Коло
5
г рупа зауобљепика једпе радпе комаидс одмара се после добро завршепог посла.
Посвећено рат. зароб. 7854 ч СН1а§ XIII В — НашеЉиге Чекаћу те, ма колико да прође тих тешких. сумориих даиа, даи иашег-виђеља мора да дођв. да се исцели мога срца рана! Ја не знах шта је то л>убити али кроз тебе познах тајие љубави. знам да без тебе ие могу бити О, Боже. л.убавне ме> иатље избави! Ти Си тако далеко од нас, ,'старе •мајке. од мене,' браће. али зиај. са тобом смо иајчешће очекујући жељио од тебе глас! Гледам твог брата. који је недавио би» чисто бих рекла. ах,. то је драги мзј на тебе ме је сличношћу потсетио и само рекох. смилуј се Боже мбј! ■ Кад добијемо од тебе писмо на" нашем лицу нестаје жалости. тад^више брижии, тужни нисмо срцег нам' 1е пуио радости! Стара мајка ти шаље благослов сво1 браћа поздрав и жељу за повратак у завичл!. а |а. да ли смем рећи. драги мој. и ирвн. топао. нежни загрљај. Ружица Милошевић Београд. јула 1943
% Акаџеммцџ
|Из Сталага XII Ф. АК. 240)
Сјтски ЦЈ1 V Иемачкој, сџоџсђени по ридним врецни су «ш, Ево крсача
Уснила сам Твоје село крај потока жуборећа и ливаду проткану шаренилом цвећа
У круиама јасенова туга. дубока. шумори и другује с Тводом мадком и»у мори-. .
У Твом врту руже, еетне. миришу . . . РазумеЈу сузе мајке уздишу ...
На тесми се чује само шум воде; девојке су вредне. али ћутке ходе . .
Небо — нада — без обдака бди; 1 , сунце ■— старо — земл>у воли. ж*т« зри ..
А V селу шта се прича. мајка не чује: сша само Пога моли и — очекује...
Посвећеио ратном 'заробљеиику № 60904,
Једиа група певача и музичара из Сталта VI Г.
^анџ џ џа*>ини (Миодрагу. Атанасијевићу № 66.904. М. Стамлагер XVII Б-БХВ/81) Пролазц време. године, сати За даиом долази црна мра т /на ноћ Ујаче мили. ујаче драги. Сто пута питам. кад ли -ћеш доћ ?1 На столу старом слика твоја стоји. Гледам је често^ и то дуго, дуго. Покаткад из ока каие суза тешка Некад је било све лепше^ -све друго. Колико само мама брине, иати Сестринска 1 о.1 љубав ирожима груди. Са имеиом твојпм на уснама легне. Са љим се исто тако и буди. Поздрав ти шаљемо 1 *а. мама и тата И најлешпе жел-»е из срца свога. Прими ујаче тамо у дал.ини И песму ову о;г сестрића туога. Ћ.уприја. јула 1943. Радослав ЕрМћ ученЈСК
Зорица Дехељаи
Сталаг XVII Б
Две. године дана проЗ?е како еи отишао од нас више иам не доће. нити твој чусмо глас
Сећам се браио. дана кад си био са нама. еа ведрим осмехом око усана на лицу ти беше радоет еама.
Вио си весео. мио на твојим уснама пеема лебдаше. никад тужан ниси био из твојих очиГу.срећа сијаше.
ГГа тебе често мислим на милог брата свог. увек те у миСлима видим молим се да ти здравље иодарж Бог
Сви са радошћу мислимо на дан кад ћеш се вратити У завичај. тад ће нам ее оетварити прелепи сан. примајући те у тоиао загрљај.
Гослодине уреднџче,
Петровграц
Београд.
Вратски вас молим, да преко вашег цеЊеног листа потрижите једног доброг Србина, који би ме могао пази1 и са пакетима за време мога ропства. Активни сам иаредиик-водиик, а супрцга ми са двоје мале деце налази сс у Црној Гори, те од њих не могу ништа добитн. Упапред вам се захва• лујем и молим вас да ме разумете.
Ружица Атапасијепић
Паредник-водник Љубо.мир А. Вучипић, шеф југосл. групе зар. бр. 84229 М. Сталаг IV Д Торгау/Елое Немачка.