Коло

15

ЗА ДЕЦУ, ДА СЕРАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

_.^1 ив ели су заЈедно лисица и ТЈ/* зец. Лисица је имала кући1/11,/ цу од леда а зец од коре. Шигрејале је топло сунце и лисици се кућица отопила, а зечева је остала. Лисица је молила зеца да је пусти у љегову кућу. Зец јој је дозволио; лисица се уселила и после крат-

оиа ме је отерала из моје' рођеие куће". „Не. плачи зеко", одговорио је медвед, „ја ћу је отерати!" — Не, нећеш је отерати. Пси су покушали. па нису успели, нећеш ни ти". „Отераћу је!" И пошли су. „Изађи лијо напоље". А опа иза запећка: „Ч јјм будем устала и скочила, летеће вам дла-

(Онимак: приватна еводина)

ког времена нстерала зеца ш његове рођене куће. , ' Зец је ишао пут^м и плакао. Према љему су ишли иси: „Вау, вау, впу. Што плачеш, зечићу?" А зец одговара: „Оставите ме исн! Како да не плачем. Имао сам своју кућу од коре а

ке по свим кутевима". — Медвед се уплашио и побегао. Опет је итао зец и плакао а њему у сурет бик: „Што нлачеш зеко?" „Остави ме, биче! Како да пе плачем? Имао сам кућнцу од коре а лисица од леда; она је дошла у моју кућу и

лисица од леда. Кад се љепа отопила. шншио сам је у своју кућу и она ме је отерала". „Не плачи, зеко", говорилн су му пси. „Ми ћемо да је пстерамо!" •— „Не, нећете моћи". „Истераћемо је!" Стигли су до кућице: ,,Вау, вау, вау. Изиђи лијо. наиоље!" А она њима са заиећка: „Чим будем устала па скочила, летеће вам длаже по свима кутевима". Пси су се уплашили и разбегли на све стране. Зека је оиет ишао и плакао. Срео је медведа: „Што плачеш зеко?" А зец. њему: „Остави ме мецо. Морам да нлачем. Имао сам кућицу од коре а лисица од леда; примио сам'лиснцу и

гтствени улаз

истерала ме". „Дођн са мном, ја ћу је истерати". „Не, нећеш. Иеи су је терали, па је нису истерали, медвед је терао, па није истерао, нећеш ии ти". „Истераћу!" Отишли су код лисице: „Изађи лисице наноље". А она иза за- . пећка: „Чим устанем и скочим, лете-

ће ти длака но свим кутевима". Бик се уплашио и побегао. Ишао је опет зец и горко, горко плакао. Њему у сусрет ишао је петао са косом: „Кукурнку, што плачеш зеко?" „Остави ме петлу! Како не бих плакао? Имао сам кућицу од жоре а лисица од леда. Кад се њена кућа отопила, примво сам је код себе, а оиа ме истерала". „Дођи да је иетерамо!" — „Не, нећеш! Пси су је терали па је нису. истерали, медвед је терао — па је није истерао, бик је терао — па јс иије истерао; иећеш ни ти!" „Истераћу је!" бтишли су -код лнснце: „Кукурику носим оштру косу, да посечем лиснцу!" Изиђи лисице напоље!" А кад је лисица ово чула, уплашила се. — „Причекај" говорида је, „док се будем обукла ..." Оиет ће петао: „Кукурику, носим огатру косу да убијем лисицу! Изиђн лнјо напоЛ )е!" Лисица је одговорила: „Чека.ј још мало, сад баш навлачим бунду!" Петао је и ио тр"ећн пут викнуо: „Изађп лисице док те нисам убно!" Лисица је изашла и петао је убио! И од тога доба Јкпвели су заједно у л>убави и слози зец и петао.

У^м)*4 -С)г

| / једном дворишту ждвела је једна лена, бела кокош. Већ неколнко дана она Је лежала на једном великом јајету. Најзад, једног јутра јаје се отворило н из њега је изашло лало створење . које је кокица заволела свим својим срцем. Када је младунче ночело да расте кокица је опазила да оно не личи на децу дру^ гих кокоши, њених пријатељица. Њено

је дете имало много веће и необичие ноге, кљун већи и шири него друга пилад. Ипак је кокица миого волела своје дете, научила га је дотеривању, како да се храни и обавестила га о свим недаћама које га могу снаћи.

Кокицино дете је постало већ велико и снажио; корачало је норед ље њишући се; „корачај једном већ право" говорила би му мама. Оно је покушавало алд узалуд; није могло да се сдвикне ни од .свог гово.ра кроз нос. „Хајдемо ка оној бари тамо, рече јој једиог јутра дете, тамо је много Нашшљивије него овде: — Врло радо, одговара кокица, тамо ћемо иаћи доста црвића." Дошли су до баре и почели да чепркају по шљунку и песку. Младунче је пришло групи патака која је стајала на самој ивици баре. „Не тако близу воде, цовика кокица. Али дете је већ заронило у воду. Кокица поче да плаче, да чупа евоје перЈе од туге. У једном треиутку хтела је да се баци у воду. Један стари нетао који је тт? пролазио, задржа је: „Ох, луда кокице, зар не видиш да је то паче?" Кокица је била пренеражена. Следећих дана љутила се иа паче и на своју газдарицу која јој је подметнула туђе јаје. Али доцније, размислила је о евему и поново заволела своје паче, ностала најиежнија мати а дете кад јз порасло чииило је све да би јој што више угодило.

РЕШЕЊЕ РЕБУСА Вук. д. лаГв). К V М. (д)ења(к). (га)ал, и ћу(п). Д. II и. када = Вук длаку мен>а. али ћуд никада.

Четири пчеле пошле су да куне цветнн еок за мед. Само. све четири неће моћи да дођу до цвећа. Хајде, погледајте и видите која пчела може да дође До цвећа?

Казк\ да > овом старом замку има доста занимл>ивости„ Нарсчито је занимљив, & и ириличко тсжак. иут до уласка у замак. Иокушајте да аођете до уласка V замак.

Мала Јасмипка по. шла је да помогнв мами у башти, али се капда уморила. Седи у купусу баш као да & дека.

Кра.1 мачке је стала Вида и кука: „О. зашто ме пред гостима обрука?

Ујела си теча Јову и стрину. а ујни си поцепала хаљину!

— Ух. ала је ова мачка немпрна! Сигурно јој господар 1е ленштина. То су пекли. зато сад ћеш да учиш васпитање. па макар се и мучиш. Али ако нећеш. мацо. и нека. онда неће бити хлеба и млека. Па размисли — ком' Је бол.е: ко ради. или који сад умире од глади?« * М. ВАСКИН

Пчеле и цвеће

И због тога они су се срдили. и овако тебе. мацо. грдили;