Коло

Јабуке су исто тако пџимамљиве као и ова млада бера-

У/

< / свакодневном разговорУ упо\Ј_ требљавајући реч „учен" несвесно је додирну® нојам разуман. Опште је схватање да сваки човек или жена пролазећи кроз школу — ту заједницу ,у коју је уведен да би теоремама и многим правилима изоштрио свој ум — изашао из тве сиреман за жпвот. Школа нас је улознала са законима природе, науком или тековинака једног народа. Али за живот није довољна само школа у којој се изоштрава ум разним. аксиомама или једначинама. Жени, више него мушкарцу, потребна је школа живота која је толико различпта од сваке друге шкдле. Сам живот као најстрожији недагог- учи и ствара човека не кроз књпгу већ ^роз животпу борбу. Да ли је потребно школско образоваље данашњој жеип? То је питан.е које се иоставља чак и данас каза је нриступ жене на вишу школу свакодневна појава и кад жена обавља све послове који припадају мушкарцу. Још увек сачињава центар пажн.е женина улога у свету, њене дужиости и права- као друштвеног и културног чиниоца У животу. Жепи је потребпо образовање; у данашн.ој средњој школи не налази се све оно што је потребно за живот ?кене н мајке, -за тај најлепши позив оваке жене. Али већина савремених жеиа тежи за вишом пауком не толнко из љуб.ави према науЦи већ- због тзв. еманципације која би је довела до равиоправности са мушкарцем. Пре више година, тешко материјално стање палагало је да се појави жена-раднцк. Док' је у борби за хлебом триела понижења и нотцењивања као слабије бпће, слулшла је уједно за пример Физичке сиособностп групи жена са вшним образовањем која је захтевала јавно нризнање једнакости са човеком. али ло .ја се ипак прихватала само интелектуалних иозива. Од жене се тражи да буде више разумпа пего учена. Разум је дар ирироде; цео свој агивот жена ће управљати оиако како је схватила потребне ствари. Своју зрелост, жена неће нпкад доказати тиме што је упозиата са оним што је наука пружнла: већ' онда када часно и са. љубављу -буде

урадила оно што јој закони живота . налажу. \ Неука али ра,зумна жена стекла је образовање" својим животом; бол, натња и самоодрицање окао главни фактоРи живота стварају од разумне жене биће способно да осећа, да васпитава и да уводи људе у живот. Филозофија жиеота је бпла оваквој жеии најбољи педагог и ^једина кљига из које је својим здравим разу^ом читала пенанисана правила и законе живота. Постоје позиви за образовану женУ, који је ничим неће стављати ниже од човека,, већ напротив, у којима ће она као оличење љубави, племеиитости и нежностп остати ненадмашна. У сва, кој средини пОстоје културно-уметнички позпви који захтевају чедност, чистоту осећања и племенитост мисли урођених у њеној женствености. Ако је потребно да се сама бори за свој опстанак жена треба да изабере достојан позив и да га свесно испуњава. Можда је то данас тешко, када је многој жени наметнута улога да у свему замени човека, али било у којем послу жена 'никад не сме да заборави на своју женствепост и на позив који јој је наметнут од природе као носпоцу и васпитачу будућностн. И. Л.

Ова дама је и у часовима одмоуа вредпа и у пајвећој врућипи мисли на хладие зимске дапе, па пљете џемпер.

(Снимии: Б. Ф. А.)

Младалачка хаљина залето отворено плаве бозе сп белЉм пругама. Џепови и крагна од исте материје, само ситно карирано. Леиаиа 0 НАПОЈНИЦИ /^ад домаћица позове гоете у своју кућу, било у дужу 110сету илп само па обичиу закуску, иослуга увек има вигае посла исго иначе. Зато ће сваки ул.у^аи гост радо наградити послугу с одговарајућом напојнпцом. Гост који се добро провбо, пеће штедетн на нанојинци. Нмућнпји гост иеће из уљудности датп одвећ велику напојиицу, да с већом свотом не би умањио поклон-оног -•тоста- жоји је мање имућан. За Јаму даје папојницу онај ко прати.-, Самосталне даме дају разуме се саме, за себе, напојпицу. Она лпца чијн су нрпходи мали, обазрив угоетитељ поштедиће ових издатака иа тај начнн гато ће таквог госта сам стнратнти до врата. Али је сасвпм рааумљиво да ће се сам одужити својој иослузи. Напојницу дајемо послузи пре него што ћемо папустити утостител.еву кућу. Ако пас је послуга отпратила

до врата п чак отворила врата, иаиојницу, спуштамо у руку или џеи; можемо да је! оставпмо још и раиије у претсобљу -ца вндном м.есту, обнчно на столу нспред^ огледала. Пре пего ли што пођемо некоме у гоете морамо већ улапред да мнслимо па напојницу н да спремнмо еитан н»вац. Неу.чтиво је да гост у ирисуству других претражује џепове и повчаник да бн најзад замолно другс да му размене .већу дрвчаницу. Обазрив и гпретаи гост даће увек тако папојницј ^ да то нико други не примети. Врло је нетактично ако гост даје напдјницу У прпсУству домаћице- "или кога од домаћих. Висииа напојнице зависи од тога колико је било послуживања за време посете. Ако. смо били позваии само на кратку посету као што је то чај или мања вечера, довољан је сасвим мали нздатак. Али ако смо били у гостима неколико даиа те нам је неко од посдуге спремао собу, чистио обућу, или нам чак и' прао рубље, онда тре6а;да дамо једну већу своту. У ресторацијама дајемо келнеру на' нојницу. Код. келнера најире с-азна-; мо да ли му је напојница урачуната уз рачун, па ако је већ наплаћен проценат, нисмо дужни да-дамо наиојницу, То исто вреди и за иреиоћишта у хотелима.

Жена је варљива Жена је варљива сва то свако од нао зна, она Има пунр дражи поред тога мало лажи. Кад ти каже да те љуби тада ништа баш не губи, Жена је варљива свака на сузама често лака. Жена каже да ти је роб ал', за тебе је драга коб, без које не может бити јер она те увек прати.

Београд.

Рузкица