка,д је кацетан затражио да му се јави иоложај „Холаидије", веза је од једиом прекинута. Фраицуски брод је предао позив дал,е и покушао да трага,, алн без резултата. Исто тако је и један јужноамерички теретњак ухватио позпве „Холандије" за помоћ, али шгје могао да је пронађе. Прокуриста је бно очајан. Кристијан је био на лађи, а Норберта није могао да пронађе. Ннје оставио адресу ни код куће ни у канцеларији. Знало се само да је ире два дана отпутовао у Берлин, али нико пије знао кад ће да се врати. У толико више се прокуриста зачудио кад га је наједиом Норберт позвао телефопом. — Шта има ново, Кригер? На брзу руку Кригер му .је испричао шта се десило са „Холандијом".
Господин кбизул Рајихарт док. је био жив лепо се проводио за моје паре. Упамти, да никада Иећу пристати на тај развод. Ко те је наговорио да онет покрећеш то питање? Уосталом, нио да питам. Мој драги брат изгледа да нема паметннјег носла. него да се меша у мој брак. — Пусти га на мнру. Он с тим нема никакве везе. — Немој, молим те, да се ггретвараш. Знам боље него ти шта. Кристијан жели. Или хоћеш ли, можда, да ти кажем? * Илза ућута. — Не, никада нећу пристати на развод брака. То да знаш! Знам да би то једва дочекала. Мислиш: црнац је своју дужиост извршио и сада може да иде. Нисам тако наиван како изгледам!... Норберт одједном застаде као да му је на памет пала нова мисао. Лутња и узбуђење пролазили су код њега брзо како су долазили. Погледао је Илзу са стране и она помисли да је, најзад, промешго мишљење. Али се на његовом лицу поново појави пакосан осмејак. У очима му заоја. непријатна злурадост. — Ако ниси знала, онда чуј: за развод брака има још довол,и(РУ|ћремеиа. Мој брат и еунарник Кристијан, који мора да се о свему брнне, и о мом браку и о мојим пословима, решио се изненада да путује са „Холандијом"... Илзу су запањиле те речи, али се ничим није одала. — Шта се мене то тиче, рече хладнокрвно. Али с тобом се данас не може говорити. Зато, лаку ноћ ... И добро је што је тако, мислила је Илза у себи, вративши се у своју собу. Шта му се на броду може догодити? Само зашто је Норберт био тако узбуђен??, Да му Кристијан није побркао рачуне? * Четвртог дана но одласку „Холаидије" добпо је прокуриста Кригер једац радиограм улућен аиховом бро-
— До ђавола, зар не знате више? — Не, ништа впше — Добро, рекао је Норберт, еутра ћу опет да вам се јавим. Можда ће се више са-знати. — Зар нећете да се вратите одмах? — Не, не могу, много сам заузет, а„ли сутра ћу свакако да вас зовем... Кад се сутрадан Норберт јавио, могао је Кригер да му да подробннја обавештења. Добио је оппгиран телеграм из Бреста. Глас старога чиновника био је тужан, кад је јављао. — Врод је потонуо, господине директоре. Бродоломнике, који су напустили брод кад је већ претила опасност да се преврне, преузео је једаи брзи италнјаиски пароброд. У телеграму се помињу имена епасених, али међу њим а нема три имена— Ох, то је врло непријатно, рече Норберт. Кригер се чудио што Норберт не иита за име свога брата. Зар га, то тако мало интересује? Ни губнтак брода изгледа, није га много дирнуо. — Не зиа се шта јв са радиотелеграфистом и инжењером. А исто тако ке јављају ништа о вашем брату. У први мах није било никаквог одговора. •— Зар баш ништа не јављају? — Ништа. Сутрадан су сви хамбуршки и берч лински листовп јавили за несрећу; Два дана доцшгје осваиули су у лич стовима и снимци спасених, први разговори са њима. Тек тада се сазнало да се међу пострадалима налази и један од соцственика бродарства Јохлчзегг. Сутрадан објављена је и читуља. По изјави капетаиа Хармса и посаде -нред иследшгм властим а све спасенв морнаре преузео је и&лнјански брод те се према томе остали могу сматрати изгубљени. На властима је Остало да у закоиском року огласе и Крпстијана Јохаггсена за мртвог. У Хамбургу нпје нпко сумњао у његову смрт, а најмање његов брат Норберт. Једино у њу нггје веровала Илза. — Не, то шгје могуће. Он.ће се вратити. Он мора да се вратн, јер зна. да га Ја чекам... говорила је кроз сузе својој пријателдгци Олги Ритер, жени једног професора, у чијој је кући нокојни Кристнјан био чести гост. * Хелмут Бергиус, други офинир с „Бизмарка", терао је већ десет дана напуштени брод нучином океана. Јака бура отерала. је брод далеко иа север и тек носле десет дана брод се појавио пред упгћем Влбе. Ту је узео нилота-лоца. И Бергнус и посада били су преморени кад је брод нагмд пред Куксхафеном бацио снлро. Вергиус је нредао брод цристашпшшм Еластима и лекару. По лолипнјскои иаређењу ннко од иосаде пије смео да напусти брод. Још у току ноћн поведена је истрага. — Где је, спасени човек, питао је комесар. — Лежи -доле у амбуланти. — За сво време нисте могли да саеиате његово име? — Не, био је сувише слаб да говори. — Чудновато. Морате ме извинити што не могу да иустим да се одмори, морам одмах да га саслушам. ' — Изволнте само. Без речи иовео је Бергиус комесара у амбуланту. Непознати човек, ослабио као сенка и обрастао у браду, снавао је као заклан. Комесар га је дуго посматраб, али није хтео да га буди. — Боље ће бити да -сачекамо ла се сам пробуди. А ја ћу дотле да прегледам мртваца и товар. Бергиус му је показао лепт убијенога у иросторији под прамцем, где су нашли затвореие људе. Ни ту комесар није могао да утврди друто сем онога што му је Бергиус исиричао. — Чудновата ствар, рекао је комесар. Овде је свакако по средн иека завера. А шта је са товаром? — Кутије за радио-апарате. У горњим апарати, у доњим иесагс Тај песак је и спасао брод. Кад су ггворени доњи вентили, продрла је вода у просторнје, алн песак је опет заченно вентиле. Т.о је и сиасло брод ... (Наставиће се>
Београђанки
Што ги 1е поглеп често тако -гтжан Ко да ти душа неку тајну коите? Зао тв те живот већ постао оужан Ил ти се поошлост поеа очима вије? Прошлост 1е твоја беспрекорна. чиста Била си лама — поносита жена И V невољи остала, си иста Као кал си била соећом озаоена. Сада ее мучиш. живиш тихо. чедно Радитп V башти. обоаћујеш поље А живот тече. њему 1е свејеано Јео не зависи ни од чше воље. И док ти се тако тело падом снажи Уморна ти душа за одмопом жуди
А знаш да те свуда очекују лажи Ситн^ пакости и невепства л^уди. З^лицом идеш уздигнута чела Озбил.на, сетна. увек нежиа,. блага У боиби живота. енеогична смела У чвпстот ти вољи лежи чудНа снага Кад се у цркви смерно молршт Богу Кад ти од суза светле обе зене Мислим да нико тош видео ните Тако лепе очи небу управљене, '■* 8ато нам и живот лепши изгледа И ако није ни песма. ни батка, Јер ти си поное- и символ лепоте Племени^а жена и добра матка П. К. Симоновић